„И други Динамо је мислио да је све готово…“

Пре него што се кренемо у причу у вези са утакмицом са насловне фотографије, идемо у блиску прошлост, тј. у 2009. годину. Те августовске вечери, Црвена звезда је играла реванш утакмицу квалификација за Лигу Европе против Динама из Тбилисија. Грузијци су победили са 2:0 у првом мечу, али ипак смо сви очекивали пролаз даље иако смо знали да је Звезда у кризи. Почиње утакмице, аутогол, Динамо води, Звезда убрзо поравнава резултат, али негде на пола првог полувремена, гости поново воде. Сео сам на столицу у неверици, уз речи: „Е, сад смо испали“. Између осталих, на утакмици је био и мој отац који је одмах рекао да ту још ништа није решено, и да је „и други Динамо мислио да је све готово, па знамо сви како је прошао“.

Отац ме је и научио да волим Звезду и одрастао сам уз његове приче о вољеном клубу, а једна од његових омиљених прича је била управо о утакмици одиграној на данашњи дан 1978. године. Црвена звезда је тада у првом колу Купа УЕФА дочекала Динамо из Берлина. Иако је Звезда тада углавном лагано пролазила прва кола европских такмичења, у првој утакмици у Берлину се није прославила, поражена је са 5:2. Брзо је противник стигао до 3:0, Шестић и Савић су до полувремена смањили на пристојних 3:2, али је ипак Динамо направио осетну предност пред реванш меч.

Три дана пре тога, Звезда је изгубила у првенству од Борца из Бања Луке, самопоуздање није било баш велико. Ипак, на „Маракани“ у реваншу 50.000 људи. Веровали су сви да Звезда може ипак даље, али, у 12. минуту Ридигер доноси предност Немцима, и та минимална предност остаје до краја полувремена. Динамо има 6:2 укупно, пред последњих 45 минута. „Да ли то значи да је све готово? – Наравно да не, било је потребно само да Звезда одигра као Звезда“, поновио ми је отац више пута ову реченицу, па и данас је понекад изговори поново.

Почиње друго полувреме. У 58. минуту, Душан Савић поравнава резултат. Здравко Боровница који је ушао у другом полувремену, постиже два поготка – 69. и 80. минут. Још корак до пролаза, а до пре двадесетак минута је изгледало као немогуће. Последњи минути утакмице, Благојевић центрира, Шестић је у дуелу са Лауком, немачки фудбалер је лоше захватио лопту и спровео је у сопствену мрежу – 4:1, Црвена звезда побеђује и пролази даље. Ова утакмице ће остати упамћена као један од највећих преокрета у историји нашег клуба, и као почетак победничке серије у Купу УЕФА, у коме је Звезда те сезоне стигла до финала, где је играла против Борусије, а то финале, решио је – судија, али то је нека друга прича.

Ето, то би било укратко о овој утакмици, чисто да се подсети на тај дан. И да се часком вратим на први пасус – па, знате сви као је прошао и овај грузијски Динамо. Ма како изгледа ситуација, „потребно је само да Звезда одигра као Звезда“, и чуда су могућа.