Михајло Митић, бивши одбојкаш Црвене звезде и репрезентације Србије, рођен је 17. септембра 1990. године у Великом Градишту.
За црвено-беле је наступао од 2008. до 2013. године. Освојио је седам трофеја са Звездом, две титуле шампиона Србије 2012. и 2013. године, три Купа 2009, 2011. и 2013. и два Суперкупа Србије 2012. и 2013. године. По избору Звездине ревије изабран је и за најбољег спортисту СД Црвена звезда за 2011. годину.
Михајло је син некадашњег одбојкаша Звезде и репрезентације Југославије Миодрага Митића. У основној школи је тренирао и фудбал, а одбојком је почео да се бави у ВГСК-у из Великог Градишта. Касније је прешао у Звезду где је за први тим дебитовао у сезони 2008/09, када је стигао до трофеја у Купу Србије. Наредне сезоне екипа је заустављена у финалу плеј-офа, а други трофеј у најмасовнијем такмичењу Михајло са Звездом осваја 2011. године и то без изгубљеног сета у пет мечева.
Од сезоне 2011/12 понео је и капитенску траку после одласка Милоша Терзића у иностранство. Те сезоне се по први пут играла утакмица за трофеј Суперкупа Србије, који је Звезда освојила.
Митић је на крају сезоне као капитен подигао и шампионску титулу, своју прву у сениорској конкуренцији. У овој сезони је одиграо 36 утакмица и забележио 158 поена. Поред Душана Петковића и Вука Милутиновића једини је у екипи наступио на свим утакмицама.
Од Звезде се опростио у великом стилу са освојеном триплом круном у сезони 2012/13. По први пут клуб је у једној сезони освојио три трофеја – Суперкуп Србије победом над Војводином од 3:0, Куп против Радничког из Крагујевца (3:1) и титулу шампиона са 3:0 у победама у финалној серији против Партизана. Митић је као први техничар и вођа тима на 34 меча у свим такмичењима освојио 124 поена. Од лета 2013. године члан је италијанске Перуђе.
За репрезентацију Србије дебитовао је 2010. године и до сада је одиграо 61 меч. Био је члан екипе на Европском првенству у Аустрији и Чешкој 2011. године када је освојена златна медаља, а има и бронзу у Светској лиги 2010. Учествовао је и на Олимпијским играма у Лондону 2012. године, када Србија није успела да прође групну фазу такмичења.
Горан Јеретин, некадашњи плејмејкер Кошаркашког клуба Црвена звезда, рођен је 17. септембра 1979. године у Никшићу.
За црвено-беле је наступао од 2002. до 2006. године. Одиграо је 184 такмичарске утакмице, постигао 1966 поена (просек 10,7 по мечу) и учествовао у освајању два национална купа 2004. и 2006. године.
Каријеру је почео у Ибону из Никшића, за који је играо у два наврата, од 1997. до 1999. године и у сезони 2000/01. Био је и члан Приморја (1999/2000), а после одличних партија у дресу Ловћена, где је у сезони 2001/02 бележио 16,5 поена и четири асистенције по мечу, прелази у Звезду, где ће провести наредне четири године и постати капитен клуба.
У сезони 2002/03 Звезда је први пут заиграла у Јадранској лиги, а Јеретин је у лигашком делу имао учинак од 9,6 поена и 2,4 асистенције, док је на финалном турниру Мајкл Микс шокантном тројком на крају полуфиналног меча одвео Задар у финале. Црвено-бели нису били боље среће ни у плеј-офу шампионата Србије и Црне Горе, где их је у полуфиналној серији зауставио ФМП Железник, а Јеретин је на пет сусрета у доигравању бележио 13,2 поена и две украдене лопте у просеку. Са укупно 66 поена био је најефикаснији играч клуба у плеј-офу.
Сезона 2003/04 му је можда и најбоља у Звезди. У лигашком делу Јадранске лиге бележио је 12,2 поена и 3,4 асистенције уз шут за три поена од 44,2 одсто. Ипак, клуб је поново застао у полуфиналу, али овога пута није остао без трофеја у сезони, јер је освојен Куп на незаборавном финалном турниру у Новом Саду, где су црвено-бели све три утакмице решили у своју корист након продужетака. Јеретин је у два одиграна меча убацио 29 поена и после одличне партије у финалу против ФМП-а проглашен је за МВП-а. Одличан учинак имао је и у Суперлиги Србије и Црне Горе, где је на 14 сусрета бележио 15,4 поена, 3,2 асистенције, две украдене лопте уз одличан шут за три поена од 43,8 одсто. Међутим, у реваншу полуфинала плеј-оф-а у Вршцу против Хемофарма, руководство клуба због прекомерне употребе силе полиције према навијачима Звезде није желело да настави утакмицу, па је меч регистрован у корист домаћина, а црвено-бели су завршили сезону у којој су имали одличну екипу предвођену Игором Ракочевићем, који је одиграо изванредну повратничку годину у дресу тима са Малог Калемегдана.
Јеретин је наредне сезоне кубурио са повредом, па је дуже време био ван игре. На девет мечева у Јадранској лиги бележио је 11,4 поена и 2,11 украдених лопти по утакмици. Једно време је био љубимац навијача, а касније су му и звиждали. Поред доброг шута за три поена имао је и одличну сарадњу са центом Владиславом Драгојловићем.
У сезони 2005/06 црвено-бели освајају Куп победом у финалу над Хемофармом (80:65) у Београду, а Јеретин је још једном проглашен за најбољег играча. У три Куп меча постигао је 31 поен. У Суперлиги Србије и Црне Горе на 10 мечева имао је просек од 9,1 поена и 5,6 асистенција, а у плеј-офу је био најефикаснији играч екипе са 107 поена у седам утакмица рачунајући и прекинути меч против Партизана у финалу. Јеретин једино није успео да стигне до титуле са Звездом, као и сви играчи у последњих 16 сезона.
Каријеру је наставио у Динаму из Санкт Петерсбурга, али је клуб банкротирао пре почетка сезоне, па се вратио назад и заиграо за подгоричку Будућност где је бележио 18,1 поен у 14 мечева. Од 2007. заиграо је за Макаби из Тел Авива и у Евролиги са овом екипом у 10 одиграних мечева забележио просек од 5,5 поена. Освојио је титулу првака Израела, а затим прешао у Албу из Берлина, где због повреде готово да није ни играо у сезони 2007/08. Следећа станица у његовој каријери био је Кијев, где је 2008/09 имао учинак од 6,2 поена. За АЕЛ из Лимасола је 2009. у Еврочеленџу бележио 3,9 поена, а у сезони 2009/10 са екипом Будућности освојио је дуплу круну у Црној Гори уз учинак од 11,2 поена у шампионату. Био је члан и Турк Телекома 2010. године (просек 7,5 поена), затим је носио дрес Локомотиве Кубањ 2010/11 (6,4 поена у лиги), Лијетувос Ритаса 2011. године, немачког Артланда (2011/12). Са љубљанском Олимпијом је 2012. године освојио Куп Словеније, а у сезони 2012/13 наступао је за АЕК из Ларнаке.
У дресу репрезентације Црне Горе заиграо је на Европском првенству у Литванији 2011. године, када је бележио 10,4 поена и 3,6 асистенција у пет утакмица.
