Обраћање јавности Николе Докића поводом ситуације у рукометном клубу

Рукометни клуб Црвена звезда налази се ових дана у вероватно најтежој ситауцији у својој историји. Новца нема, што и није новост, клубу су сезонама уназад одузимани бодови, а ове сезоне Звезди прети и искључивање из домаћих такмичења, због дуга према петорици некадашњих рукометаша – Николи Докићу, Николи Шљиванчанину, Урошу Милошевићу, Стефану Ћирићу и Немањи Зеленовићу.

Звезда је поводом ове ситуације издала и саопштење.

Када је реч о играчима, нашој редакцији се јавио Никола Докић, који је желео да изнесе и свој став, како би се чуо и глас играча о којима се ових дана пише. Сајт www.mojacrvenazvezda.net као средство информисања свих Звездаша преноси његово обраћање и на тај начин жели да омогући и ругој страни да изнесе своје виђење ситуације.

Напомена: Уредништво нашег сајта се бави искључиво оним због чега постоји, а то је информисање Звездаша о дешавањима у нашем спортском друштву. Наш једини циљ је, у овом тренутку, нажалост, да клуб преживи и настави да функционише. Као што смо пренели оно што је клуб имао да каже, преносимо и речи друге стране, у овом случају Николе Докића.

Његово обраћање, аутентично, преносимо у целости.

„Нисам планирао да се оглашавам у медијима по питању спора са Црвеном звездом, али једноставно желим да кажем јавности праву истину. Ни моји бивши саиграчи ни ја нисмо заслужили овакав третман, али свако носи свој образ. Моје симпатије према Звезди никада нису долазиле у питање, јер сам као многи дечаци одрастао уз светског и европског шампиона у фудбалу. Имао сам и пре Звезде каријеру, као што је имам и после. Ненада (Перуничић, прим.аут.) сам упознао у Шпанији, док смо играли у различитим клубовима и оставио је на мене позитиван утисак. У лето 2011. ме позвао Перуничић, који је тада био директор Звезде и питао ме да ли сам заинтересован да играм у Звезди. Морам признати да су ми све дечачке слике и моменти гледања фудбалских шампиона прошле кроз главу. С обзиром да је и мој отац у своје време играо у Звезди мислио сам да је то једно од остварења мојих снова. На мој захтев око уговора, Перуничић је рекао да не могу то да испоштују. Следећи пут када ме је позвао, питао сам колико могу да понуде. Перуничић ми је рекао, и лично гарантовао за то, и тако сам пристао на оно што ми је тадашњи директор понудио. Дошао сам у клуб почетком августа, истина, имали смо одличну екипу, са доста играча са иностраним искуством. Од самог почетка су кренули проблеми око финансија. С обзиром да сам већ играо у Шпанији и мало у Француској, имао сам нешто новца, да не притискам људе у клубу. Од августа месеца па до марта нисам добио ниједан једини динар. Сада ми није јасно како смо то све издржали. Од марта месеца смо добијали по 50€-100€-200€, колико би нам поделио Ненад Перуничић, који је тада био једини у клубу и све функције обављао. Обећавали су да ће бити све плаћено, али решавања проблема није било. Играчи су одлазили, остало је нас неколико који су без новца играли да клуб не испадне из лиге и поред одузимања бодова и успели у томе. Перуничић ми је обећао да ће ми помоћи око исписнице, ако добијем добру понуду. Отишао сам на Исланд на 5 месеци, јер сам годину и шест месеци живео у Београду о свом трошку. По одласку на Исланд сам опростио доста новца, под притиском, и без обећане помоћи Перуничића. Трећег маја сам био у клубу код секретарице, да се договоримо око дуга, да не бих тужио клуб, јер сам знао да ћу бити на стубу срама због тужбе. Прошла су 3 месеца, а нико ми се није јавио. Свако би помислио да нема договора и да ћу морати да тужим клуб, на шта сам био приморан. У рукомету нема великог новца, као што се сада пише. Морам да напоменем да за играње у Звезди нисам добио ниједну целу плату. Није истина да је моја плата била као четири плате других играча. Углавном, нисам ја обећао себи новац и нисам га од куће донео. Мени је уговор Перуничић понудио, потписао и на крају нисам заслужио да ме ставља на стуб срама, не само мене, већ све моје саиграче и да буде да ми желимо угасити клуб, што није истина. Па ми смо скоро за џабе играли у Звезди. Много су нас погодиле лажи по питању тужби, људских вредности.. .Клуб на челу са Перуничићем треба да каже да су момци играли без новца, тренирали, борили се, и заслузили свој новац који је обећан. Ако сви играчи туже клуб, треба наћи узрок тога и запитати се што нико неће да се договара. Толико су нас лагали, варали, слали по новац да то нико нормалан не би издржао, али смо ми изгледа ти лудаци који су тренирали, играли, борили се. Надам се да ће овај проблем бити решен и да ћемо добити свој поштено зарађен новац, а Звезда наставити својим путем, којим треба да иде. Живот иде даље и то је тако. Како је рекао Љуба Тадић: „Нема велике љубави без велике патње“.