Moja Crvena Zvezda
Важно Историја Најновије Фудбал

На данашњи дан: Рођен Марјан Марковић

Марјан Марковић, некадашњи фудбалер Црвене звезде и наше репрезентације, рођен је 28. септембра 1981. године у Пожаревцу.

markovic-marjan   Дрес београдских црвено-белих носио је у два наврата, од почетка 2000. до краја 2004. године и у сезони 2008/09. У седам сезона одиграо је 185 такмичарских утакмица и постигао 11 голова. Учествовао је у освајању три шампионске титуле 2000, 2001. и 2004. године и три национална купа 2000, 2002. и 2004. године.

Каријеру је почео у Младом Раднику из Пожаревца, где је скренуо пажњу одличним играма у сезони 1998/99, када је на 25 утакмица постигао девет голова. Члан црвено-белих постао је од 2000. године, а у такмичарским утакмицама је дебитовао 11. марта 2000. у победи против ОФК Београда на Карабурми од 2:1, када је ушао у игру са клупе заменивши Ивана Дудића. Допринео је освајању титуле шампиона са осам одиграних утакмица и два постигнута гола, по један у победама против Војводине (4:0) и Милиционара (2:1).

После преласка Ивана Дудића у Бенфику, Марковић се усталио на позицији десног бека. Одиграо је свих шест мечева у квалификацијама за Лигу шампиона лета 2000. године, али се Динамо из Кијева пласирао у групну фазу због гола у гостима (0:0, 1:1). Иначе, недавно су двојица чланова кијевског клуба, који су играли на тим мечевима против Звезде, изгубили живот у 41. години у размаку од непуна два месеца. Стрелац гола који је тада одвео Динамо у Лигу шампиона, Валентин Белкевич преминуо је због крвног угрушка, а Андреј Гусин је погинуо у саобраћајној несрећи у близини Кијева пре 11 дана. Екипа Славољуба Муслина је након несрећног испадања у последњој рунди квалификација за елитно такмичење наставила путешествије у Европи кроз Куп УЕФА, где је у две сјајне партије елиминисан енглески Лестер (1:1 и 3:1), али је шпанска Селта зауставила тим у другом колу (1:0 и 3:5), мада је меч у Вигу касније регистрован са 3:0 у корист Селте, јер два Звездина играча нису имала право наступа, а били су на терену.

z_925323_taggartМарјан је одиграо све мечеве против Лестера и Селте, а црвено-бели су на крају сезоне 2000/01 одбранили титулу испред вечитог ривала. На 29 мечева постигао је један гол, против Радничког у Крагујевцу (2:0), а укупно је у свим такмичењима забележио 43 утакмице, што му је лични рекорд у једној сезони у Звездином дресу.

У сезони 2001/02 одиграо је 40 утакмица у свим такмичењима и постигао сјајан погодак за победу на гостовању против Звездаре (1:0), када је изузетним ударцем пребацио некада одличног голмана неколико београдских клубова Предрага Брзаковића, који је на жалост прерано напустио овај свет пре две године. Марјан Марковић је уз Ненада Лалатовића био најстандарднији играч Звезде те сезоне у тиму, а после слабих резултата екипе у шампионату, сезона је спашена освајањем Купа, голом Михајла Пјановића главом за тријумф у финалу против Сартида од 1:0.

10295820_416533685150209_7156480299979779531_nНаредне сезоне је променом формације у 3-5-2, заиграо у везном реду по десној страни, што је утицало да буде знатно ефикаснији, а због одличних брзинских способности, поред излета у нападачким акцијама, могао је и да се враћа назад, као помоћ у одбрани. На 38 такмичарских мечева у сезони 2002/03 постигао је пет голова, све у шампионату, један против Рудара (5:1), а по два против Железника (3:4) и Зете (5:1). Ипак, сезона је била изразито неуспешна, јер није освојен трофеј, уз велики заостатак на табели. Једна од ретких светлих тачки било је избацивање италијанског Кјева (0:0 и 2:0) из Купа УЕФА, а Марковић је играо на оба меча против “летећих магараца“ из Вероне.

Повратком Славољуба Муслина на клупу најтрофејнијег српског клуба, Звезда враћа титулу и Куп на Маракану, а Марковић је био стандардан члан шампионског тима, изузев једног периода када је био ван терена. Одиграо је 26 мечева на три фронта уз један постигнут гол у 27. колу против ОФК Београда (2:1) из једанаестерца. Био је у тиму и у јесењем делу сезоне 2004/05 (17 утакмица, један гол), али није желео да продужи уговор са клубом, па је једно време тренирао са играчима италијанске Ђенове, али до сарадње није дошло. У то време му је у Београду запаљен аутомобил, што је било предмет свакаквих прича у медијима.

Каријеру је наставио у Динаму из Кијева, где је од 2005. до 2008. године забележио 37 лигашких мечева уз два поготка и освојио једну титулу првака Украјине 2007. године, два Купа 2006. и 2007. и два Суперкупа 2006. и 2007. године. У Звезду се вратио у сезони 2008/09, одиграо 13 такмичарских утакмица, али је дошао у сукоб са управом клуба, па се кратко задржао у тиму. Од 2009. до 2010. године наступао је за Истру из Пуле (37 мечева), а од 2010. до 2012. је у дресу аустријског друголигаша Вијене на 38 сусрета девет пута погодио мрежу. Током 2012. године је био члан казахстанског Кајсара. Играо је и за Алки из Ларнаке, а једно време је током 2013. године наступао и у Либији. Претходне сезоне је у дресу Слоге из Петровца на Млави у другом рангу такмичења на 11 сусрета постигао један гол, а од јула ове године члан је грчког друголигаша Пиерикоса.

Својевремено је био капитен младе репрезентације, а за сениорски састав националног тима одиграо је 16 утакмица. Дебитовао је 17. маја 2002. године против Украјине (0:2), а последњи меч за Србију је одиграо 24. маја 2008. против Републике Ирске (1:1).

0 0 vote
Article Rating

Повезане вести

Subscribe
Обавести ме о
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments
0
Would love your thoughts, please comment.x
()
x