Црвена звезда је након ремија са Вождовцем и пораза од Партизана победила Доњи Срем у првенству, и на тај начин прекинула серију лоших резултата. Оно што забрињава је што је победа остварена уз катастрофално лошу игру, што је истакао и тренер Лалатовић након меча. Проблеми се морају брзо решавати, јер се наставља такмичење у Купу Србије, а то је такмичење које не дозвољава киксеве. У осмини финала, Црвена звезда ће играти са Радом на Врачару.
Фудбалски клуб Рад је још за време СФРЈ лиге први пут заиграо у елитном рангу домаћег шампионата, и то у сезони 1987/88. Од тада, Рад је углавном играо у најјачем рангу првенства наше земље, а дешавало се да неколико пута склизне у нижи ранг. Клуб је основан 1958. године тако што је Грађевинско Предузеће „РАД“ прихватило идеју и иницијативу свог Машинског погона да предузеће преузме регистрацију и место на табели у III разреду малог бањичког клуба „ФК Развитак“. Такво предузеће какво је било ГП „РАД“, могло је да преузме и неки тим из знатно вишег ранга такмичења, али као свој подухват прихватили су мањи клуб без већих аспирација у почетку. Од општине је добијен терен у центру Бањице, на коме је ГП „РАД“ направио игралиште. Постављено је и неколико редова бетонских трибина, за економат су се користиле покретне кућице, а касније су изграђене свлачионице и ресторан. Тако је почео успешан живот клуба који је почео од најнижег ранга такмичења, кога је издржавало једно грађевинско предузеће. Рад је везао Бањицу и околину за себе. Већ у другој сезони у елити, изборили су излазак у Европу, освојивши четврто место у шампионату. Испали су од нашег братског клуба, Олимпијакоса – победили су на Бањици са 2:1, а у Атини су изгубили са 2:0. И у сезони 2011/12 су заузели четврто место у Првенству Србије, а поново их је избацио Олимпијакос из Европе – овога пута Олимпијакос Волос. Пре тога су лако избацили клуб из Сан Марина, Тре Пене. Клуб је познат и по својој навијачкој групи, „United force“. Играју на стадиону „Краљ Петар I“, с тим што последњих неколико година утакмице високог ризика играју на стадиону Обилића на Врачару.
Рад је изнедрио велики број квалитетних играча, а имамо и приличан број заједничких фудбалера. Неки од њих су: Владимир Југовић, Стево Глоговац, Павле Нинков, Влада Стошић, Марко Перовић, Иван Дудић, Далибор Шкорић, Лука Миливојевић, Немања Пејчиновић, Ненад Томовић, Филип Ђорђевић, Горан Буњевчевић, Бобан Бајковић, Зоран Ризнић, Андрија Калуђеровић, Милош Димитријевић, Јагош Вуковић, Александар Пантић, Драган Мићић, Вујадин Савић, Горан Чаушић, Славко Перовић, Дамир Кахриман. Никола Антић, који је овог лета појачао наш тим, дошао је управо из Рада у наш клуб.
Што се тиче међусобног скора, однос је следећи:
„Маракана“: 25 23 1 1 58:15
*Бањица: 25 16 8 1 33:13
Укупно : 50 39 9 2 91:28
*као што је већ напоменуто, неколико пута су нас дочекали као домаћини на стадиону Обилића
Први првенствени дуел одигран је 22. новембра 1987. године, на нашем стадиону, победили смо са 2:0, а стрелци су били Роберт Просинечки и Вранеш (аутогол). На Бањици је први дуел одигран 29. маја 1988. године, а завршен је истим резултатом. Просинечки је поново био стрелац, а придружио му се и Бора Цветковић. Рад је први и једини пут славио на Бањици 11. септембра 1993. године, голом Зорана Ризнића. Једини тријумф на „Маракани“, Рад је остварио 10. децембра 1994. године, (1:0, голом Небојше Вигњевића). У сезони 1988/89 били су бољи од нас након извођења једанаестераца (4:3, 0:0 у регуларном делу), мада се тај меч рачуна као реми. Тада је важило правило да се изводе пенали уколико се утакмица заврши нерешеним исходом, а успешнији тим би добијао један бод, поражени би остајао без бодова. Као што се може видети, код куће смо прилично „негостољубиви“ против „Грађевинара“.
Најубедљивија победа са наше стране је остварена 20. маја 1995. године – 8:1, уз хет-трик Небојше Крупниковића, два гола Дејана Стефановића, а Рамбо Петковић, Дарко Ковачевић и Марко Перовић су се по једном уписали у стрелце. Почасни погодак за госте постигао је Зоран Ризнић. Најбољи стрелац у дуелима са Радом је Михајло Пјановић који је седам пута био прецизан у мечевима ових тимова.
У шеснаестини финала Купа Србије, Црвена звезда је победила чачански Борац на свом терену са 1:0 голом Ђорђа Деспотовића, док је Рад до утакмице са нашим клубом стигао победивши Јединство у Ужицу са 3:0. Након утакмице са Борцем у Купу, Звезда се састала са истим клубом и у Првенству Србије, и такође остварила минималну победу. Жреб је одредио да ће Црвена звезда поново одиграти „два полувремена“ са једним клубом, тј. након утакмице у Купу, наш тим се састаје са Радом и у првенству. Пре утакмица са Борцем, истицали су из нашег клуба да никога није лако победити два пута у тако кратком периоду, али су успели у томе, а надамо се да ће тако бити и сада.
За ову фазу такмичења, сигурно није лак ривал, али, ако се жели трофеј у Купу, морају се сви побеђивати. Позивамо све навијаче да дођу на утакмицу, и помогну нашем тиму да се домогне четвртфинала, и преброди кризу у игри. Они који нису у могућности да прате меч уживо, могу гледати телевизијски пренос на каналу „Арена Спорт“.
Идемо до нове победе!
Осмина финала Купа Србије:
Рад – Црвена звезда,
Стадион ФК Обилић, среда, 29. 10. 2014. године, 13h
