Шамар „институције“ Србији и српском народу

Једна од најтежих, ако не и најтежа, елементарна непогода у историји српског народа погодила је нашу земљу у протеклих неколико дана. Број жртава се свакодневно увећава, многе куће, мостови, спортски објекти и бројне установе су срушени или под водом, а ванредно стање уведено је у целој земљи, која се ујединила са једним циљем – да помогне онима који су остали без кућа, имовине, стоке, пољопривредних добара и који, осим што су тренутно практично бескућници, не знају шта ће и како радити када се вода повуче.

Бројни спортисти, али и читава нација ових дана су сасвим оправдано заборавили на спорт, па су кошаркаши Борца из Чачка отишли да спасавају своју халу, кошаркаши Звезде најавили прикупљање помоћи за угрожене, а ФК Војводина послала је своје спортисте да помогну онима којима је тренутно најтеже… Наша Црвена звезда требало је јуче да одигра меч против ОФК Београда, у којем би можда и осигурала титулу, након шест сушних година, али је тај меч одложен за суботу, са тенденцијом новог одлагања. Међутим, утисак је да не постоји човек који је јуче жалио због одлагања или размишљао о фудбалу и спорту.

Оно што је свима на првом месту јесте коначан крај водене стихије која тече целом Србијом и уништава је део по део.

Ипак, и у таквим околностима, у четвртак смо били сведоци једног, можда непромишљеног, можда свесног, али све у свему срамотног и тужног геста једног спортског колектива, који је прешао преко свега што га ових дана окружује и одлучио да се, у намању руку, подсмехне свима онима који без крова над главом са неизвесношћу чекају дане који долазе.

ФК Партизан, некада (веома давно) клуб који је неговао господство прави ривалитет са ФК Црвена звезда и који је на тај начин допринео да исти постане благо српског фудбала, које се одржава више од шест деценија, у последње време изгубио је много тога од тог господства које је некада (давно) можда имао.

Ипак, није овде битно име клуба, појединца, установе. Да су исти садржај објавили из Црвене звезде, Чукаричког, Слоге из Краљева, реакција нормалног човека била би иста и тај гест био би оштро осуђен од стране целокупне јавности.

Овај потез више је него срамотан! Овим потезом, тзв. самопрокламована институција српског спорта (против које аутор нема апсолутно ништа, јер је легитимно право навијача да сматрају свој клуб за шта год желе) ударила је шамар Србији, српском народу и свима онима који се муче или боре са овом природном катастрофом. Зашто? Због претеране мржње, која прераста у параноју и болест.

Да би смо вратили прави ривалитет, који неће доносити туче, убиства, убадања, паљења трибина, претње и сукобе и добили једну здраву друштвену средину, пре свега, мржња мора бити гурнута у други план. Тачније, љубав према клубу мора бити већа и јача од мржње према противничком.

Зато, даме и господо из маркетинга клуба из Хумске, онај нормалан (можда и малобројни) део јавности и људи који истински воле спорт и своје клубове вас моле – размислите пре него што опет објавите неки рад основца у Paint-у на званичној страници клуба, да не бисте поново долазили у ситуацију да се извињавате другима због непромишљених и брзоплетих реакција и потеза, као што је то недавно био случај.

И још нешто, сетите се, Бог је постојао и у периоду између лета господњих 2007. и 2014. године. Али га је мржња ставила у други план.

„Нека мрзе, само нека се боје.“ Цицерон