Moja Crvena Zvezda
ВажноЗвездина кућа славнихНајновијеФудбал

На данашњи дан: Рођен Бора Костић

Боривоје “Бора“ Костић, легендарни голгетер и најбољи стрелац у историји Фудбалског клуба Црвена звезда, освајач златне олимпијске медаље са репрезентацијом Југославије, рођен је 14. јуна 1930. године у Обреновцу.

37024_447192538693776_634684817_nЦрвено-бели дрес носио је са кратким паузама чак 14 сезона, од 1951. до 1966. године. За Звезду је одиграо 341 званичну утакмицу и постигао 230 голова (укупно 580 мечева, 539 погодака). Учествовао је у освајању шест шампионских титула (1951, 1956, 1957, 1959, 1960. и 1964. године), три национална купа (1958, 1959. и 1964.) и Дунавског купа 1958. године.

У његовом власништву су бројни клупски рекорди. Најбољи је стрелац клуба у званичним такмичарским утакмицама са 230 погодака, као и у првенству (158), Купу (37), еврокуповима (35) и укупно рачунајући све мечеве са 539 голова. Рекордер је Црвене звезде по броју голова на једној званичној утакмици – шест против Загреба (7:2) 1956. године, као и по броју одиграних сезона (14), овај рекорд дели са Драганом Џајићем, такође држи рекорде Звезде по броју освојених шампионских титула (шест), по броју голова у једној сезони у Купу – 11 у сезони 1958/59, овај рекорд дели са Рајком Митићем и по броју голова у једној сезони у европским куповима – 9 у сезони 1957/58 у Купу шампиона (Горан Друлић је у сезони 2000/01 постигао девет голова збирно у квалификацијама за Лигу шампиона и у Купу УЕФА, али је меч против Селте УЕФА регистровала службеним резултатом, па је питање да ли се три Друлићева поготка у Вигу рачунају у званичној статистици).

Бора Костић је фудбал почео да тренира случајно уз брата близанца Воју, који је био велики таленат. За Раднички из Обреновца је играо од 1946. до 1950. године, а у Звезду је прешао због Рајка Митића, чијем се фудбалском умећу и господским манирима одувек дивио. Дебитовао је за први тим црвено-белих 1951. године и постигао гол после само три минута и 42 секунде, што је чак 61 годину био најбржи гол који је неки играч постигао у дресу Звезде на дебију, све док га није срушио Филип Касалица 2012. године на утакмици против Смедерева (4:0). Бора Костић је већ у првој сезони у Звезди освојио шампионску титулу и то прву титулу првака Југославије у историји клуба. Добио је прилику на три утакмице у првенству 1951. и једном се уписао у стрелце.

bYrsa         Наредне сезоне је такође одиграо само три меча, а освајање друге титуле  у сезони 1952/53 је пропустио, јер није играо ни на једној утакмици, али му неки извори убрајају и ову титулу обзиром да је био члан клуба, па по њиховој статистици у збиру има седам освојених шампионата Југославије. Дуго је чекао своју праву шансу у Звезди и већ у сезони 1953/54 на 13 мечева постигао је пет погодака. Наредне сезоне је уписао шест голова у шампионату, од чега три у победи против Осијека (5:3) на гостовању.

Први пут је био најбољи стрелац тима у шампионској сезони 1955/56, када је матирао противничке чуваре мреже 14 пута у 17 одиграних мечева. Три гола је постигао у победи против ОФК Београда (6:1), а један против Партизана (1:1) и то у 90. минуту. Против вечитог ривала је у каријери постигао девет голова у првенственим дербијима и уз Џајића је најбољи Звездин стрелац у окршајима против црно-белих, а одиграо је укупно 23 првенствена дербија и по томе је Звездин рекордер.

У сезони 1956/57 постигао је чак 27 голова на 24 првенствене утакмице, од чега шест у тријумфу против Загреба на гостовању (7:2), а црвено-бели су одбранили титулу. Звезда је те сезоне први пут заиграла у Купу шампиона и стигла до полуфинала, а Бора Костић је са пет голова био најбољи стрелац тима. Постигао је и први Звездин гол у елитном такмичењу, када је у победи против Рапид Херлена (4:3) на гостовању био стрелац у четвртом минуту.

Bora Kostic 3

На пријатељској утакмици против Сокола у Земуну 1957. године постигао је чак 15 голова. Сјајан учинак имао је у освајању Купа у сезони 1957/58, када је на пет утакмица постигао осам голова (четири на старту такмичења у победи против Јединства из Земуна од 7:1 и два у финалу против Вележа у тријумфу Звезде резултатом 4:0. У првенству је постигао 11 голова и још једном био голгетер екипе. У освајању Дунавског купа 1958. године на осам сусрета забележио је девет погодака, од чега четири у првој утакмици четвртфинала против Локомотиве у Софији (4:4), а у финалним мечевима против чехословачке Руде Хвезде био је стрелац три пута (два у победи од 4:1 у Београду и једном у реваншу у Брну у тријумфу резултатом 3:2). У Купу шампиона 1957/58 постигао је чак девет голова (четири у тријумфу против Диделанжа од 9:1). Црвено-бели су стигли до четвртфинала, где их је зауставио Манчестер Јунајтед, а Бора је био други стрелац такмичења са само голом мање од славног аса Реала из Мадрида Алфреда Ди Стефана.

Први пут је био најбољи стрелац лиге у сезони 1958/59, када је приморао голмане ривалских клубова да 25 пута ваде лопту из мреже. Био је у невероватној форми. Четири гола је постигао у тријумфу против Будућности (5:1), а три у рекордној победи над сплитским Хајдуком од 7:0. Звезда је наравно још једном стигла до титуле, а и до националног купа, јер је Костић у најмасовнијем такмичењу те сезоне постигао чак 11 голова, од чега су два била у финалу против Партизана (3:1). Сезона 1959/60 – нова титула за црвено-беле, четврта у пет сезона, и Бора Костић је још једном први стрелац лиге са 19 голова, по четири против Радничког из Београда (5:4) и тузланске Слободе (5:1). Био је на врхунцу каријере, а по речима његовог тадашњег саиграча и друге Звездине звезде, Драгослава Шекуларца, Бора је тих година Звезди сам донео три титуле, што довољно говори колико је био доминантан на терену.

304525_348447078567540_1005284453_n        На утакмици против Динама из Москве 2. јула 1959. године дао је три гола званично најбољем голману у историји фудбала Лаву Јашину у победи црвено-белих од 4:1. Један од тих погодака Костић је постигао са више од 30 метара. Велики Јашин је признао да лопту није ни видео колико је брзо прохујала. Занимљива је и изјава Харија Грега, легендарног голмана Манчестер Јунајтеда, који је рекао да је само осетио да му је лопта у мрежи после гола који му је дао Бора Костић. Ове речи најбоље објашњавају колику је силину ударца имао легендарни бомбардер Црвене звезде, а не сме се заборавити да су лопте у то време биле знатно теже од данашњих, тако да то даје посебну тежину динамитно снажном шуту који је поседовао велики голгетер.

Нешто слабији учинак имао је у сезони 1960/61, када је постигао девет лигашких голова. Одлучио је да се опроба у италијанској лиги у сезони 1961/62, када је носио дрес Ланероси Вићенце. Постигао је два поготка у седам мечева, али је сломио ногу, па је одлучио да се врати у Југославију, јер му је и каријера била угрожена. Успео је да се опорави и поново заигра за Звезду, којој у то време нису цветале руже у домаћем шампионату, али су у Купу сајамских градова црвено-бели елиминисали Барселону голом Боре Костића у мајсторици у Ници (1:0), да би их у четвртфиналу зауставила Рома. Титула се вратила кући у сезони 1963/64, када је Звезда предвођена Костићем, Прљинчевићем и млађаним Џајићем прва прошла кроз циљ после три сушне године. Бора је поново био у свом елементу постигавши 14 лигашких голова. Наредне сезоне забележио је десет погодака, а у својој последњој сезони у клубу (1965/66) још једном је био голгетер екипе и то са 14 голова у својој 36. години !

Последњу сезону у каријери одиграо је за амерички Сент Луис Старс 1967. године и на 28 сусрета се 12 пута уписао у стрелце.Фантастични стрелац са топовски снажним шутем левом ногом је до данас трећи стрелац у шампионатима Југославије свих времена са 158 голова.

За репрезентацију је одиграо 33 меча и постигао 26 голова. Дебитовао је 9. септембра 1956. против Индонезије (4:2) у Београду, када је постигао један гол. Као капитен је предводио национални тим на првом Европском првенству (тада под именом Куп нација) 1960. године, када је освојено друго место. На Олимпијским играма 1960. године постигао је три гола на пет мечева (један у финалу против Данске у тријумфу од 3:1). Југославија је освојила златну медаљу, а Костић је био заменик капитена, а током финалног меча је преузео траку, јер је Милан Галић искључен у утакмици за златну медаљу против Данске. Последњи меч за национални тим је одиграо 23. септембра 1964. године против репрезентације Европе (2:7) и наравно постигао је гол.

Био је у стручном штабу Црвене звезде по завршетку каријере, а после казне, коју је зарадио први тренер Гојко Зец у финалу Купа 1984. године, Бора Костић је као заменик тренера водио Звезду на два првенствена и једном Куп мечу почетком наредне сезоне, а водио је тим и са Жотом Антонијевићем у 2. колу Купа против Вардара. Легендарни ас српског и југословенског фудбала преминуо је 10. јануара 2011. године у Београду.

Повезане вести

1 comment

Čiča јун 14, 2014 at 12:31

Velik igrač. Zvezdina legenda. Imao sam tu čast da ga gledam. Boljeg šutera i izvođača slobodnih udaraca nisam video(svaka čast Mihajloviću i drugima). Za razliku od tih drugih on je golove sa velike udaljenosti postizao i iz igra, ne samo iz slobodnih udaraca.

Reply

Leave a Comment