Мој покушај да вам пренесем најтужније тренутке које сам ја доживео са Црвеном звездом, као и моје стање у тим моментима. Нажалост, било је још тешких тренутка, али мене су ова три меча највише погодила, па сам зато њих изабрао.
Сваки савет је добродошао. Такође, ако имате неку идеју, музичку жељу, тему за неки наредни видео и тако те ствари, напишите то у коментару.
[two_third_last]
14 comments
Rodjen sam 1995. pa pamtim novije utakmice. Tri koje su mi najteze pale su Strazbur, Bordo i partizan za titulu 2013. Tu su jos Bajern, Apoel i Ren zbog visokog poraza. Poraz od partizana 4-2 nije bio strasan jer smo bili ubjedljivo prvi i karali smo grobari tri puta te sezone posle tog poraza…
Protiv Bajerna je takodje bilo tuga,nisam te noci spavao.A Bordo,e to je bilo za samoubistvo.
Posle Bordoa 2 dana nisam spavao
Posle 2:0 u Beogradu protiv Kelna (1989) izgubili smo u Kelnu 3:0. Kada je pao treći gol u poslednjem minutu bili smo skamenjeni … a ćale mog ortaka je dobio infarkt i kasnije tog dana je umro 🙁
Ništa neće nadmašiti taj trenutak tuge 🙁
У Београду поништен чист гол. Тамо, какве шансе,судијска режија, чини ми се да још памтим Господина чешког судију ( мислим да се звао Јожеф Марко ). Најболнији пораз за нашу генерацију. Као клинац, неких осам-девет година раније, памтим Ћалетове патње после Интера када се играла викторија преде голом Италијана у другом полувремену у Београду и она два гола Бајерна на 3-0.
Po meni derbi sa partizanom gde smo izgubili 4-2 i nije pao toliko tesko jer se znalo da cemo tada uzeti titulu! Bilo je derbija koji su mi teze padali,npr ovi sto su odlucivali o titulu!
Meni je protiv Strazbura bilo nesto najgore. Imali smo strasan tim, mnogo Delija otputovalo za Francusku, igramo kao u transu, prvi gol jako rano postizemo. Cela utakmica u nasoj kontroli. Posle drugog gola padamo u euforiju, mislim da se lepse u zivotu nisam osecao i onda u poslednjih 10 minuta sve to padne u vodu. Najnizi igrac na terenu daje dva gola glavom, meni kao da su saopstili da mi je neko rodjeni umro, ne mogu da se povezem. Mada ljudi necemo vise o tom sivilu, iako ti dogadjaji cine da jos jace volimo nasu Zvezdu. Hajde da ne mracimo nego svi jos jace pa da uzmemo titulu ove godine, vreme nam je. Pa da nam sve vrati u Evropi za sve ove prolivene suze i sve kilograme izgubljenih zivaca.
Najnizi igrac, klinac kojem je to bio jedan od prvih nastupa, niko do tada nije ni cuo za njega, decko ulazi i daje dva gola 😥 . Sigurno da je strazbur jedna od najtuznijih. Ovde mozemo svrstati i Panatinaikos. Uz to jedan od najtuznijih momenata meni je i skidanje dresova igracima. Jest da se ne moze porediti sa Strazburom, ali to me izbilo poprilicno.
Кевин Гамеиро, добар играч. Ал’ је зато Стразбур већ те године испао и до дан данас се вуцарају по 3ој лиги. И то је нешто.
Isto tako i Toni Kroos protiv Bajerna…mislim da mu je to bila debitantska utakmica…a Milijas i Koroman odigrali utakmicu zivota 😥
Zaboravio sam Barsu, to je bila tuga prevelika. Postigli gol i dok smo se radovali sudija pustio igru i na drugoj strani primili smo. Po meni jedna od najtuznijih situacija
Бордо..Људи моји ви не верујете које је то разочарање,плач..Нешто најјгоре,не поновило се!После првог гола сам био у трансу и убеђен да улазимо у ЛЕ,а када су дали она два гола сетио сам се свих несретних пораза у Европи..А онда,Микић.Непроцењив осећај:“Гужва,скаче Касалица,Микиић ГООООООООЛ“..Скакао сам од васионе па назад,али буквално..Грлим се љубим са ћалетом и онда Макса и Бајко ураде оно што ураде..Ја то све гледам онако из окрета у загрљају са ћалетом и сузама(тада радосницама)..Пенал ни нисам могао да одгледам..И од тада имам два ожиљка,један у срцу,неизлечиви и онај други на руци када сам после тог пенала лупио руком у стаклени стол,разбио га и расекао руку..Ето то ме веже за Бордо..Иако сам веома млад,то ми је некако остала најјнесрећније успомена на Звезду,аи уједно и на неки начин најлепша..
Е ТО ЈЕ ЦРВЕНА ЗВЗЕДА!
Dosta nam je tuznih momenata,i susnih godina.U ovu sezonu i tim najvise vjerujem i nadam se da cemo se napokon radovati i vratiti titulu na mjesto.
Мајсторе радиш одличан посао и свака ти част.
Што се тиче онога што сам доживио издвајају се три утакмице.
Звезда-Бајерн 3:2 у Београду 1979. Изгубили смо тамо 2:0. На Маракани поведемо 3:0. Играли смо одлично, имали поред голова још неке шансе а онда нам Хенес ували 2 комада у задњих 20 минута. Био сам мали али памтим то као да сад гледам.
Келн-Звезда 3:0, куп УЕФА. Мислио сам да ћемо узети трофеј јер смо играли страшан фудбал. У БГ 2:0, поништен Дејов трећи гол, Келн разбијен ко бугарска скупштина. Тамо до пола сата пред крај без голова а ми рутински одрађујемо утакмицу. Онда, први гол сумњив па у задњих 10 минута још 2 гола. Задњи из чистог офсајда. Роби промашује 1 на 1 са голманом. На крају сузе од муке и неправде.
Звезда-Сампдорија 1:3 у Софији. Прва Лига Шампиона. Поведемо преко Михе а онда катастрофа. А фалило је мало до још једног финала. На крају остаје осјећај да си због воље политчара неправедно ускраћен да поново будеш првак Европе. Да смо играли кући убили би Талијане ко зечеве то је 100%. Ја рачунам да смо тада били морални прваци Европе.
Било је још тих разочарења. Пенали у поновљеној утакмици против Милана након прекида због магле (фалило је само зрно среће). Реванш у Мадриду против Реала (2:0 за њих а Бошко промашио зицер послије корнера).
Отац ми је причао о поразу у Атини кад смо такође требали у финале КШ. Разбили смо Панатенаикос у БГ а тамо су нас потровали неком супом, играли смо на мањем стадиону, они донијели звучнике (као сад гробари) и пуштали снимке навијања да направе још пакленију атмосферу. Играчи нису могли да мрдну и на крају 3:0.
Ето, материјала има:))