Плеј-оф Суперлиге: да ли је време за новог освајача?

Пре дванаест година је екипа Партизана, предвођена Вујанићем, Шћепановићем, Станојевићем, Чанком и осталима, освојила титулу за тај тим након пет година паузе. Наредних дванаест година тај трофеј није напуштао трофејну салу црно-белих, а за сво то време их је исти тренер напустио само једном, на две године. Убрзо се вратио назад, жељан успеха са јединим клубом у којем је са успехом и радио.

За то време, на црвено-белој страни су упорно ротирали играче и тренере, покушавали на све начине да врате клуб на стазе старе славе, клуб који је до пре само пет година био испред вечитог ривала по броју титула. Неки су под тим изговорима, својим недомаћинским пословањем довели клуб на ивицу пропасти. Сада је однос по броју освојених титула 15:20, а Звезда је последњу узела 1998. Последњих година, када се чинило да смо коначно конкурентни, у финалној серији бисмо поклекли пред вечитим ривалом. Зато се сада питамо: да ли је коначно дошло време да се нешто промени?

Пред овогодишњи плеј-оф, Црвена звезда је очајном серијом од три пораза од учесника плеј-офа изгубила прво место на табели и самим тим могућност да, евентуалним играњем у финалу против Партизана, има предност домаћег терена. Мега Визура је у последњем колу невероватним преокретом обезбедила треће место. Табела на крају лигашког дела изгледа овако:

1	Партизан НИС	14	13	1	1199:1005	27
2	Црвена звезда Телеком	14	11	3	1187:988	25
3	Мега Визура	14	9	5	1226:1148	23
4	Раднички Крагујевац	14	8	6	1184:1090	22

Полуфинална серија почиње у петак, 7. јуна, утакмицом између Партизана и Радничког у  хали Пионир. Дан касније, на сцену, у истој дворани, ступају Црвена звезда и Мега Визура. Улаз на тај меч ће бити бесплатан. Реванш мечеви су заказани за 9. односно 10. јун, а евентуалне мајсторице за 13. и 14. Финална серија ће почети 17. јуна, а мечеви су затим заказани за 19, 22, 24. и 27. У случају да обе полуфиналне утакмице буду завршене у два меча, финале ће почети 14. и све остале утакмице ће бити игране три дана раније у односу на првобитни распоред. У полуфиналу се игра на два добијена меча, а у финалу на три. У обе серије се домаћинство мења на свакој утакмици.

Што се првог полуфиналног пара тиче, Партизан је ту апсолутни фаворит. Све мечеве ове сезоне против Крагујевчана су лагано добили, а најнеизвесније је било у првом одиграном у Крагујевцу у Суперлиги, када су гости славили 69-76. Наредни, у Београду, завршен је убедљивом победом Партизана 96-78.

Раднички је у последњем колу изгубио од Мега Визуре у директном дуелу  за треће место и бесплатно учешће у АБА лиги наредне сезоне. Имали су у том мечу Крагујевчани чак 24 поена предности у трећој деоници, али су несхватљивим падом у последњем делу дозволили преокрет младој београдској екипи. Тренер Николић се целе сезоне жалио на финансијске проблеме клуба, на умор играча и малу ротацију тако да не треба очекивати ни у овом полуфиналу већи отпор актуелном шампиону. Цела игра тима почива на трију Мариновић – Лешић – Бирчевић и не сумњамо да ће тако бити и овог пута. Њихов највећи, а вероватно и једини адут јесте шут, а није им страно да ван линије 6,75 шутну и преко 30 пута на утакмици.

Црно-бели улазе у финиш сезоне самоуверено. Било је недоумица и сумњи средином сезоне када су се повређивали скоро сви играчи, неки одлазили, а неки нови долазили. Новајлија из НБА лиге, Павловић, као и повратник после вишемесечне паузе, Бертанс играју одлично домаћу лигу и носиоци су тима. Међутим, прва Звезда екипе је најбољи млади кошаркаш Европе, Богдан Богдановић. Последњих неколико утакмица је одиграо одлично, водио екипу до победе, постизао поене када је било најтеже, а то се од њега нарочито очекује у мечевима за титулу. Ту је наравно и капитен, Ловерњ, који важи за једног од најчвршћих играча у домаћој лиги, као и за једног од најбољих скакача. Заједно са Тепићем чине и најјачу петорку Партизана и скуп играча који проводе највише времена на паркету. Екипа подноси велики терет, ротација је доста скраћена повредама, али то се до сада није примећивало у игри црно-белих и поново важе за највеће фаворите пред почетак плеј-офа.

Други полуфинални пар су Црвена звезда и Мега Визура. Одиграли су пет међусобних дуела ове сезоне и Мега је тек у последњем дошла до прве победе. Било је 79-91, док је у првом мечу у Суперлиги Звезда славила са 76-89. То је Звезди био први пораз у домаћој лиги, а испоставило се да се од њега нису опоравили ни  у наредна два меча. Са друге стране, Мега Визури је неочекивано повећао шансе за трећу позицију и директан пласман у АБА лигу, без плаћања котизације за учешће.

Мега је најмлађи клуб у лиги, са само двојицом старијих, али веома добрих и искусних играча, Величковићем и Вардом. Они су ти који узимају терет на себе са трибина, усмеравају публику ка себи и тако ослобађају младе саиграче. Величковић се вратио за такмичење у Суперлиги и одиграо још једном јако добро. Најкориснији је играч после Марјановића. Варда је, са друге стране, једини класичан центар у екипи, одлично се гради испод коша, а добро шутира и споља. Међутим, пажњу јавности ипак више привлаче млади играчи, међу најталентованијим у Европи, предвоћени Мицићем, Дангубићем и Јокићем, које ћемо гледати вероватно и на НБА драфту. Прва двојица неће конкурисати сигурно за прву, а вероватно и за другу утакмица услед учешћа на Адидасовом кампу у Тревизу где се традиционално скупљају највећи таленти Европе. За разлику од њих, Јокић ће бити у тиму и сигурно имати велику улогу у игри Мега Визуре. Веома брз, окретан, одлично контролише лопту и шутира из свих позиција, а игра на позицији ниског центра. Поред њега, треба издвојити плеја Миљеновића, као и бекове-шутере, Крстића и Јарамаза. Иако неће на паркету имати мозак екипе, Васу Мицића, од ове екипе сигурно можемо очекивати борбу за сваки поен и до последње секунде, нешто што их краси читаве сезоне.

На крају, шта рећи о кошаркашима Црвене звезде? Све смо од њих видели ове сезоне. Успоне, падове, лаке и убедњиве победе, али и невероватне, тешке и најболније поразе. Последњи је био од Цибоне и још увек пече као оне страшне априлске вечери. Заређали су још три пораза црвено-бели у домаћој лиги, и то у финишу кад се вршила расподела места за плеј-оф. Сва три су била од учесника плеј-офа и сигурно су унела одређену дозу забринутости међу све Звездаше.

У домаћој лиги је наш тим предводио Бобан Марјановић, који је први део такмичења завршио и као најкориснији играч. Поред њега се највише издвојио Јака Блажич. Овај енергични, али често непромишљен и брзоплет момак је својом енергијом често вукао свој тим напред, а најбољу партију је, још једном, пружио у поразу од вечитог ривала. Нелсон и Џенкинс су доста одмарали кроз овај део сезоне и чинило се да не играју пуном снагом. То може увек бити мач са две оштрице, али се надамо да су најбоље ипак сачували за крај, а да се притом нису „охладили“ од игре. Лука Митровић се вратио после дуге паузе и игра у одличној форми, док је на његовој позицији Драгићевић био јако слаб. Раденовић је све време ровит и очигледно ће за максималне напоре бити спреман тек након летње паузе, али издржава све напоре колико може. Катић игра са осцилацијама, када га крене шут од почетка наставља у добром ритму, али када то није случај, делује као да упада у нервозу. Лазић и Симоновић су играли колико су морали, с обззиром да им је због недостатка ротације било можда и најнапорније током сезоне. Њих је мењао често Липовиј, али за сада није показао превише, тек на моменте бљесне и видимо нешто од најављиваног талента. Ребић и Тејић су као представници младе гарде одлично користили своје минуте и надамо се само да ће се тренер ослањати на њих и у овим мечевима.

Црвена звезда је постала првак у фудбалу, одбојци и ватерполу, а у рукомету се вратила у врх, играла финале Купа и показала да и ту долазе бољи дани. У кошарци је фаза назнака бољих дана прошла. Освојен је два пута Куп, играла се Евролига, стигли су до полуфинала Еврокупа. Убедљиво ишли кроз АБА лигу, али доживели неславан крај и пад у полуфиналу против Цибоне. Све што су могли, претурили су преко својих глава кошаркаши Црвене звезде. Навијачи сматрају да је време за титулу, клуб је то поставио као свој циљ на почетку сезоне и то ни тренер ни играчи не крију. Остаје само још да се до тог циља дође.

Пут је тежак, пун разних препрека, а највећа се налази у главама играча. Показали су да могу да играју са екипама много јачим од њих и да када опусте руку у нападу, а безрезервно гризу у одбрани, тешко која екипа може да им парира. Само таквим приступом се може добити позитиван одговор на питање из наслова овог текста. А све то, биће много лакше уз пун Пионир. Зато се скупимо сви на добро познатом месту, испунимо све столице до краја на утакмицама наше Звезде и погурајмо ове момке до титуле!

Још једна победа…