На данашњи дан: Рођен Горан Буњевчевић

     Горан Буњевчевић, некадашњи капитен фудбалског клуба Црвена звезда и репрезентативац, рођен је 17. фебруара 1973. године у Карловцу. У црвено-белом дресу одиграо је четири сезоне и за то време освојио четири трофеја.

За Црвену звезду је од 1997. до 2001. године одиграо 169 званичних утакмица и постигао 19 голова. Освојио је две шампионске титуле 2000. и 2001. године и два Купа 1999. и 2000. године.

У својој првој сезони у клубу забележио је 39 утакмица у свим такмичењима уз четири постигнута гола (два против Обилића у ремију 2:2). Црвено-бели су играли најлепши фудбал у шампионату 1997/98, постигли највише голова од свих тимова, али им није дозвољено да узму шампионску титулу због неспортских потеза конкурентског Обилића ван терена.

У сезони 1998/99, Звезда је иако ослабљена одласком неколико носилаца игре, одиграла осам утакмица у Купу УЕФА, елиминисавши грузијски Колхети, руски Ротор из Волгограда и француски Мец. Буњевчевић је преласком Перице Огњеновића у Реал Мадрид на полусезони, преузео капитенску траку, коју је носио пуне две и по сезоне. Први трофеј је као капитен подигао 1999. године, када је освојен Куп Југославије победом против Партизана у финалу од 4:2. Буњевчевић је у тој сезони био играч са највише наступа у тиму. Рачунајући сва такмичења одиграо је 36 мечева и постигао седам погодака.

Одлике његове игре биле су одлична техника, преглед игре и осећај за правовремено додавање, а био је веома поуздан и у дефанзивним задацима. У освајању дупле круне у сезони 1999/2000 одиграо је свих 49 утакмица у шампионату, Купу и Купу УЕФА, уз седам постигнутих голова и поново био најстандарднији фудбалер у екипи. Са два поготка донео је победу Звезди у Новом Саду против Војводине (2:1), у јесењем делу сезоне. Титула је обезбеђена победом против Сартида, а навијачи су одмах по завршетку меча у великом броју похрлили на терен и прославили титулу са фудбалерима, а много њих је на терену покупило сувенире, од оних најсрећнијих који су дошли до дресова играча, до оних који су узели бусен траве за успомену. Буњевчевић је 2000. године проглашен за најбољег спортисту СД Црвена звезда у традиционалном избору Звездине ревије. Тако се нашао у друштву легенди из разних спортова који су освајали ово признање, као што су Драган Џајић, Владимир Цветковић, Љубодраг Симоновић, Зоран Славнић, Ненад Стекић, Милан Лазаревић, Драган Стојковић, Јовица Цветковић, Слободан Живојиновић, Дејан Савићевић, Игор Бутулија…

   У квалификацијама за Лигу шампиона Звезда је стала на последњој степеници, против Динама из Кијева (0:0 и 1:1), када је пресудио гол Украјинаца у гостима. Са ове временске дистанце може се рећи да је тада пропуштена велика шанса да се уђе у елитно такмичење и заради велики новац. Да се то десило данас би клуб био у неупоредиво бољој ситуацији, многе ствари би изгледале другачије, али тој генерацији се нема шта замерити, јер је освајала трофеје на домаћој сцени. У последњој сезони у дресу Звезде, Буњевчевић и екипа су одбранили шампионску титулу и елиминисали енглески Лестер сити из Купа УЕФА. Звездин капитен је у опроштајној сезони одиграо 45 мечева у свим такмичењима уз један постигнут гол.

   Иначе, Буњевчевић је тренирао у млађим категоријама сплитског Хајдука, а по избијању рата преселио се у Београд почетком деведесетих. Наступао је за БАСК (1991/92), Графичар (од 1992. до 1994.), а пре доласка у Звезду играо је за Рад (од 1994. до 1997. године). На 105 утакмица за тим са Бањице постигао је седам голова.

   Из Звезде је 2001. године прешао у енглески Тотенхем. За тим из Лондона одиграо је 51 меч у Премијер лиги до 2006. године. Није био стандардан у стартној постави, изузев сезоне 2002/03. Имао је и проблема са повредама, па није оставио дубок траг на острву. Каријеру је завршио у дресу холандског Ден Хага у сезони 2006/07.

За репрезентацију је одиграо 16 утакмица. Дебитовао је 23. децембра 1998. године у поразу од Израела (0:2), а последњи меч је одиграо 11. октобра 2003. у победи против Велса од 3:2. Од марта до августа 2008. године био је на функцији спортског директора Црвене звезде, али је после лоших резултата екипе и елиминације од кипарског АПОЕЛ-а у квалификацијама за Куп УЕФА морао да оде из клуба. Данас је ван фудбалских дешавања и бави се приватним бизнисом.