Марко Аврамовић, доскорашњи ватерполиста Црвене звезде и репрезентације Србије, играч који је постигао гол који је црвено-белима донео титулу шампиона Европе, рођен је 24. августа 1986. године у Београду.
У Звезду је стигао 2011. године и за претходне три сезоне освојио шест трофеја: Лигу шампиона, првенство и Куп Србије у сезони 2012/13, као и Суперкуп Европе, шампионат и национални Куп у сезони 2013/14.
У својој првој сезони у клубу 2011/12 стигао је до финала плеј-офа и купа, постигао 41 гол у свим такмичењима и био четврти стрелац екипе. По десет пута се уписао у стрелце у лигашком делу шампионата и у Купу Европе, а по девет пута у Купу и квалификацијама за Лигу шампиона. У групној фази Купа Европе, коју је Звезда одиграла на грчком Хиосу, Аврамовић је у убедљивом тријумфу против турске Енке (14:3) постигао четири гола. Екипа Дејана Савића је стигла до четвртфинала овог такмичења, где је заустављена од Посилипа у Напуљу (3:6).
Марко Аврамовић је у историјској сезони 2012/13 са три гола у финалу Купа против Партизана (9:8) значајно допринео освајању првог Купа Србије у клупској историји. Са укупно четири поготка у овом такмичењу био је најефикаснији играч Звезде заједно са Страхињом Рашовићем, Андријом Прлаиновићем и Борисом Вапенским. У финалној серији плеј-офа је три пута био стрелац против крагујевачког Радничког у четвртој утакмици, а Црвена звезда је након тога у мајсторици стигла до наслова првака државе победом од 9:7. Шлаг на торти и велики успех који је мало ко очекивао била је титула шампиона Европе у Београду. Звезда је у финалу савладала Југ из Дубровника са 8:7, а гол који је клуб учинио бесмртним на светској ватерполо сцени постигао је управо Марко Аврамовић. Био му је то једини погодак на финалном турниру у главном граду Србије и на крају се испоставило победоносни погодак, којим је ушао у историју Црвене звезде и српског ватерпола. Марко је те сезоне постигао укупно 35 голова у свим такмичењима, од чега 16 у лигашком делу првенства Србије, а девет у Лиги шампиона и освојио триплу круну.
Минуле сезоне Звезда је такође стигла до три трофеја. Нови међународни пехар освојен је у Суперкупу Европе победом над Радничким из Крагујевца у Бечеју резултатом 9:8. У одбрани трофеја у Купу Србије постигао је један гол у финалу против Радничког (12:11). На крају је одбрањена и шампионска титула против истог ривала. Тако се бек црвено-белих, који је носио капицу са бројем седам, на сјајан начин опростио од клуба, јер ће у наредној сезони играти у румунској Орадеи.
Велики број медаља освојио је са репрезентацијом. Са јуниорском селекцијом Србије и Црне Горе има златну медаљу са Првенства Европе на Малти 2004. године. Најсјајнија одличја је узео и на Универзијади у Измиру 2005. и Медитеранским играма у Пескари 2009. године, затим на Светском шампионату у Риму 2009, Светском купу у Орадеи 2010. и три пута у Светској лиги 2007. у Берлину, 2010. у Нишу и 2011. године у Фиренци. Велику колекцију трофеја са Србијом употпунио је сребром са Светског првенства 2011. у Шангају, сребром са Шампионата Европе 2008. у Малаги и бронзом 2010. у Загребу, као и бронзаним одличјем са финалног турнира Светске лиге у Подгорици 2009. године.
