На данашњи дан: Рођени Анто Дробњак и Иван Топлак

Анто Дробњак, некадашњи нападач Црвене звезде, својевремено голгетер домаћег шампионата и један од најбољих нападача у Француској током деведесетих година, рођен је 21. септембра 1968. године у Бијелом Пољу.

        Каријеру је почео у дресу Јединства из Бијелог Поља, а пажњу на себе је скренуо добрим играма у дресу подгоричке Будућности, где је до 1992. године на 48 првенствених мечева постигао 22 поготка.

За Звезду је наступао од 1992. до 1994. године и у потпуности се афирмисао у дресу најтрофејнијег српског клуба. Забележио је 75 такмичарских утакмица, постигао 43 гола и освојио национални куп 1993. године.

Заблистао је у сезони 1992/93, када је са 22 постигнута гола поделио титулу првог стрелца лиге са Веском Михајловићем из Војводине. Против Хајдука у Кули је забележио хет-трик у у победи од 4:1, а у реваншу финала Купа био је стрелац победоносног гола против Партизана (1:0), да би црвено-бели после бољег извођења пенала славили са 5:4. Тако је Дробњак стигао до јединог трофеја у Звездином дресу. У овој сезони је укупно постигао 26 голова у првенству и Купу и био најбољи стрелац црвено-белих. Због санкција клуб тада није играо у еврокуповима, па је Бода Дробњак и цела та генерација Звезде остала ускраћена за дуеле у Лиги шампиона против квалитетних тимова са Старог континента.

У шампионату 1993/94 постигао је 16 голова и заједно са Илијом Ивићем био први стрелац клуба, а пети у лиги. Против Спартака је постигао хет-трик у тријумфу од 5:0.

Са успехом је наступао у Француској за Бастију од 1994. до 1997. године. На 100 лигашких сусрета постигао је 50 голова. У сезони 1995/96 забележио је 20, а сезону касније 18 голова. Након тога је прешао у Ланс, са којим је 1997/98 постао шампион Француске. Постигао је 14 голова на 32 меча и био најбољи стрелац шампионске екипе. Дубок траг је оставио у француском фудбалу, где је остао запамћен као један од најбољих нападача током деведесетих. Касније је играо за јапанску Гамбу из Осаке од 1998. до 1999. године (31 меч, 12 голова), а за Сошо је од 2000. до 2002. на 33 лигашке утакмице постигао четири поготка. Каријеру је завршио у друголигашу Мартигу, где је 2002. године био стрелац девет пута у 24 меча.

За репрезентацију Југославије одиграо је седам утакмица уз четири поготка. Дебитовао је 6. октобра 1996. против Фарских Острва (8:1), а последњи пут је у дресу националног тима наступио 22. априла 1998. године против Јужне Кореје (3:1). Касније је био спортски директор и тренер подгоричке Будућности и асистент селектора Бранка Брновића у репрезентацији Црне Горе.

Иван Топлак, некадашњи фудбалер Црвене звезде, касније тренер црвено-белих и селектор Југославије, рођен је 21. септембра 1931. године у Београду.

Каријеру је почео у мариборском Бранику, а од 1951. до 1954. године са успехом је наступао за Одред из Љубљане (овај клуб је касније променио име у Олимпија). У сезони 1953/54 за Одред је на 25 првенствених сусрета постигао 14 голова, али није успео да их сачува од испадања из елитног ранга. Ипак, захваљујући свом одличном учинку прешао је у редове београдских црвено-белих.

За Звезду је од 1954. до 1960. године одиграо 120 такмичарских утакмица и постигао 70 голова, по чему је 13. стрелац у историји клуба (укупно је одиграо 210 мечева, уз 144 погодака) и учествовао у освајању четири шампионске титуле 1956, 1957, 1959. и 1960. године, као и једног националног купа 1958. године.

Истакао се у Звезди као одличан стрелац и то му је био најбољи период у каријери. Већ у првој сезони 1954/55 био је први стрелац тима у шампионату са 14 голова на 23 утакмице. Колико је био успешан говори и податак да је у чак пет од шест мечева против највећих ривала био стрелац у овом првенству. По једном је погађао мрежу у мечевима против Партизана (2:1 и 4:1), сплитског Хајдука (2:2 и 1:4) и Динама у Загребу (3:2), а по два гола је забележио против Жељезничара (6:1) и загребачке Локомотиве (4:0). У осмини финала Купа донео је тријумф црвено-белима у Загребу од 3:2 против Динама постигавши два поготка.

Своју прву титулу првака са Звездом је освојио у сезони 1955/56, када је постигао 12 голова на 24 меча и био други стрелац тима, иза Боре Костића, који је 14 пута матирао противничке голмане, а клуб је на крају имао пет бодова више од Партизана. Иван је по два пута матирао чуваре мреже Вележа (3:1) и Сарајева (3:2), а поново је био кобан по загребачки Динамо постигавши гол у тријумфу Звезде у Београду од 4:3. Изузетан учинак имао је у Купу Југославије 1955. године, када је постигао чак 10 голова на три утакмице. Пет пута се уписао против Радничког у Крагујевцу (9:1), два пута у осмини финала против Сарајева (4:2), а три у четвртфиналу против Динама из Загреба (4:1). Био је убедљиво најбољи стрелац екипе у најмасовнијем такмичењу, али је Звезду у полуфиналу зауставио београдски БСК (0:4).

Звезда је први пут у Купу европских шампиона заиграла у сезони 1956/57 и одмах стигла до полуфинала. Топлак је на пет мечева два пута био стрелац, по једном на старту такмичења против холандског Рапида из Херлена (4:3 и 2:0). У првом полуфиналном сусрету против Фиорентине (0:1) у Београду се повредио после дуела са италијанским репрезентативцем Черватом у 33. минуту. Није могао да настави меч, па је Звезда до краја играла са десеторицом фудбалера, јер тада још увек нису биле уведене измене. То је пресудно утицало на крајњи исход, а реванш у Фиренци је завршен без голова. Титула првака државе одбрањена је са четири бода предности у односу на другопласирану Војводину уз шест Топлакових голова на 12 утакмица. Наставио је да терорише загребачки Динамо, против кога је још једном био стрелац и то победоносног гола у 80. минуту за 1:0.

У новом европском походу Звезде у Купу шампиона 1957/58, Топлак је одиграо пет утакмица и погодио мрежу Норчепинга (2:2) у првом мечу осмине финала, да би у четвртфиналу екипу зауставио чувени тим Манчестер Јунајтеда, такозване “Безбијеве бебе“ (1:2 и 3:3), који су нажалост одмах после београдског меча имали тешку авионску несрећу код Минхена, када је настрадала већина водећих играча овог легендарног тима.

Топлак је у шампионату Југославије 1957/58 девет пута био стрелац и још једном био други голгетер екипе. У ремијима против Партизана три пута је постигао гол, једном у првом делу сезоне (2:2) и два пута у другом делу (2:2). Сезону 1958/59 је скоро целу пропустио због војске, али је Звезда и без њега вратила титулу предвођена сјајним Бором Костићем.

По повратку у тим, Топлак је допринео одбрани титуле, своје четврте у Звезди са пет голова на 11 мечева. Уписао се у ремију против Партизана (1:1), а касније је имао сјајан финиш са три поготка у последња три кола, по један против Сарајева (4:2), београдског Радничког (5:4) и Слободе из Тузле (5:1). Тако је помогао Звезди да за бод надмаши Динамо у шампионској трци. Каријеру му је нагло прекинула повреда, па је морао да окачи копачке о клин 11. децембра 1960. са свега 29 година.

У дресу младе селекције на 10 утакмица постигао је чак 12 голова. За сениорску репрезентацију је одиграо само један меч, 28. новембра 1956. године против Енглеске (0:3). Колико је то нереалан број сусрета у националном тиму за играча највише класе говори и то да је Саво Милошевић забележио 102 сусрета у дресу са државним грбом, иако је по многим оценама Топлак био бољи играч од њега.

Касније се посветио тренерском позиву. Водио је Црвену звезду од 1964. до 1966. године, али није освајао трофеје. Након тога је у САД преузео екипу Калифорнија Клиперса из Сан Франциска, где је радио до 1969. Био је и професор фудбала на Стенфорд универзитету од 1969. до 1971. године, а затим је тренирао и екипу Сан Хозеа од 1974. до 1975. Преузео је младу и олимпијску селекцију Југославије, са којом је био четврти на играма у Москви 1980. године, а у Лос Анђелесу 1984. године довео је Југославију до бронзане медаље. Био је и селектор репрезентације Југославије у тандему са Ивицом Осимом на три утакмице током 1986. године. Касније је водио и Индонезију од 1991. до 1993. године. Аутор је бројних књига из области фудбалске стратегије и носилац ордена за заслуге ФИФА за допринос развоју светског фудбала. Већ дужи низ година живи у Словенији.