Перуничић за МЦЗ: Ако се нешто не промени, мораћу да дигнем руке

Велико име српског и светског рукомета, човек који је године посветио Црвеној звезди и као играч и као тренер. И даље води велике битке за опстанак овог клуба али као да полако и овај џин остаје без снаге. О изгубљеним утакмицама, очекивањима, младим играчима, репрезентацији, па чак и о фудбалу за МЦЗ – Ненад Перуничић!

Ваш коментар на други део сезоне?

Искрено, очекивао сам више. Не знам да ли је то реално. Ушли смо са већим амбицијама и новим играчима. Припремни период је показивао да смо могли више да урадимо. Међутим ту су стари проблеми. Ограничили смо плате, али ни то није било довољно да се финансијски стабилизујемо. Друга ствар, имали смо болницу од самог почетка, играчи су се повређивали у најгорим тренуцима. Од почетка сезоне смо били некомплетни. Трудили смо се да дамо максимум. Нисмо то урадили на свим утакмицама и то нас је коштало. Када се погледа бодовни салдо, могли смо бити међу прве две екипе.

Стиче се утисак да смо више мотива имали против „већих“ екипа?

То је бољка нашег менталитета, намерно се бирају утакмице, слабији и јачи противници… Имали смо велике осцилације, нисмо екипа која гази. Мени је то неразумљиво, имали смо много искусних играча. Ту негде је и моја кривица, због начина вођења утакмица. Сносим одговорност, морао сам наћи начин да брже уклопим нове играче. Успели смо то тек пред крај, али недовољно да освојимо трофеј.

Изгледа као да се створио притисак освајања трофеја.

Ови момци су имали прилику да освоје трофеје после свега што се дешавало. Да буду екипа која је Звезди вратила успех. Притисак у Звезди је увек велик, само они са најјачим карактером опстају. Не носе се сви исто са притиском.

Да се осврнемо на неке судијске одлуке, нпр. утакмица у Шапцу. На полувремену је било плус шест за нас, у другом полувремену скроз друга прича?

Ја нисам неко ко тражи алиби. Гледам себе и своју екипу и себи сам највећи критичар. Нисам гледао шта други раде. Али дефинитивно да сусдијски критеријум није био исти од првог кола. Или ми нисмо били у плану да се умешамо у борбу за врх. То је јасно и не либим се да кажем. Сигурно је свему томе допринела и наша слаба форма. Да смо добили у Шапцу могли смо да се боримо за титулу до краја. Али нисмо успели. Не можемо да утичемо на неке ствари. Ја сам увек само за спортске ствари, за терен…

Како вам се чини идеја о довођењу страних судија?

Овде ретко можете питати судију да вам објасни нејасне ствари, а да то друга страна не искористи против вас. Увек сам волео да питам судије када ми нешто није јасно, овде је то немогуће. Ми са клупе нисмо знали како смемо да реагујемо. Стално се стварао неки негативан притисак. Али јасно је све, довољна је прича у вези са Радничким. Дуговали су новац Црвенки, требали су им бити одузети бодови али то није било у плану. Новинар „Спорта“ је напсиао „Није РАднички нека тамо Црвена звезда да му се одузимају бодови.“ Постојала је намера да се Црвена звезда оспори, да клуб престане да дише.

И поред два пораза на старту плеј офа, Звезда је имала прилику да се бори за титулу и да се домогне СЕХА лиге. Који је меш пресудио, по вашем мишљењу?

У Шапцу је био тај моменат, после дербија смо се подигли. Да смо добили у Шапцу екипа би се подигла на виши ниво. Та утакмица је била преломна. Када је куп у питању, једноставно финала се играју главом. Ми то нисмо урадили иако сам  упозоравао да се такве утакмице играју преко лимита, али хладне главе. Тај трофеј би подигао клуб после свих ових тешких година.

Изгубили сте финале, али су клинци добро одиграли против Војводине.

Увек узимам одговорност на себе. Финале ми је тешко пало, могао сам да променим неке ствари. Требао сам увести Цупару, много сам се огрешио. Он би можда боље изнео меч. Павлов је био преморен, могао сам да убацим Шотића. Кривица је моја, набој ми је одвукао пажњу.

Играчки имамо будућност, финансијски немамо. Шта даље?

Не можемо сваке године да крећемо од минуса. Искрено не знам како даље. Многи су код нас напредовали па су се после огрешили. Не могу да врате Звезди колико им је она дала али они то не схватају. Овде су на оку свима, само што нису свесни тога. Упркос свему, ова година је донекле била успешна, бар смо се вратили на врх. Ја живим за трофеје и са те стране сам разочаран. Реално гледано неподношљиво је овако радити. Оно што је најважније, сигурне финансије, то код нас не постоји. Немамо спонзоре на дужи период. Питање је колико ћу ја имати снаге. И ја и сви људи који су лојални клубу. Тражимо само здраво функционисање.

Растко Стојковић је мало подигао интересовање за клуб.

Чудно је пто за рукометни клуб нема толико интересовања. Јер резултати у последњих 15 година нису тако лоши. У Београду немамо подршку, али имамо широм Србије. Пуно нам је срце кад дођу навијачи. После финала купа дочекали су играче као да су победници. То остаје у срцу, тај искрени однос. Опет се враћам на то, али у финалу смо дали све од себе. То су и навијачи видели.

Опет смо код млађих играча. Имамо доста младих репрезентативаца. Да ли је то рецепт за будућност, да се ослонимо на њих?

О томе смо причали и радимо на томе. У свим млађим категоријама смо у самом врху. Сви тренери знају да пре свега треба правити добре играче, добре људе. Приоритет је да се стварају играчи, а не да се јуре трофеји. Играчи се убацују селективно, мора да прође време да би ушли у први тим.

РК Црвена звезда је први притекао у помоћ угроженима у поплавама. Били сте у Шапцу, после сте помагали на Маракани…

Не бих много о томе. То је обавеза свих нас. Рекао сам да смо ми војска. Повредиле су ме приче да се тако рукометни клуб промовише. Били сте са нама, знате да је постојала само жеља да се помогне несрећним људима. Ми у клубу промовишемо хуманитарне акције и желимо да тако остане.

Какви су планови за блиску будућност?

Тешко питање. Немам више снаге за овакве ствари. Ми немамо ни председника, ни скупштину, нисам оптимиста. Уз све поштовање и љубав према Звезди, испразнио сам се. Имам породицу којој морам да се посветим. Ако се ствари не промене, не дођу у неку нормалу… Ако неко жели да се ја склоним, нека каже, ја клубу желим само најбоље. Није битан појединац, него величина клуба. Ако се нешто не промени, мораћу да дигнем руке.

Шта је то што спонзоре тера од Звезде? Да ли су се јављали неки бивши играчи да помогну?

Сви су причали да ће помоћи, али све је остало на томе. Велики је успех што смо уопште опстали. Али недовољно да би клуб оздравио. Нико од бивших играча ми се није јавио, ко је колико могао, давао је. Више нема.

Репрезентација је победила Чешку, српски тренер је шампион Европе… Није све тако црно у рукомету.

Чешка није мерило успеха, то је друга лига репрезентације. Љуба Вранеш је показао да је врхунски тренер. Он је са екипом која је била аутсајдер освојио европску титулу.

Да ли вам се овакав систем такмичења чини добар?

Искрено волео бих да имамо полуфинале и финале, као ф4. Да се игра на две-три добијене утакмице, То би подигло интересовање. Проблем доласка навијаша је у Београду, у другим градовима није тако. Раднички и Железничар су  се подигли, од Металопластике сам очекивао више.

Порука за навијаче који су се радовали титули у фудбалу, али је убрзо уследило разочарење.

Стварно велико разочарење. Фудбал нас све вуче. Оздрављење фудбалског клуба помогло би и нама. Изгледа да нам се не пише добро.