Moja Crvena Zvezda
Блогови Владимир

Историја КК Црвена звезда – други део

Историја КК Црвена звезда тим 60их

У првом делу смо се бавили успесима током прве деценије постојања нашег кошаркашког клуба, тзв. „златним добом“ Звездине кошарке током којег смо 10 пута заредом били прваци Југославије.

Десетогодишња доминација наших кошаркаша окончана је 1955. године освајањем десете узастопне шампионске титуле. Импозантан је податак да су током тих десет година наши кошаркаши славили у 84% првенствених мечева. Многи су покушавали да прекину доминацију нашег клуба, али је то коначно пошло за руком 1956. године екипи зрењанинског Пролетера.

Наши кошаркаши су у првој нетрофејној сезони остварили скор од 10 победа, три ремија и пет пораза. Интересантно је да су оба вечита дербија завршена без победника 64:64 и 66:66. На крају, црвено-бели су заузели четврту позицију са 23 бода, иза Пролетера са 29, Олимпије са 25 и Партизана са 24 бода.

Наредних осам сезона од 1957. до 1964., шампионски примат преузеле су екипе ОКК Београда и љубљанске Олимпије које су се смењивале на трону. У том периоду Црвена звезда је у потпуности изменила састав, а поред играчког кадра, тренера Небојшу Поповића заменио је Александар Гец, а затим и Милан Бјегојевић. Резултати су били више него променљиви:

1957.: 3. место

1958.: 3. место

1959.: 2. место

1960.: 6. место

1961.: 6. место

1962.: 8. место

1963.: 8. место

1964.: 3. место

Како показује пласман, црвено-бели су за само пар година стигли од недодирљивог шампиона, до позиције да се 1962. и 1963. године боре за опстанак у лиги.

Историја КК Црвена звезда Зоран Мока Славнић
Зоран Мока Славнић

И наредне четири сезоне нису донеле било какав резултатски успех, али су те године обележили

кошаркаши Задра који су освојили три шампионске титуле, уз једну која је припала Олимпији. Пласман наших кошаркаша био је следећи:

1965.: 8. место

1966.: 4. место

1967.: 3. место

1967/68: 3. место

Био је евидентан напредак наших кошаркаша, а полако је стасавала и једна нова генерација, коју су предводили Владимир Цветковић, Зоран Славнић, Љубодраг Симоновић, Драган Капичић,…

Коначно су сви Звездаши дочекали и сезону 1968/69, сезону која је донела и нову 11. шампионску звездицу. Елитни домаћи шампионат бројао је 12 клубова, а наши кошаркаши су остварили скор од 19 победа и свега три пораза. Остаје упамћено да је шампион Задар оба пута савладан 77:73 и 76:75. Партиза је такође оба пута положио оружје 77:69 и 88:82, а љубљански Слован је декласиран са 61 поеном разлике 117:56. Порази су доживљени у сусретима са ОКК Београдом 58:68, загребачком Локомотивом 93:102 и љубљанском Олимпијом 77:83. На крају су црвено-бели освојили убедљиво титулу са 38 бодова, испред Олимпије са 34, Југопластике 32, Задра 26, Локомотиве 26,…

Титулу након 14 година Звезди су донели: Цветковић, Капичић, Симоновић,

Вучинић, Тодосијевић, Павловић, Славнић, Сарјановић, Шкулић, Пољак, Станимировић, Лазаревић, Капетановић, Илић и Поповић. Екипу је са клупе предводио Милан Бјегојевић.

Наредна сезона 1969/70 није донела одбрану шампионског трона, титула је у драматичној трци са Олимпијом и Југопластиком изгубљена, али је екипа по први пут наступила у Купу европских шампиона. У 1. колу елитног такмичења елиминисана је екипа Спарте из Луксембурга (112:92 и 128:84), а у 1/8 финала избачен је и грчки Панатинаикос (91:66 и 75:83) и тиме је обезбеђен пласман у четвртфиналну групу. Међутим, у конкуренцији ЦСКА из Москве, италијанског Ињиса и француског Асвела, није се могло више од последње четврте позиције.

Сезона 1970/71, када је шампионат у питању, завршена је на трећој позицији иза Југопластике и Локомотиве, али је зато освојен први трофеј у националном купу. Пут до трофеја је био више него тежак. У 1/8 финала декласиран је вечити ривал Партизан 103:71, у 1/4 финалу тесна победа над Југопластиком 78:76, а у борби за пласман у финале елиминисан је Задар 89:72. Финале је одиграно у Љубљани, а Црвена звезда је убедљиво савладала домаћу Олимпију резултатом 82:70. Први куп трофеј у витрине нашег клуба донели су: Капичић, Симоновић, Цветковић, Вучинић, Славнић, Лазаревић, Ракочевић, Сарјановић, Тодосијевић, Буквић, Шкулић, Пољак, Пешић, Капетановић и Стефановић. Са клупе је екипу предводио Ђорђе Андријашевић.

Наредна 1971/72 сезона била је за наш клуб најуспешнија у дотадашњој историји. У драматичној завршници првенства, црвено-бели су дошли и до 12. шампионског трофеја. Црвена звезда и Југопластика су у регуларном делу првенства остварили идентичан скор од 17 победа и пет пораза, тако да је о прваку одлучивала мајсторица. У одлучујућем мечу Капоња, Дуци, Мока, Цвеле и остали славили су са 75:70 и дошли до нове титуле.

Историја КК Црвена звезда Дуци Симоновић
Љубодраг Дуци Симоновић

Поред овог успеха, пулени Братислава Ђорђевића остварили су и велики успех у међународном такмичењу. У оквиру Купа победника купова, црвено-бели су дошли до првог европског финала. У прве две рунде наши кошаркаши нису имали већих проблема са финским Кисатоверитом (95:62, 101:77) и аустријским Ханделсминистеријумом (108:68, 97:90) и тиме се се пласирали у четвртфиналну групу. У групи, наши кошаркаши су преко грчког АЕК-а (100:63, 76:100) и италијанског Симентала (84:58, 62:86), обезбедили пласман у полуфинале. Полуфинални двобој против шпанског Хувентуда решен је у Београду убедљивом победом 90:70, тако да пораз у Бадалони 70:83 није имао тежих последица. У финалу противник је поново била италијанска екипа Симентал која је у неизвесној завршници ипак била успешнија и резултатом 74:70 дошла до међународног трофеја.

Наредна сезона 1972/73 није донела одбрану титуле, београдски Раднички је био за корак бољи, али је освојен други трофеј у националном купу. Редом су падали чачански Борац (89:86), београдски Раднички (90:79) и сплитска Југопластика (84:75). Велико финале одржано је у Загребу, а резултатом 71:65, наши кошаркаши су савладали Партизан.

Такође, те сезоне забележен је и други наступ у Купу шампиона. У 1.колу холандски Левис фламингос је савладан резултатима 107:74 и 72:88, да би у борби за пласман у четвртфиналну групу Црвена звезда савладала албанску екипу Партизани резултатима 99:74 и 94:83. У групној фази, црвено-бели су у конкуренцији Макабија (103:88, 102:113), Реал Мадрида (80:70, 77:74) и Симентала (74:80, 85:108) заузели другу позицију и пласирали се у полуфинале елитног такмичења. У борби за велико финале, московски ЦСКА је био непремостива препрека. „Армејци“ су оба пута славили 90:98 и 83:100 и заслужено се пласирали у борбу за титулу европског првака.

Наредна сезона 1973/74, остаје златним словима уписана не само у аналима КК Црвена звезда, већ и тадашње југословенске кошарке, јер је наш клуб, а и ко би други, остварио највећи дотадашњи успех. Али то је ипак нека нова прича…

0 0 vote
Article Rating

Повезане вести

Subscribe
Обавести ме о
guest
3 Comments
најновијим
најстаријим највише гласова
Inline Feedbacks
View all comments
3
0
Would love your thoughts, please comment.x
()
x