Moja Crvena Zvezda
БлоговиВладимир

Историја КК Црвена звезда – први део

Историја Кк Црвена звезда Калемегдан

Оног, сада већ давног 4. марта 1945. године када је у Београду, у Делиградској 27, основано Омладинско фискултурно друштво Црвена звезда, међу првих осам секција колико је друштво у старту бројало, нашла се и кошаркашка секција. КК Црвена звезда је заједно са одбојкашком секцијом добила терене предратног боб-клуба на Малом Калемегдану, месту које је деценијама касније било средиште не само београдске кошарке, већ и живота уопште.

Историја Кк Црвена звезда грбПрви руководилац кошаркашке секције била је Мира Петровић. Међутим, убрзо је бригу о Звездиним кошаркашима преузео Мирко Аксентијевић – Бата. Због последица рањавања током вихора Другог светског рата, Бата није могао да игра, али је зато целокупно своје време посветио организацији рада кошаркашке секције. Убрзо му се прикључио и Небојша Поповић, па су њих двојица заједно радили на унапређењу кошаркашке екипе Црвене звезде.

Тих првих пар месеци кренуло се ни из чега. Прво је требало поправити терен, набавити кошеве, сашити дресове, набавити лопте… Али када је све то учињено, кренула је незадржива црвено-бела кошаркашка машинерија. Првих десет година постојања, представља и „златно доба“ црвено-белих кошаркаша. Освојено је десет узастопних титула државног првака.

Све је почело 1946. године када је одржано и прво првенство послератне Југославије. Шампионат је обухватио осам најбољих екипа које су играле по једнокружном бод систему, а Црвена звезда је скором од шест победа и једним поразом, више него заслужено стигла до првог трофеја. Редом су падали Македонија из Скопља 78:10, Еђшег из Новог Сада 61:17, Свобода из Љубљане 44:12, Задар 41:9, београдски Металац 34:17 и загребачка Славија 26:18. Једини пораз, био је и најболнији, пошто је доживљен од Партизана. Комшије су славиле са 24:21. И поред тога табела је на крају изгледала овако:

1. Црвена звезда                   12

2. Задар                                    10

3. Еђшег Нови Сад                 10

4. Партизан                                8

5. Славија Загреб                    8

6. Металац Београд               6

7. Свобода Љубљана           2

8. Македонија Скопље          0

Историја КК Црвена звезда Срђа Калембер
Срђа Калембер

Прву титулу шампиона Црвеној звезди су донели: Поповић, Калембер, Станковић, Гец, Стојковић, Стефановић, Јовановић, Мештеровић, Балубџић, Димић и Бањац. Тренер екипе био је Небојша Поповић.

Наредне године, 1947. Црвена звезда је одбранила титулу. Систем такмичења је измењен. У квалификационом делу, црвено-бели нису имали већих проблема са Пролетером из Зрењанина, београдским Металцем, Еђшегом из Новог Сада, Омладинцем из Крагујевца и Пролетером из Приштине (најубедљивија првенствена победа у историји клуба 110:15). Остварен је скор од свих пет победа и обезбеђен пласман у завршницу првенства у којој наши кошаркаши нису имали достојног противника. Побеђени су Јединство из Загреба 52:21, Задар 34:31, Партизан 36:29 и зрењанински Пролетер 45:37. Још једном је освојено прво место са укупно 8 бодова, испред Задра, Партизана и Пролетера са 4 и Јединства без бодова.

Другу узастопну титулу донели су: Поповић, Станковић, Калембер, Благојевић, Стојковић, Гец, Алагић, Соколовић, Николић, Гоџић, Бјегојевић, Јовановић, Лазић, Димитријевић, Гаћиновић. Тренер је поново био Небојша Поповић.

Трећа титула државног првака освојена је наредне, 1948. године. Пред тај шампионат, црвено-бели су се по први пут појачали играчима ван Београда. Из Новог Сада дошао је Ладислав Демшар, а из Задра Тулио Роклицер. Обојица су на Мали Калемегдан дошли са жељом да играју за најбољи југословенски кошаркашки колектив. Систем такмичења је поново предвиђао квалификације, у којима су Еђшег Нови Сад, Пролетер Зрењанин, Металац Београд и Борац из Чачка представљали само уигравање за борбу за титулу. Интересантан је податак да Партизан није успео да се квалификује за државни шампионат у коме су црвено-бели савладали београдски Металац 68:30, загребачко Јединство 45:30, Пролетер из Зрењанина 46:30 и Енотност из Љубљане 43:26. Једини пораз претрпљен је од Младости из Загреба 27:29. На табели иза Црвене звезде, нашли су се Пролетер, Јединство, Енотност, Младост и Металац.

Екипу је са клупе предводио Небојша Поповић, а титулу су донели Демшар, Поповић, Гец, Калембер, Соколовић, Николић, Станковић, Алагић, Бјегојевић, Стојковић, Димитријевић, Гоџић, Благојевић, Јовановић, Гаћиновић и Лазић.

Историја КК Црвена звезда Александар Гец
Александар Гец

Четврти шампионат Југославије 1949. године, значио је и четврту титулу шампиона. Систем такмичења је поново промењен. Учествовало је десет клубова који су играли по двокружном бод систему. У укупно 18 одиграних кола, црвено-бели су забележили 17 победа уз пораз од комшија резултатом 13:21. На крају Црвена звезда је са 34 бода била испред Партизана са 32, загребачке Младости 24, загребачког Јединства 22, Металца из Београда 18, Железничара из Љубљане 16, Енотности из Љубљане 16, зрењанинског Пролетера 10, ријечке Локомотиве 6 и Милиционара из Сарајева са 2 бода. Трофејни тренер Небојша Поповић је на располагању имао: Поповића, Демшара, Роклицера, Геца, Калембера, Николића, Соколовића, Јовановића, Алагића, Стојковића, Бјегојевића, Маринковића и Гаћиновића.

Пета титула 1950. године освојена је у великој борби са Партизаном. Обе екипе су оствариле скор од 16 победа и два пораза, али су наши кошаркаши оба дербија добили 56:32 и 24:22, тако да порази у Загребу од Младости 31:36 и Љубљани од Железничара 35:41, нису имали за последицу и губитак шампионског трофеја. На клупи је и даље био Небојша Поповић, а играли су: Демшар, Гец, Калембер, Јовановић, Бјегојевић, Ћурчић, Соколовић, Поповић, Роклицер, Андријашевић, Алагић, Крстић и Алексић.

Првенство 1951. године поред нове црвено-беле титуле, донело је и проширење лиге на 12 клубова. Црвена звезда је до трофеја стигла кроз 18 победа, два ремија и два пораза. Оба дуела са Партизаном су завршена егалом 36:36 и 38:38, док су бољи од наших кошаркаша били Младост у Загребу 46:47 и Задар у Задру 18:22. На крају црвено-бели су имали исти скор као и Партизан, али је трофеј ипак остао код куће. Тренер Небојша Поповић је на располагању током сезоне имао: Калембера, Демшара, Геца, Ћурчића, Јовановића, Бјегојевића, Андријашевића, Гоџића, Соколовића, Роклицера, Поповића, Станковића, Алагића, Крстића и Поповића.

Седма титула освојена је 1952. године, а систем такмичења је поново промоњен. Први део играо се по регионалној подељености, тако да је Црвена звезда наступала у источној групи са екипама београдског Железничара, Пролетера из Зрењанина, чачанског Борца, БСК-а и Партизана. У десет утакмица забележено је девет победа и један пораз. У завршној фази освојена је титула победама над зрењанинским Пролетером 50:39, загребачком Младошћу 59:47 и Партизаном 47:29. Нову титулу донели су Ћурчић, Демшар, Гец, Јовановић, Калембер, Андријашевић, Соколовић, Бјегојевић, Гоџић, Роклицер, Поповић, Соколовић, Нешић и тренер Небојша Поповић.

Првенство 1953. године играно је по истом систему као и претходне сезоне, а и шампион се осми пут узастопно није мењао. У оквиру источне групе Црвена звезда је у шест мечева претрпела само један пораз и то од београдског БСК-а 33:41, али је у борби за титулу била неумољива. Загребачка Локомотива 65:59 и 38:38, АШК из Љубљане 83:55 и 54:41 и Партизан 70:53 и 70:59 били су довољни за нову убедљиво освојену титулу. Звезда је на крају имала 11 бодова, испред АШК-а са 7, Локомотиве са 4 и Партизана са 2 бода. Осму звездицу донели су:Бјегојевић, Ћурчић, Гоџић, Андријашевић, Поповић, Павасовић, Калембер, Гец, Мишић, Нешић, Радивојевић, Коњовић, Радуловић, Јовановић и тренер Небојша Поповић. Била је ово уједно и опроштајна сезона легендарног кошаркаша црвено-белих Александра Саше Геца.

У сезону 1954. године наш клуб је ушао знатно ослабљен без Саше Геца и постављало се питање да ли је крај низа шампионских титула близу. Поново је враћен систем такмичења са 12 клубова. Било је то првенство у коме је наш клуб доживео до тада рекордних шест пораза (Младост Загреб 75:88, Пролетер Зрењанин 65:67, АШК Љубљана 44:65, Локомотива Загреб 62:68, Монтажно Загреб 68:73 и БСК 52:60), али је и 16 победа било довољно за ново, девето по реду шампионско славље. Црвена звезда је са 32 бода освојила титулу испред загребачке Младости са 31, Пролетера из Зрењаниан 30, АШК-а 27, Партизана 26,… Девети трофеј намењен шампиону донели су: Ћурчић, Бјегојевић, Поповић, Јовановић, Андријашевић, Коњовић, Демшар, Гоџић, Остојић, Радивојевић, Павасовић, Чавић, Ђерић, Нешић, Калембер, Јакшић, Гаврић, Оташевић и тренер Небојша Поповић.

Прва деценија југословенске кошарке заокружена је 1955. године, а она је значила и десету титулу шампиона. 14 победа, један реми и три пораза била су довољна за јубиларни трофеј. Реми је забележен у Загребу против Младости 56:56, а порази против загребачке Локомотиве 57:59 и два пораза од зрењанинског Пролетера 69:84 и 59:70, клуба који је најавио да једини може прекинути Звездин шампионски низ. Црвена звезда је на крају ипак убедљиво са 29 бодова дошла до трофеја, испред Пролетера са 26, Партизана 22, Олимпије 19,… Јубиларни 10 трофеј донели су: Ћурчић, Поповић, Бјегојевић, Коњовић, Андријашевић, Демшар, Јовановић, Павасовић, Гоџић, Чавић, Димитријевић, Нешић, Остојић и тренер Небојша Поповић.

Историја КК Црвена звезда дерби
Дерби против Партизана на Малом Калемегдану

Тиме су наши кошаркаши заокружили десет шампионских трофеја у првих десет првенстава послератне Југославије. Црвена звезда је у првој деценији наступа у 149 првенствених мечева остварила скор од 125 победа, 4 ремија и 20 пораза.

Треба напоменути и један податак који је везан за односе Црвене звезде и Партизана, а који на жалост у делимично измењеној форми постоји и много деценија касније. У питању је „отимање“ играча које је започело у октобру 1945. године, непосредно по формирању Партизана. Наиме, Црвена звезда је у ДИФ-у играла сусрет са загребачком Славијом. У редовима нашег клуба наступали су Божо Гркинић, Ратко Влаховић, браћа Шапер, Раша и Цвета, Брацо Алагић и Аца Николић. Сви они су били војна лица. А Ратко Влаховић који је неколико дана пред сусрет са Славијом престао да игра у црвено-белом дресу, ушао је у свлачионицу и прочитао наредбу да сва војна лица не могу наступати у било којем другом клубу изузев Партизану, тако да су сви наведени врло брзо декретом пребачени у редове Партизана.

А о даљој историји КК Црвена звезда, читаћете у следећем наставку.

Повезане вести

7 comments

Leave a Comment