Nebojša Krupniković, nekada odlični fudbaler crveno-belih, strelac jednog od najlepših golova u istoriji večitih derbija, rođen je 15. avgusta 1973. godine u Arilju.

1374301_401817393288505_827920970_n  U dva navrata je nosio Zvezdin dres, od 1991. do 1993. i od 1994. do 1996. godine. Na 92 takmičarske utakmice postigao je čak 55 golova i učestvovao u osvajanju dve šampionske titule 1992. i 1995. godine i dva nacionalna kupa 1995. i 1996. godine.

Debitovao je u sezoni 1991/92 protiv subotičkog Spartaka kada je ušao u igru sa klupe zamenivši Iliju Najdoskog. Te sezone se pojavio u timu na dva ligaška meča i kao tinejdžer se radovao osvajanju titule prvaka sa vedetama svetskog fudbala kakvi su bili Savićević, Pančev, Jugović, Belodedić, Mihajlović, Najdoski i Radinović. Naredne sezone sakupio je osam prvenstvenih mečeva, a u osvajanju kupa 1993. nije proveo ni minut na terenu.

Težim putem je morao da se probija do svog mesta pod suncem, pa je 1993. godine prosleđen na pozajmice u Radnički iz Beograda i grčki Panionios, gde je bio vrlo zapažen i na 30 ligaških mečeva se devet puta upisao u strelce.

Po povratku u tabor Crvene zvezde u sezoni 1994/95 pružio je sjajne partije. U šampionatu je na 30 susreta postigao čak 23 gola, jedan manje od prvog strelca ekipe Darka Kovačevića i značajno doprineo povratku titule na beogradsku Marakanu. Bio je treći strelac lige. U pobedi protiv Vojvodine (3:0) postigao je dva gola, protiv Partizana vodeći pogodak u 11. minutu u trijumfu od 3:2, a gol koji je postigao “makazicama“ na 99. večitom derbiju protiv Partizana (2:2) u 16. minutu, jedan je od najlepših, a verovatno i najatraktivniji u istoriji duela protiv crno-belih. Imao je fantastičan finiš sezone, jer je u poslednja tri kola postigao čak osam golova, dva protiv Bečeja (2:2) i po tri u ubedljivim pobedama protiv Rada (8:1) i Borca iz Čačka (7:3). U osvajanju Kupa bio je prvi strelac Zvezde sa pet pogodaka u devet utakmica. Ponovo je bio koban po Partizan jer je u Zvezdinoj pobedi na domaćem terenu od 2:0 u prvom susretu četvrtfinala oba puta bio strelac. Drugi gol na ovom derbiju postigao je iz penala, koji je nad njim napravljen. Jedan pogodak je postigao i u prvom finalnom meču protiv Obilića (4:0). Krupniković je u sezoni 1994/95 na 39 utakmica u svim takmičenjima postigao 28 golova i zajedno sa Darkom Kovačevićem bio najefikasniji u timu koji je stigao do duple krune. Ovaj dvojac je ostao upamćen kao jedan od najefikasnijih u istoriji kluba u jednoj sezoni.

10409006_650960618316966_3156194612523937697_n

Gornji red: Kristić, Simeunović, Riznić, Kovačević, Krupniković i Stefanović. Čuče: Jovan Stanković, “Rambo“ Petković, Goran Đorović, Stojkovski i Perović na posteru iz legendarnog sportskog magazina “Tempo“.

Po ukidanju sportskih sankcija Zvezda kao šampion države nije zaigrala u Ligi šampiona, već u Kupu UEFA, gde je tim ispao na startu od švajcarskog Ksamaksa (0:1 i 0:0). Krupniković je igrao na oba meča, a u prvenstvu Jugoslavije 1995/96 sa 19 golova u 32 utakmice bio je prvi golgeter kluba. Ponovo je do izražaja došla njegova odlična tehnika, snažan i precizan šut, dobro izvođenje prekida. Ponovo je bio strelac protiv Partizana (2:3), a postigao je i pobedonosni pogodak sa bele tačke protiv Vojvodine (1:0). Po dva puta se upisao u strelce protiv Napretka (3:0), zrenjaninskog Proletera (5:1) i niškog Radničkog (3:1). Titula je crveno-belima izmakla, ali ne i trofej u Kupu, gde je Krupniković briljirao sa sedam golova u devet utakmica i ponovo bio najbolji strelac ekipe. Tri puta je pogađao mrežu Loznice (6:1), a po jednom bio strelac u finalnim trijumfima nad Partizanom od 3:0 i 3:1. Na lep način se oprostio od kluba ubedljivim pobedama nad najvećim rivalom i Kup trofejom. Nadavao se golova na derbijima, što u prvenstvu, što u Kupu, i tako zauvek ostao u srcima navijača koji su pratili Zvezdu tokom devedesetih godina.

1368868008902

Kasnije je nosio dres Standarda iz Liježa 1996. godine (15 utakmica, pet golova u belgijskoj ligi), zatim japanske Gambe iz Osake, gde je od 1997. do 1998. na 40 mečeva 11 puta bio strelac. Kratko je nastupao za francusku Bastiju na pozajmici 1999. godine (10 prvenstvenih utakmica, jedan gol). Iste godine je bio i u OFK Beogradu, a nakon toga je od 1999. do 2001. godine igrao za nemački Hemnicer iz Hemnica, gde je u 38 utakmica postigao devet golova. Odličan utisak ostvario je u nemačkom Hanoveru, gde se u potpunosti vratio na veliku scenu. Od 2001. do 2005. godine je u dresu ovog kluba na 117 ligaških utakmica postigao 17 golova. U sezoni 2001/02 je u drugom rangu takmičenja na 38 susreta zabeležio devet golova, a naredne sezone je u Bundesligi imao zapažen učinak. Na 32 utakmice se pet puta upisao u strelce. Za Arminiju iz Bilefelda je u sezoni 2005/06 na osam utakmica postigao tri gola, a karijeru je završio u Paderbornu, gde je u sezoni 2007/08 bio u sastavu 29 puta uz dva zabeležena gola.

Iako je bio sjajan fudbaler nikada nije zaigrao za reprezentaciju Jugoslavije odnosno Srbije i Crne Gore. Veliki broj znatno lošijih igrača su nosili dres nacionalnog tima, ali Krupniković nikada. Sličan slučaj je bio i sa Dejanom “Rambom“ Petkovićem, ali je on bar nekoliko puta nastupio za Jugoslaviju. Krupniković je jedno vreme figurirao kao kandidat za sportskog direktora Zvezde, ali se to za sada nije desilo.

Boban Marjanović, gorostasni centar Košarkaškog kluba Crvena zvezda, rođen je 15. avgusta 1988. godine u Zaječaru. Od leta 2013. godine član je crveno-belih, sa kojima je minule sezone osvojio Kup Srbije, nastupao u Evroligi i stigao do polufinala Evrokupa.

zmarjanovic

Da će popularni Bobi izrasti u pravog džina bilo je jasno još dok je bio u vrtiću. Već tada je bio viši od vaspitačice. Ipak sa svoja 223 centimetra nije najviši košarkaš koji je igrao za Zvezdu, jer je Slavko Vraneš sa visinom od 230 centimetra odigrao tri meča za klub sa Malog Kalemegdana u sezoni 2003/04.

Marjanović je košarkašku karijeru počeo u Rtnju iz Boljevca, a od 2006. do 2010. godine nosio je dres vršačkog Hemofarma, sa izuzetkom perioda iz 2007. kada je bio na pozajmici u Svislajonu. U početku je retko dobijao šansu u vršačkom timu, da bi u sezoni 2007/08 imao veću minutažu. Beležio je 4,9 poena u Superligi Srbije, a 4,6 u ULEB kupu. Postepeno je napredovao, pa je sezonu kasnije imao učinak od 7,6 poena i 4,1 skok u Evrokupu, a dobre igre pružio je i u Superligi Srbije i Jadranskoj ligi. U sezoni 2009/10, poslednjoj u Hemofarmu, imao je prosek od 9,5 poena i 5,2 skoka u Superligi Srbije. Sličan učinak zabeležio je i u Evrokupu (devet poena i 5,3 skoka), a u regionalnom takmičenju je nanizao 7,1 poen i 4,9 skokova u proseku. Prešao je u veliki CSKA iz Moskve, ali se nije naigrao u ekipi višestrukog šampiona Evrope. U Evroligi je na osam utakmica beležio 4,3 poena i 3,5 skokova, pa je prosleđen Žalgirisu u drugom delu sezone. U klubu iz Kaunasa je imao nešto bolji učinak – 5,2 poena i 3,5 skokova u elitnom evropskom takmičenju, a osvojio je i titulu prvaka, Kup Litvanije i Baltičku ligu 2011. godine. Mučile su ga i povrede. Vrlo malo je bio na parketu i u Nižnjem Novgorodu u sezoni 2011/12, pa je ubrzo prešao u Radnički iz Kragujevca, gde je na sedam mečeva u Jadranskoj ligi beležio 4,4 poena. Posle niza godina u kojima mu je karijera bila u silaznoj putanji odlučio je da obuče dres Mega Vizure u sezoni 2012/13. Odigrao je sjajno i potpuno se vratio u život. U prvom delu Košarkaške lige Srbije beležio je 17,2 poena, 12,3 skoka, 1,48 blokada i ubedljivo bio najkorisniji igrač takmičenja. Odličnu formu potvrdio je i u Superligi Srbije, gde je na 13 utakmica imao prosek od 16,4 poena, 10,8 skokova i 1,77 blokada. Proglašen je za MVP-a ligaškog dela takmičenja, a u plej-ofu ih je zaustavila Zvezda sa 2:1 u pobedama. Tako je Bobi razuverio mnoge koji nisu verovali da će ponoviti tako dobre partije iz KLS-a u Superligi.

Posle odlične sezone u Megi prešao je u Crvenu zvezdu, sa kojom je stigao do trofeja u Kupu Srbije 2014. godine. U Evroligi je vrlo dobro odigrao. Na deset susreta beležio je 10,8 poena i 7,7 skokova. Proglašen je i za MVP-a 10. runde elitnog takmičenja, kada je u briljantnoj pobedi Zvezde na gostovanju protiv Lijetuvos Ritasa (99:75) zabeležio 25 poena uz 11 skokova za nešto više od 17 minuta u igri. Crveno-beli su takmičenje nastavili u Evrokupu, gde su stigli do polufinala, a tamo ih je zaustavio Uniks iz Kazanja u revanšu. Posle razlaza Zvezde sa Blejkom Šilbom i Bobi je pružao slabije partije nego u prvom delu sezone. Ipak, u ligaškom delu Superlige Srbije ponovo je bio dominantan. Na 14 mečeva imao je proseke od 14,9 poena, 8,3 skoka, jednu blokadu i bio lider tima u ovim statističkim kategorijama. Međutim Zvezda do titule prvaka države nije stigla ni 16. sezonu zaredom. Marjanović je u sezoni 2013/14 za crveno-bele odigrao ukupno 70 utakmica u svim takmičenjima u kojima je postigao 733 poena, ostvario 500 skokova i 75 blokada. Bio je lider kluba po broju uhvaćenih lopti i rampi, kao i po broju pogođenih šuteva za dva poena (290).

Sa reprezentacijom Srbije do 19 godina osvojio je zlatnu medalju na Svetskom prvenstvu u Novom Sadu 2007. godine, kada je u devet utakmica beležio 8,4 poena, 6,6 skokova i 1,33 blokade. Zlato je uzeo i na Prvenstvu Evrope za igrače do 20 godina 2008. u Rigi uz učinak od 6,5 poena 2,5 skokova i 1,33 blokade na osam mečeva. Za seniorsku selekciju Srbije odigrao je dva meča na šampionatu Starog kontinenta 2011. godine, kada je zauzeto osmo mesto. Navijači Crvene zvezde će i u narednoj sezoni uživati u njegovim monstruoznim zakucavanjima i efektnim blokadama.

Komentari

avatar
 
smilegrinwinkmrgreenneutralarrowshockunamusedcooleviloopsrazzrollcryeeklolmadsadexclamationquestionideahmmbegwhewchucklesillyenvyshutmouthsmehplezmigskenjbatinarazmcudisokkitahmmmmfacepalmgreenslavitrofejkezsok2udartompuskezzzsmeh3trtskenjansramslavljezvizdlud
Slike
 
 
 
Audio i video fajlovi
 
 
 
  Subscribe  
Obavesti me o