Најава: Преко Уникса до звезда

Полуфинале Еврокупа куца на врата. Из трећег покушаја, Црвена звезда је дошла до пласмана међу најбоље четири екипе у овом такмичењу. Можда то није успела 2006. и 2007. године против Динама из Москве и Реал Мадрида, али је из трећег покушаја успела, против Будивељника. Нови противник Црвене звезде је једна од најачих руских екипа, екипа Уникса. У вези ове утакмице, такође треба и споменути један битан део Звездине историје, који је исписан златинм словима. Дан одигравања утакмице са Униксом у Комбанк Арени, поклопиће се са датумом освајања јединог европског трофеја 1974. године – Купа победника купова (Куп Сапорта). Тада је Црвеној звезди био противник Спартак из Брна (Збројовка) који је поражен резултатом 86:75. Ту генерацију, чинили су: Ракочевић, Капичић, Симоновић, Вучинић, Славнић и многи други, док их је са клупе предводио легендарни ‘Профа’, односно ‘Отац Југословенске кошарке’, Александар Николић.

Уникс је клуб из Казања који је основан 1991. године. У својој краткој историји, успео је да четири пута буде вицешампион Русије и освоји два национална купа уз још три одиграна финала купа. На међународним такмичењима били су донекле успешнији. Највећи успех овог клуба је освајање Еврокупа у сезони 2010/2011, као и освајање Еврочеленџа у сезони 2003/2004. Кошаркашки клуб Уникс и фудбалски клуб Рубин су понос те регије Русије (Татрастан) и у те клубове се заиста улаже доста новца. Показатељ тога је и снага играчког кадра, али и стручног штаба екипе из Казања. Стручног штаба који предводи познати италијански стручњак Андреа Тринкијери.

Уникс у овој сезони има одиграних 38 утакмица, од којих су изгубили само две. Против Естонског Калева крајем новембра у склопу ВТБ лиге и белгијског Остендеа у склопу ЛАСТ 32 фазе Еврокупа крајем јануара. Ове сезоне руска екипа има сезону за памћење. Игром случаја, пошто играју Еврокуп, њихови победнички низови нису можда толико интересантни јавности, као низ Реал Мадрида који игра Евролигу и шпанску лигу. Овакав успех ове сезоне остваривали су само екипе Реал Мадрида и Химкија који је такође играо Еврокуп, али је у 1/8 финала испао од Валенсије (до те утакмице Химки је имао низ од 31 утакмице без пораза). Још неколико занимљивих чињеница ових полуфиналних утакмица јесте да су учесници полуфинала били и у истим групама у ЛАСТ 32 фази Еврокупа, односно у групи О (Уникс и Валенсија) и групи Л (Нижњи и Црвена звезда).

Споменут је италијански стручњак Андреа Тринкијери, који ове сезоне ради велике ствари са екипом Уникса. Италијан је као појава, један изузетно интересантан човек, са коренима које вуче са ових простора. Мајка му је Хрватица, а вуче корене и из Црне Горе. 2009. године почиње и његов тренерски развој у екипи Кантуа, са којим је освојио италијански Суперкуп 2012. године. Такође, освоио је и две награде као најбољи италијански тренер 2010. и 2011. године. Неколико сезона је и са Кантуом доста успешно играо Евролигу. Тринкијери је и почетком прошле године преузео Грчку селекцију, са којом је на минулом првентству заузео тек 11. место. Иако има само један освојени трофеј у својој тренерској каријери, у свакој екипи коју тренира он оставља свој лични печат, која се заснива пре свега на игри из пика и њеним разним варијацијама.

Најбољи показатељ снаге ове екипе, показују и резултати који су иза њих, два пораза у 38 утакмица, једноставно говоре сами за себе. Кошарка коју приказују ове сезоне, заиста је на једном високом нивоу. Доста људи и из кошаркашке Европе говори да је ово заиста једна Евролигашка екипа, попуњена искусним домаћим играчима и квалитетним странцима, као и тренером који има велику перспективу испред себе. Тринкијери има 46 година. Читавим током Еврокупа изгледају популарно речено као „казнена експедиција“, и да није било пораза у Белгији имали би савршен низ у овом европском такмичењу.

У Еврокупу, екипа Уникса допушта противнику 64,4 поена по утакмици, остављајући противнике на 44,3% шута из игре. Рекет граде такође веома добро, дозвољавајући противнику 7,8 офанзивних скокова, по чему су друга екипа у Еврокупу у том сегменту игре. Ипак, Звезда је са 36,7 скокова најбоља скакачка екипа Еврокупа. Упоредни проценти шута обе екипе су на страни Уникса. Слободна бацања изводе у проценту од 77,5%, док Црвена звезда 71,5%. У шуту за два поена, Црвена звезда је боља 54,7% у односу на 54,4%. Док за три поена Уникс шутира боље. 39,9% у односу на Звездиних 36,4%. Уникс је једноставно једна од бољих екипа, ако не и најбоља екипа у овом такмичењу, и испред Црвене звезде није нимало лак задатак. Такође, најчешће играју са 9 играча у ротацији, уз то, ниједан играч у екипи није стартовао свих 20 утакмица, чак ни звезда екипе Ендру Гаудлок. Изузетак је Никита Курбанов који је прескочио једну утакмицу, али је у осталих 19 стартовао.

Бековску линију Уникса чине: Никос Зизис, Ендру Гаудлок, Твејн МекКи и Павел Сергејев.

Прва звезда екипе је без икакве сумње Ендру Гаудлок. Играч који је из НБА, дошао у екипу Уникса, тачније из Лос Анђелес Лејкерса, за које је одиграо завшницу сезоне. Гаудлок је нападачки најопаснији играч Уникса, играч коме ове сезоне није било страно да неколико пута оде преко 25 поена, а у неким утакмицама чак и преко 30. Са 19,3 поена по утакмици, најефикаснији је играч Уникса у Еврокупу. Проценти шута које има су му за свако поштовање. 50,5% за два поена и 41,2% за три поена. Једноставно човек је поентерска машина, која у НБА због висине (190цм), није могла да игра на позицији двојке, која му по начину игре највише одговара. У изолацијама на терену је најопаснији, има сјајан осећај за простор, и увек ће видети празан рекет, ако му противник то омогући. Ове сезоне, можда је и један од најбољих бекова Европе. Тренер Тринкијери му је дао сву слободу у нападу, преко 300 упућених шутева из игре можда и најбоље то описује (15,05 шутева по утакмици у Еврокупу). Иако има скоро 20 поена по утакмици, он и даље успева да разигра своју екипу бележивши нешто преко 3 асистенције по утакмици (3,3), што га чини и најбољим асистентом екипе, иако поред себе има играче попут Никоса Зизиса и Чака Еидсона који са позиције ниског крила може одиграти секундарног плејмејкера.

Бековски тандем са Ендру Гаудлоком, чини Никос Зизис. Играч који је на инсистирање Тринкијерија дошао ове сезоне у Уникс. Зизис је плејмејкер, који је изузетно опасан из игре 2 на 2, у било којим варијантама. Пик-ен-рол или пик-ен-поп, њему је свеједно, јер има саиграче попут Вујукаса и Кајмакоглуа за обе варијанте. Уз Гаудока је најбољи асистент екипе са 3,2 асистенције. Није неки велики потрошач лопти, а и као плејмејкер не губи их много – 1,4 по утакмици, што је сасвим задовољавајуће за првог плејмејкера екипе. Због своје висине од 197цм, није му страно и да се „попне“ на позицију двојке и одигра у пару са резервним плејмејкером Твејном МекКијем.

Трећи спољни играч у ротацији је Твејн МекКи. Дошао је у Уникс из руског Тријумфа, где је прошле сезоне био један од најбољих асистената што ВТБ лиге, што руске лиге. Ове сезоне нема можда ту слободу коју је имао прошле сезоне, али своју улогу са клупе и минутажу од око 20ак минута успешно одрађује. У Еврокупу просечно бележи 8 поена и 2 асистенције по утакмици уз проценте шута преко 40% што за два, што за три поена. Његов задатак је да се изласком Зизиса или Гаудлока, не осети мањак креације у позиционом нападу Уникса. То заиста ради на веома добар начин. Има јасну дефинисану улогу у екипи које се и држи. Одатле можда и високи проценти шута, које имају готово сви битнији играчи у ротацији. Као и Зизис, изузетно је добар у варијантама пика, где то најчешће користе Вујукас и Кајмакоглу као прве унутрашње опције.

Четврти бек Уникса је Павел Сергејев. Играч који има мању ролу, и игра на позицији плејмејкера. Добија неку своју мању минутажу и практично само чека отворене позиције за шут за 3 поена, који погађа у високом проценту од 47%.

Уникс практично има једну класичну тројку, као везивно ткиво унутрашње и спољашње линије, у питању је Чак Еидсон. Играч са Евролигашким искуством који има 34 године. Еидсон представља праву помоћ Зизису и Гаудлоку у организацији игре. Није му страно и са своје позиције ниског крила да са својим високим саиграчима заврти популарани пик, око којег се у великој мери и уосталом заснива игра Тринкијеријевих екипа. Док је водио Канту, на тој позицији тројке користио је Владимира Мицова, док је са грчком репрезетацијом користио Костаса Папаниколауа до његове повреде у Словенији. Тако да Чак Еидсон у игри Тринкијерија сигурно има битну улогу, вероватно у истој мери као и Гаудлок, али се то не огледа у великом броју упућених шутева. Практично пуни све колоне, а шутерски то изгледа доста добро, иако практично за три поена шутира најлошије од свих играча у ротацији Уникса, само 33,2%. Ипак, за два поена Еидсон шутира у високом проценту, око 57%, по томе је четврти у екипи. Овај податак можда и довољно показује колико уствари ове сезоне Уникс добро шутира, јер је 57% заиста висок проценат шута за два поена. Иначе, Еидсон је тај популарни „шести играч“ екипе Уникса, односно ретко када почиње утакмице.

Помоћ Чаку Еидсону на позицији ниског крила пружају Лук Харангоди и Никита Курбанов.

Лук Харангоди је заиста одличан шутер, који може да одговори игри на позицији ниског крила и високог крила иако је висок само 201цм, килажа му дозвољава да се попне и на позицију „четворке“ коју и игра више у односу на позицију тројке, где се у већој мери ротирају Еидсон и Курбанов. Такође, он практично игра само Еврокуп, док је у ВТБ лиги одиграо само две од 18 утакмица. Његови проценти шута су заиста одлични, с обзиром да у Еврокупу упућује 5,5 шутева по утакмици. За два поена шутира скоро 60%, док је у шуту за три поена половичан, односно 50%. Харангодија Триникјери ипак мало више користи као стреч четворку, односно играча који може да рашири нападачку игру и Вујукасу пре свега направи више простора у самом рекету.

Никита Курбанов је једини играч који је почео све утакмице, иако није одиграо свих 20. Углавном почиње утакмице на позицији тројке, где га после мења Чак Еидсон. Курбанов је још један играч Уникса са веома високим процентом за два поена, од 68%, мада није велики потрошач лопти. Он даје једну велику чврстину екипи на тој позицији са својих 202цм и 105кг. Изузетно је велика помоћ у скоку са те позиције. У питању је један изузетно искусан играч који је практично прошао кроз све најјаче руске екипе: ЦСКА, Локомотива и Спартак Санкт Петерсбург су били клубови за које је наступао.

Прва четворка Уникса је Костас Кајмакоглу, још један играч који са те позиције изузетно добро шири игру и оставља простор у рекету својим саиграчима из центарске линије, односно Вујукасу и Верменку. Као уосталом што то ради и Лук Харангоди. Кајакоглу има изузетно успешну сезону, и статистички је четврти играч Уникса, иза Гаудлока, Вујукаса и Еидсона. Проценти од 48% за два и 46% за 3 поена, најбоље осликавају његову шутерску форму ове сезоне. Играчки изузетно је опасан из тих два на два ситуација где шири игру и ствара себи позицију за шут, који итекако поседује. Харангоди и Кајмакоглу су иначе најбољи скакачи Уникса са 4,6 односно 4,8 скокова по утакмици, и изузетно добро користе грађење рекета које им омогућавају центри њихове екипе.

Ценатрску линију чине грчки репрезентативац Јан Вујукас и руски играч Владимир Верменко. Јан Вујукас има заиста сјајну сезону. Други је стрелац екипе, а проценат за два поена му је изузетно добар. Иако центар, и иако се добро „мота“ из пик-ен-рол игре, то није једини његов нападачки адут, исто тако изузетно је опасан у шуту са полудистанце, односно у шуту око линије пенала. Вујукас у Еврокупу шутира сјајних 62% за два поена. Он ће као прва опција Уникса на центру бити заиста прва опасност за високе играче Црвене звезде. Као што је речено, помоћ Вујукасу прави Владимир Верменко, домаћи играч који одрађује свој део посла и не компликује превише у нападу. Његових 15ак минута у игри служи да се Вујукас одмори. Такође, није му страно и спуштање на позицију четворке. Ипак на позицији центра, највећа опасност прети од Вујукаса. На Бобану Марјановићу и Рашку Катићу ће бити тежак задатак да засутаве можда и најбољег центра у овом такмичењу.

Ростер Уникса попуњавају још два висока играча, односно Дмитри Соколов и Максим Шелекето. То су играчи који заиста имају малу минутажу и њихови задаци у ротацијама нису превише велики. Екипа Уникса у нападу доста форсира тај популарни пик-ен-рол. Једноставно екипа је селектирана на тај начин. Почев од бекова до високих играча. Из тог пик-ен-рола често се употребљава и трећи играч, који ће упутити шут за три поена, где је Уникс изузетно прецизан. Тринкијери је током сезоне одлично расподелио улоге у тиму, у којем свако зна шта треба и на који начин да ради. Да не буде само да је Уникс нападачка екипа, о њиховој одбрани најбоље говоре и статистички параметри са почетка. У Еврокупу остављају противнике на испод 65 поена, и дозвољавају нешто мање од 8 офанзивних скокова. Иако по именима, екипа Уникса није нека дефанзивна машина, они успешно играју и на том делу терена. Тринкијери је тренер који и на том делу терена заиста воли да комбинује.

Пред Звездом је у среду можда и најтежи задатак у овом такмичењу до сада. Карте су у недеље пуштене у продају. Подржимо момке и напунимо Арену још једном. За људе које не дођу до своје карте пренос ће бити емитован на каналу Б92.

Црвена звезда Телеком – Уникс Казањ, среда, 19:30, „Комбанк арена“

Са нама се може, све што се пожели…