Анализа утакмице и играча против Партизана: Тренер Звезде поклонио победу лошијем тиму!

Партизан – Црвена звезда 2:1 (1:0)

ПАРТИЗАН: Лукач, Вулићевић, Трајковић, Станковић, Волков, Дринчић, Брашанац, Нинковић (од 67 Малбашић) А. Живковић (од 65′ Лука), Лазовић (од 71′ Којић), Шкулетић.
ЦРВЕНА ЗВЕЗДА: Бајковић – Печник, Келхар, Павићевић, Мијаиловић, Ковачевић, Гогић, Милијаш, Нинковић (од 88′ Касалица), Лазовић (од 68′ Петковић), Мрђа.


Црвена звезда одиграла је најлошију утакмицу овог пролећа и због кукавичког приступа утакмици заслужено изгубила од највећег ривала са 2:1. 

Како коментарисати уопште одлуку тренера да утакмицу почне са два дефанзивна везна, Печником на десном беку и само са једним нападачем? Свој кукавичлук, неповерење и жељу за игром на један бод пренео је на играче који су један за другим радили кардиналне грешке. 

Ретко ко од њих је у таквој тактичкој поставци, нервози и жељом да утакмица што пре заврши успео да заради прелазну оцену јер су се и они „утопили“ у тренерском кукавичлуку и дали најлепши могући поклон највећем ривалу, победу коју ни они сами не знају како су остварили.

Од првог судијског звиждука видело се колико Славиша Стојановић мало позна своје играче и како не зна тактички поставити тим за ову утакмицу. Партизан је одмах искористио све Звездине пропусте, промају у одбрани и пропустио велике шансе преко Волкова, Шкулетића и Живковића. Већ тада се видело да играчи Црвене звезде немају веру у себе и да је питање само времена када ће примити гол.

Везни ред са Ковачевићем, Гогићем, Милијашом и Нинковићем првих 15. минута сусрета није постојао, Печник се опет прилагођавао позицији десног бека и грешио у кретањима и читав терет је остао на стоперима, Павићевићу и Келхару који су уз благу помоћ несигурног Бајковића успели да одбране прве нападе домаћих. 

И онда, догодио се 23. минут и као дар са неба у игри без игре Црвена звезда је искористила спорост стопера Партизана и преко Драгана Мрђе изборила једанестерац. 

Мажић је одмах показао да неће трпити никакве приговоре јер је једанестерац био „чист као суза“, али је исто тако исти судија „заборавио“ показати Станковићу жути картон.

Нинковић је преузео одговорност, пухао, уздисао и упутио ударац као да није ручао тај дан, па му је Лукач без проблема ухватио „живу лопту“ за неверицу свих Звездиних навијача.

Тек што су кренули са центра, Партизан долази до слободног ударца на неких 26-27 метара, после прекршаја који је неопрезно и непотребно направио Саво Павићевић. Дринчић шутира и савладава катастрофално постављеног Бобана Бајковића за вођство домаћих од 1:0.

Црвена звезда је у том тренутку схватила да од одбране свог гола неће имати ништа и показала у наредним минутама да је за две класе бољи ривал у овој утакмици. Чак и у страху успели су на тренутке да се поигравају са недораслим противником који ни крив ни дужан је дошао до вођства после веће борбе и жеље, а најмање због свог квалитета.

Чим је Звезда преузела конце игре у своје руке, преко Мрђе је још једном искористила кратер у одбрани Партизана и дошла до новог пенала. Трајковић је фаулирао Мрђу са леђа са две ноге, Мажић је без размишљања показао на белу такчу и још једном „заборавио“ показати жути картон, овај пут другом стоперу Партизана.

Вероватно сви навијачи Црвене звезде су очекивали у том тренутку да одговорност преузме Ненад Милијаш, играч који је у каријери извео небројени број једанестераца у свим клубовима у којим је играо и репрезентацији, али уследио је шок.

Мијаиловић је узео лопту, показао да је он „шериф“ у овом тиму, да тренер ништа не одређује, и наравно шутирао „као баба“ и дозволио Лукачу да ни крив ни дужан постане херој свог тима.

Звезда је до краја првог полувремена држала посед лопте, показала колико је боља од овог тима Партизана, али и страх који се у задње време често показује на стадиону највећег ривала у одлучујућим утакмицама. 

Друго полувреме као да су на терен изишле аматерске екипе, јер фудбал у првих 15. минута другог дела изгледао је благо речено смешно. У таквој игри Звезда се боље снашла јер једина од два тима посудје какав такав квалитет и преко Милијаша и Мрђе искористила спорост, незнање и катастрофалне грешке одбране Партизана и дошла до изједначења. 

Драган Мрђа је чекао проигравање Милијаша чији нешто слабији пас Волков додаје право у ноге нападачу Звезде којему није преостало ништа друго него да пошаље лопту у мрежу, за Партизан – Црвена звезда 1:1.

Истог тренутка када су изједначили и практички показали највећем ривалу да је недорастао противник у играче Звезде се увукла нервоза и страх.

У игри без игре протицало је време у другом полувремену и таман када је тренер домаћих Николић из игре извадио своја три најбоља и најопаснија играча Живковића, Нинковића и Лазовића, Звезда је дошла до још једне велике шансе. 

Играо се 73. минут када је Трајковић поклонио Нинковићу шансу да реши утакмицу. Прво је на неких 14 метара од гола практички додао Звездином играчу лопту у ноге, а затим и пао да му се „склони с пута“. Милош Нинковић у том тренутку не користи дату прилику и шаље лопту „небу под облаке“ за још један уздах и неверицу.

Тада када су сви мислили да ће у овој утакмици остати нерешен резултат, јер Партизан није имао квалитет да постигне погодак, а Звезда „ону ствар“, судија Мажић и Бобан Бајковић поклонили су победу Партизану и то у 90. минуту.

На центру игралишта Мрђа ради кардиналну грешку, јер жели дочекати прекршај и сачувати лопту али практично „гажење“ Дринчића преко играча Звезде, Мажић окаректирусује као „чисто“ одузимање лопте и омогућава контру из које преко Којића Партизан долази до новог вођства и испоставило се гола победе.

Црвена звезда је још једном показала у три минуте колико је квалитетнији тим када је после слободног ударца Милијаша, Мрђа пропустио 100% прилику да савлада голмана Лукача. Али срећа прати храбре, а Звезда то није била.

Зато је победио тим који је више желео победу и тим који је по квалитету далеко од Звезде, а очито и од многих других тимова у Србији.

Црвена звезда је добила многе одговоре у овој утакмици, од којих је најважнији да кукавице никада нису победници, као што је добила и одговор да је далеко најбољи тим у Србији. 

Први пута након дуго година Црвена звезда је поражена од Партизана који нема тим, нема игру и нема квалитет. То је најтужније у причи, али исто тако ако се сада менталитет у играчима не окрене на позитивно и не схвате да фудбал играју храбри и да се фудбал игра свих 90. минута, онда ни не заслужују титулу првака Србије.

Појединачан учинак играча и тренера:

Бајковић: Бобан Бајковић је много пута показао колико воли Звезду, колико се даје у свакој утакмици 100% за њу, а сада је време да покаже да је Звездаш од главе до пете и препусти сам своје место најперспективнијем младом голману Рајковићу. Читаву утакмицу је био несигуран, испадале су му лопте, лоше је ценио лет лопте и на крају примио два гола за које му нико неће замерити осим оних који се разумеју у голмански посао. Код првог гола лоше је поставио зид, сам је био лоше постављен, није направио корак и гол је био после доброг шута неизбежан. Код другог гола Којића, није могао изаћи на центаршут, био је покривен, али исто тако траљав шут Којића који је једва дошао до мреже, не само да је требао одбранити већ га је требао лако покупити.

Печник: Првих 20. минута као и читав тим био је изгубљен на терену, да би касније био један од најборбенијих и најбољих на терену. Иако се у Црвеној звезди опет почело измишљати око позиција играча јер неки морају играти, Печник је своје место заслужио па таман и на десном беку. Доста добра утакмица у очајној представи целог тима. 

Келхар: Одиграо је борбено, једноставно и колико је могао тактички добро. Виделе су се све мане у овој утакмици Дејана Келхара код позиционог бранења напада, као и несигурност у игри под пресингом.

Павићевић: Иако је показао завидан квалитет и тактичку обученост можемо слободно рећи да је на крају један од трагичара сусрета. Пре првог гола непотребно је направио фаул, после којег је Дринчић постигао погодак, да би у 90. минуту направио кардиналну грешку у постављању где је покрио Бајковића, оставио Којића самог у 16 метара и закаснио у блок. 

Мијаиловић: Играч који је покушао на овој утакмици показати да је изнад Звезде и играч без поштовања према свом капитену. Осим што је промашио пенал, лоше се кретао, ужасно затварао страну и центаршутеве, направио велики број непотребних фаулова и покушавао наметнути ауторитет који нажалост нема. Овако, на овај начин и са овим понашањем Мијаиловић нема шта тражити у црвено – белом дресу.

Ковачевић: Катастрофална партија Александра Ковачевића на дефанзивном везном. Све лопте је изгубио, стварао контре противницима, лоше затварао противничек саиграче, простор, лоше се кретао и на крају обезглављено играо на терену. После пруженог у дербију нема шта тражити међу првом једанесторицом до краја првенства.

Гогић: Покушавао је затварати простор, добро се кретао, али ретко у којој ситуацији се успео наметнути и исправити грешке саиграча. Далеко од добре утакмице коју је пружио у првом овосезонском дербију. За разлику од Ковачевића показао је тактичко знање и фудбалску интелигенцију. Без конукуренције најбољи дефанзивни везни у Црвеној звезди. 

Милијаш: Добру утакмицу одиграо је Ненад Милијаш који је пружио 100% својих могућности. У пар наврата показао је квалитет и једини који колико толико има ауторитет на терену код противника и судија. Покушавао је покренути Звезду, али сам није могао. Иако најчешће критикован играч са моје стране, Ненад Милијаш је показао знање, технику и тактичку обученост. Да има брзину вероватно га никада не би ни видели поново у Звезди. Једина замерка коју му могу упутити је да као капитен и најбољи извођач једанестераца је дозволио двојци играча да шутирају пре њега. То он сам, без обзира на тренера којег Звезда нема, не сме више никада допустити.

Нинковић: Изгорио је у превеликој жељи и нервози. Дословно није показао нити 1% свог знања и мајсторства. Један од најискуснијих највише је подбацио. Био је несигуран у предаји лопти, често испадао из тактичке формације и што је најгоре промашио једанестерац код 0:0. У другом полувремену је имао најбољу шансу након изједначујућег гола да стави тачку на „и“, али ову утакмицу Милош Нинковић није био присутан у игри. Дозволио је да га контролишу емоције и срце уместо фудбалске интелигенције.

Лазовић: У формацији коју је поставио Славиша Стојановић није се снашао и није искориштена његова брзина и продор. За читаво време проведено на терену није добио две лопте у дубину и без помоћи саиграча био је потпуно одсечен. Уклопио се у сивило тима и нервозу, тако да је често грешио у предаји лопти. Једна од највећих грешака које никако да исправи је коришћење своје брзине где Дарко упорно покушава проћи „кроз играча“ са лоптом, уместо да је гурне поред њега и искористи своју брзину.

Мрђа: Одиграо је врхунски утакмицу до 90. минута када је направио кардиналну грешку. До тада једини прави победник и играч који је уз Ненада Милијаша вукао екипу. Изборио је два пенала, постигао хладнокрвно гол за изједначење и показао да стоперски пар Партизана не може га држати ни на који начин. Проблем што Мрђина брзина и одлично кретање није искоришћено на прави начин једини и прави кривац је Славиша Стојановић. Да је Звезда играла као све утакмице до сада своју игру, Драган Мрђа би до врха напунио мрежу Лукача.

Још су играли:

од 68. минута уместо Лазовића, Петковић: Најнеразумљивија измена у Црвеној звезди у последњем десетљећу. Петковић који је десни бек почео је утакмицу на клупи, а Печник је заиграо на његовој позицији. У 68. минути заменио је Лазовића и заиграо на десном крилу. Петковић нити најмање није крив за своју игру, а потез Стојановића да га стави на место Лазовића без имало претјеривања могу назвати потпуним незнањем.

од 88. минута уместо Нинковића, Касалица: Измена у најгорем могућем тренутку, на најгорој могућој позицији. У тренутку када се Црвена звезда оријентисала на одбрану, извући везног играча и увести нападача који је требао од почетка утакмице бити у саставу, нема никакве логике и вређа здрав разум.

Тренер Славиша Стојановић: У дербију, у најважнијој утакмици првенства и за Звезду у одлучујућој утакмици за титулу показао је да није тренер за Црвену звезду.

Припрема меча, одабир играла, тактичка формација и на крају замене одвеле су Звезду у пораз. Кукавичлук Звездиног тренера коштао је Црвену звезду прекида низа против можда једне од најслабијих момчади са којима су момци у црвено – белим дресовима играли овог пролећа.

Све што је одлучио, направио и поставио било је погрешно. Нити један потез пре и за време утакмице који је повукао није био добар. Анализирати све његове пропусте и грешке било би бесмислено јер за тако нешто не би био довољан један мањи џепни приручник.

Надамо се да је из ове утакмице као и играчи научио да кукавице не могу постати шампиони и да када се неко боји противника и сумња у свој квалитет не може изаћи као победник ни на утакмици школских екипа, а камоли у вечитом дербију.

Лекција је била скупа, болна, али не и пресудна. Време је да сви од првог до задњег схвате да Звезда по квалитету нема конкуренцију у овој земљи и да почну веровати у успех који им је надомак руке. 

На њима је одлука и само психолошки моменат ће одлучити да ли ће „потонути“ и рећи „били смо тако близу“ или ће схватити да су најбољи и у задња четири кола показати да су најбољи у земљи! Без конкуренције! Уместо да испољавају нервозу на терену, требају показати вруће срце и хладну главу. Пошто очито нико у клубу им то не зна рећи и нико то од медија не зна написати, можда ће МЦЗ помоћи у томе да се схвати да Црвена звезда има најбољи тим у Звезди.

Црвена звезда има Саву Павићевића, репрезентативца Црне Горе, Дејана Келхара, бившег репрезентативца Словеније, Нејца Печника, репрезентативца Словеније, Ненада Милијаша и Милоша Нинковића, играче са интеренационалним искуством и бивше репрезентативце са учешћем на Светском првенству, Дарка Лазовића, тренутно најбољег младог играча у лиги, Драгана Мрђу и Абиолу Дауду који у овој лиги могу жмурећи дати гол свакој екипи.

Схватите, без изговора НАЈБОЉИ СТЕ! Подигните главе, без изговора и оправдања у задња четири кола од првог до деведесетог минута дајте све од себе без нервозе и сами себе уверите да нико не може да вам парира у нити једном фудбалском елементу.

Главе горе! ИДЕМО ПО ОНО ШТО ЈЕ НАШЕ! ТИТУЛА ЈЕ ЗВЕЗДИНА!