Moja Crvena Zvezda
Блогови Важно Европска такмичења Историја Најновије Столе Фудбал

„Али Жигић је тамо, погледајте како игра Никола Жигић! Никола Жигић! Ијаооо…“

„… Какав гол Николе Жигића!“

На данашњи дан 2005. године, у оквиру IV кола групе „Е“ Лиге Европе, Црвена звезда је дочекала Рому, и остварила велику победу над једним од најбољих европских клубова – 3:1 (1:1). Иако без прве звезде тима, Франческа Тотија, Рома је свакако била фаворит у овом мечу, нарочито имајући у виду да је Звезда у прве две утакмице забележила два пораза. Пред празним трибинама, наш тим је прво изгубио од Базела (1:2), а затим је у Норвешкој одиграо катастрофалан меч против Тромза (1:3), па су црвено-бели морали да забележе победу против Римљана не би ли задржали шансе за пласман у наредну фазу овог такмичења.

Многи су већ „прежалили“ Звезду, мислећи да наши играчи немају шта да траже против оваквог ривала. Наравно, тако нису размишљали навијачи Звезде, па је прилично попуњена „Маракана“ (око 45.000 људи) дочекала римски клуб. Никола Жигић, један од најбољих нападача Звезде у постбаријевској ери, одиграо је можда и најбољу утакмицу у црвено-белом дресу, и био просто незаустављив за одбрану „вучице“. Али да кренемо редом…

Пола сата-сат пред почетак меча, већ је било више од 25.000 људи на трибинама, и већ се могло очекивати да ће се направити још једна атмосфера за памћење. Први је запретио Никола Жигић, а онда су прилику имали и гости преко Касана. Уследио је слободан ударац Дејана Миловановића, али његов центаршут није стигао до Звездиних играча.

У 23. минуту, шок на „Маракани“. Грешка Милана Бишевца, који је из прве хтео да упосли Милана Дудића, али је лоше захватио лопту, што је искористио Касано, одлично упослио Нонду, коме није било тешко да постигне погодак и доведе госте у вођство. Умало да убрзо буде и 2:0, након још једне грешке нашег тима, али, на срећу, Касано не користи идеалну шансу. Пет минута након примљеног гола, одлично пролази Луковић по левој страни, центрира, Жигић шутира, али је био сигуран голман Роме, Курћи. Пар минута касније, још један слободан ударац изводи Миловановић, али одбрана Роме поново добро интервенише. Наставио се притисак Звезде, након корнера Луковића, мало је фалило да Де Роси постигне аутогол. Серију корнера је извела Звезда, али никако да лопта уђе у мрежу Римљана.

Ипак, у 37. минуту, црвено-бели коначно стижу до изједначења. Жигић упошљава Бошка Јанковића, који је покушао да одмах врати лопту до Жигића, ипак, овај покушај је био изблокиран, али се лопта вратила до Јанковића, који још једном центрира ка Жигићу, који са 5-6 метара смешта лопту иза леђа голмана Роме за 1:1 и велика радост на трибинама. Два минута касније, поново су комбиновали Јанковић и Жигић, али, овога пута без реализације, па се на одмор отишло са резултатом 1:1.

Zigic_Roma
Исечак из новина након утакмице са Ромом: Жигић постиже први погодак за наш тим

Прву велику прилику у наставку имала је Рома – Панући је центрирао са десне стране, а Касано је био потпуно сам на пет метара од гола, али је лоше шутирао. Уследио је и слободан ударац за Рому, али су се одбранили наши фудбалери. У 58. минуту тренер Звезде, Валтер Зенга појачава напад – изводи Миловановића, а уводи Пуровића, и ово ће се испоставити као један од кључних потеза на овом мечу.

Играо се 77. минут када је Никола Жигић одлично упослио Милана Пуровића испред шеснаестерца гостију, а овај је направио корак-два, и прецизним ударцем са 15-ак метара искоса савладао голмана Роме за вођство од 2:1 и делиријум на трибинама. Или смо барем мислили да се то зове делиријум, јер је „прави“ уследио неколико минута пре краја утакмице. Пре тога, нажалост, Пуровић се повредио, а заменио га је Јоксимовић.

CZ -Roma 3-1 2005У 86. минуту, Јанковић избија једну лопту дубоко у поље противника. Тамо је био усамљен Никола Жигић, који је успео да прими лопту, задржи је у свом поседу, а затим прелепим ударцем са око 30 метара пошаље лопту у саме рашље гола Роме. Тада је уследио поменути делиријум на трибинама, и почело је велико славље. Аутор овог текста памти то као једну од утакмица са свакако најбољим навијањем и делиријумом, а десило се да сам тада био на јужној трибини нашег стадиона, и то на таквој позицији да се лепо видело где се лопта закуцава.

До краја меча, било је мало стрепње, јер је убрзо свиран пенал за госте. Лопту је узео Касано, покушао да поткопа лопту и постигне ефектан погодак, али га је наш тадашњи голман прочитао, ухватио „живу“ лопту, и славље је могло да се настави.

Тимови су наступили у следећим саставима:

Црвена звезда: Стојковић, Луковић, Дудић, Бишевац, Баста, Ђокај (Мудринић 75), Јанковић, Ковачевић, Миловановић (Пуровић 58; Јоксимовић 87), Младеновић, Жигић;

Рома: Курћи, Панући, Куфур, Мексес, Алварез (Роси 72), Аквилани, Харжа, Де Роси, Касано, Куфре (Тадеи 82), Нонда.

Ова утакмица ће остати упамћена као једна од најбољих које је одиграо наш тим у постбаријевској ери, и дан када је савладан један од најбољих тимова Европе, као и по сјајној партији Николе Жигића. Гол који је он постигао проглашен је потезом кола на престижном каналу „Еуроспорт“, а његов чувар, француски репрезентативац Филип Мексес је истакао након меча да је Жигић сјајан нападач и да има „три метра“. Атмосфера је такође била за памћење, френетично се навијало током читавог меча.

Ето, мали подсетник на овај велики догађај.

0 0 vote
Article Rating

Повезане вести

Subscribe
Обавести ме о
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments
0
Would love your thoughts, please comment.x
()
x