Настављамо са прегледом историје КК Црвена звезда. У овом делу ћемо се бавити дешавањима током 80-тих година прошлог века. Претходни део је садржао причу о првом европском трофеју за нашу кошаркашку секцију.
Почетком 80-тих година XX века у КК Црвена звезда стваран је колектив од кога се очекивало да поново донесе трофеје на Мали Калемегдан. Екипу су на паркету предводили Слободан Николић, Слободан Јанковић, Предраг Богосављев, Зоран Радовић, Рајко Жижић, Зуфер Авдија, Мирко Милићевић и др.
Резултатски успеси започели су у сезони 1983/84. У регуларном делу првенства освојена је друга позиција иза неприкосновене Цибоне. У плеј-офу наши кошаркаши нису имали већих проблема са Партизаном (2:0 у серији) и Задром (2:1) и са нестрпљењем се ишчекивало велико финале са загребачком Цибоном. Након победе Цибоне у Загребу (78:76) и победе Звезде у Београду (87:79), уследила је фантастично узбудљива мајсторица у Загребу. „Цибоси“ су били за нијансу спретнији и срећнији, и минималном победом 72:71 освојили шампионски пехар.
Исте сезоне Црвена звезда је и на међународној сцени засијала. У Купу Радивоја Кораћа након белгијске екипе Вервије (89:73, 95:89) у осмини финала, црвено-бели су наступали у четвртфиналној групи. У конкуренцији француског Модерна (93:84, 82:79), италијанског Индесита (99:89, 83:97) и турског Езачибашија (104:94, 92:84), Црвена звезда је освојила прво место и пласирала се у полуфинале. У борби за финале Звезда је била успешнија од шпанске Сарагосе (130:100, 87:108) и пласирала се у финале. На жалост, нови европски трофеј је измакао, пошто је у финалу бољи од наших момака био француски Елан резултатом 73:97.
Наредна 1984/85 сезона је била готово пресликана. Поново је заузета друга позиција у првенству, а у плеј-офу су након Будућности (2:1) и Задра (2:0) поново у финалу „копља“ укрстили Звезда и Цибона. И поново је након два меча било 1:1 у серији и мајсторица је играна у Загребу. Цибона је поново славила резултатом 119:106 и освојила трофеј. У националном купу Звезда је заустављена од скопског Работничког у осмини финала, али је поново остварен запажен резултат у Купу Радивоја Кораћа. У четвртфиналној групи, Звезда је стигла до првог места преко шпанског Ликора (100:84, 104:102), италијанског Џоли комбанија (100:82, 89:102) и израелског Хапоела (112:75, 88:80). Ипак, на путу за ново европско финале наш клуб је заустављен на последњем степенику од италијанског Симака (99:100, 86:109).
Сезона 1985/86 донела је мањи резултатски пад. Заузета је тек осма позиција у првенству. У плеј-офу елиминисани смо опет од Цибоне у четвртфиналу, у националном купу Партизан је био бољи у 3. колу, а у европском Купу Радивоја Кораћа у четвртфиналној групи заузета је друга позиција иза италијанског Диварезеа.
Коначан успех против Цибоне у плеј-офу наш клуб је забележио у сезони 1986/87. У полуфиналу Звезда је са 2:1 усерији елиминисала Загрепчане, али је у великом финалу бољи био Партизан са две победе (73:78, 88:89).
Сезона 1987/88 остаје упамћена по новом европском успеху. Црвена звезда је у оквиру Купа Радивоја Кораћа поново заустављена у полуфиналу. У првој рунди елиминисан је Бешикташ (104:80, 114:75). У групној фази, и поред изузетно јаких противника (Асвел, Естудијантес, ПАОК) обезбеђена је прва позиција и полуфинални двобој са великим Реалом из Мадрида. Краљевски клуб је у оба меча био бољи (82:89, 72:81) и заслужено отишао у финале.
После још једне бледе сезоне, уследила је сезона 1989/90 у којој је Звезда поново засијала. Међутим, те године пуним сјајем засијала је и екипа сплитске Југопластике којој нико ни на старом континенту није могао ништа. У оба домаћа такмичења, Звезда и Југопластика су играли у самој завршници. У плеyофф-у Сплићани су са 3:1 у серији дошли до трофеја (70:98, 69:67, 63:93, 91:113), док је у финалу националног купа које је одржано у Дубрвнику, резултатом 79:77, Југопластика стигла и до другог трофеја. Ипак, финале купа је донело црвено-белима учешће у Купу победника купова.
Сезона 1990/91 била је последња сезона велике Југославије. Та сезона је донела и велики резултатски неуспех, јер су наши кошаркаши кроз плеј-аут морали да обезбеђују опстанак. У конкуренцији Слободе из Тузле, београдског Радничког и титоградске Будућности, са скором 5-1 ипак се клуб спасао велике срамоте. Ни европска одисеја у Купу победника купова није донела запаженији резултат. У првој рунди елиминисан је турски Пашабанче (86:76, 85:94), да би у групној фази у конкуренцији Сарагосе, ПАОК-а и Хапоела са скором 2-4 заузета последња позиција.
Распад некадашње државе, довео је и до тектонских поремећаја у самој кошарци. Али то је нека нова прича…