Moja Crvena Zvezda
Vaterpolo Vaterpolo Intervjui

Novogodišnji MCZ Intervju: Dejan Savić!

Dejan Savić
Dejan Savić

Zbog njega bi trebalo u vaterpolu da se uvede pravilo povlačenja kapice. I kada bi se uvelo, kapica sa brojem 5 bi prva bila povučena iz upotrebe. Kakav div i lider je bio u bazenu, takav je i pored bazena kao trener. Postoji mnogo osvajača i vojskovođa koji su pretendovali da osvoje svet, pobeđivali u mnogim velikim bitkama i osvajali velike teritorije. I imali su brojnije i veće vojske, mašinerije iza sebe. Ali, niko od njih nije osvojio SVE u jednoj godini. Osim njega. Kako osvojiti sve, kada nemaš ništa, on zna. Izgubili bismo se ako bi krenuli da nabrajamo trofeje u igračkoj karijeri i sve medalje, odličja i radosti koje je donosio državi. Više nego bilo koji predsednik, premijer, državnik. Više se peo na terasu gradske skupštine od svih pomenutih. Nas je popeo najviše, kao delfinov skok i pirueta, manevar. Visoko iznad vode. Mogli bismo da pišemo bajke, epitete i prideve o njemu da bismo ga najavili. Ali, on vredi mnogo više od toga. Zato ćemo biti kratki i jasni. MCZ ima zadovoljstvo da vam predstavi novogodišnji intervju sa rekorderom po broju utakmica u vaterpolo reprezentaciji Srbije, prvakom Srbije i Evrope. Trener vaterpolista Crvene zvezde, selektor vaterpolo reprezentacije Srbije. Za MCZ, za Vas Dejan Savić!

Osvojili smo sve što smo mogli, jedna od najuspešnijih godina je za nama. Vaš komentar?

„Dao si odgovor. Sigurno je da je ovo najuspešnija godina u istoriji vaterpolo kluba Crvena zvezda i mislim da je ovo je nešto što će teško moći da se ponovi.“

Nije sve krenulo sjajno. Imali smo početkom  godine dosta problema, dosta se to pominjalo u medijima posle osvajanja Kupa, ali pokazalo se da imamo jak tim i jak kolektiv.

„Dobro si rekao. Krenuli smo sa izuzetnim entuzijazmom, gde u decembru negde, januaru dolazimo do izuzetne teške materijalne situacije, i gde igrači izleću u prvi plan, sa svojom neverovatnom željom, voljom i tolerancijom, što je najbitnije. Mislim da su oni sami, u svojim glavama, izgurali neke velike probleme i velika je stvar imati takve igrače u jednoj celini. Bodre jedni druge, iako su problemi okolo i na njima.“

Igrači u prvi plan ističu vas, kažu da ste vi bili najveća podrška.

„Ja se osećam kao deo tima, mislim da stručni štab i igrači moraju da budu jedinka. Sigurno da u nekim situacijama mora da se pokaže jedna velika podrška da bi se došlo do cilja i rezultata.“

Koliko je teško bilo držati ekipu van tih spoljnih faktora koje su mediji preuveličavali i koji su dopirali do igrača?

„To je najveći problem u Srbiji, preuveličavanje. Preuveličavanje i pravljenje većih problema nego što jesu i prećutkivanje. To su stvari koje utiču sigurno, pogotovo u sportu. Sigurno je na igračima bio jedan negativan pritisak i oko njih. U određenim momentima je trebalo popuštati, ne u smislu pravljenja kompromisa, nego skidanja tereta presije u odnosu na rezultat.“

Koliki je pritisak bio zbog igrača koji su došli, očekivanja navijača i medija?

„Tu nismo imali pritisak. Jednostavno smo imali podršku. I od navijača i od uprave kluba. Trebalo je rešiti neke probleme, mislim da je presing bio posle Kupa, kada su igrači pokazali svoju veličinu i sportski duh i rekli da materijalni dobitak nije bitan i da će igrati bez obzira na sve. Ja kao čovek pre svega, a posle kao trener sam morao da ispoštujem tu odluku na najvišem mogućem nivou.“

Dejan Savić
Dejan Savić

Koju utakmicu biste izdvojili, koja je za vas bila najupečatljivija?

„Najupečatljivija utakmica, koja je na neki način obeležila sezonu za mene, je u Kragujevcu, druga utakmica u prvenstvu, 8:8 smo odigrali i stvorili prednost domaćeg terena u plej ofu. Mislim da je to bio odlučujući momenat, to se na kraju pokazalo kao istina, jer smo izgubili dva meča u Kragujevcu, a pobedili tri na domaćem terenu, što je bio i cilj.“

Uglavnom smo dobijali one neizvesnije mečeve, u medijima se stekao utisak kao da smo imali više želje od protivnika.

„Ne verujem u te priče. Svi imaju želju za pobedom, ko voli da izgubi? Niko. U suštini, samo je motiv više kada igraš na domaćem terenu i pred neverovatnom publikom.“

Da se vratimo na početak uspeha. Kako je došlo do sklapanja tima?

„Informacija o rasturanju Pro Reka, odnosno, o prestanku finansiranja Volpija je uticala i na nas. Iskreno, Viktor Jelenić je imao jednu viziju da se pre svega pomogne igračima koji su ostali bez kluba, a koji su vrhunski igrači, reprezentativci, u jednoj saradnji sa mnom, gde sam ja pokazao neke svoje želje koje su ostvarene. U suštini, pošto je Nova godina Viktor mi je došao kao Deda Mraz. Sigurno je da su Duško Pijetlović, Rađen, Prlainović i Šefik bili taj betonski blok, koji je nedostajao mladim i perspektivnim igračima koji je trebalo da izađu u prvi plan kroz nekoliko godina. Dobili smo izuzetne pojedince koje je trebalo spojiti u jednu celinu.“

Da li su baš ovi igrači bili vaša želja?

„Da.“

U medijima se provlačilo mnogo imena, praktično svaki veliki, vrhunski igrač se dovodio u vezu sa Zvezdom.

„Bilo je tu još nekih imena, ali da ih ne imenujemo, nije korektno. Ovo je tim, u suštini, koji je pravi.“

Šta ste rekli igračima pred poslednju petu utakmicu protiv Radničkog, u plej ofu? Dugo vremena vaterpolo nije video onakav spektakl i uzbuđenje.

„Kritikovao sam, jer smo izgubili sa velikom razlikom četvrtu utakmicu u Kragujevcu. Na snimku smo videli veliki pad, pre svega, koncentracije i nekih sitnica koje su uticale na ogromne greške koje smo pravili. Samo je trebalo sprečiti, pod znacima navoda, te sitnice. Sa druge strane, sigurno da je motivacija bila ogromna i mislim da motivaciono nisam ništa preterano pričao, već smo više vodili računa oko taktičkih stvari.“

Kako sada gledate na finale Lige Šampiona sa Jugom?

„Ima tu zanimljivosti. Mi smo Ligu šampiona počeli sa Jugom u Beogradu, tek smo se bili sastali i izgubili smo 10:6. To je veliki rezultat, pogotovo, za novi, ambiciozni tim koji se pravio u tom trenutku. Međutim, nijednog momenta nismo gledali na taj poraz kao veliki, jer smo znali u kakvom smo stanju, da smo na početku. Kasnije smo rasli kroz prvenstvo Srbije i Ligu šampiona. Kada je došlo do finala, napomenuo sam, bukvalno te stvari početak i kraj, gde je sve trebalo da dođe na svoje mesto, gde smo izrasli u veliki tim i gde smo imali veliku šansu pred navijačima i onom atmosferom, koja je sigurno nezaboravna.“

Kao igrač, odigrali ste veliki broj velikih utakmica, da li možete da napravite neku paralelu sa ovom atmosferom u finalu, protiv Juga?

Dejan Savić
Dejan Savić

„Problem je što se to gleda tek posle utakmice. Mislim da ljudi na klupi, a pogotovo igrači mogu da osete deo atmosfere, ali njihov zadatak je da slušaju trenera, saigrače i sudije. Kompleksno je pitanje i vrlo težak odgovor. Svaki put kada Zvezda igra bitnu utakmicu je spektakl za sebe.“

Da li se slažete da ste i vi, kao trener, rasli uz ovu ekipu. Od osvajanja Kupa Srbije do osvajanja Superkupa Evrope?

„Sigurno, nema dileme, nema greške. Ja sam u nekim stvarima nov, i gledao sam da svim silama steknem neko iskustvo i da pokušam da uvedem neke svoje stvari.“

Tako su i emocije rasle. Posle osvojenog Kupa niste hteli da skočite u bazen.

„Nisam. Prvo imam neke svoje bubice. Posle osvajanja Kupa sam znao da ova ekipa ima velike domete i da zaslužuje mnogo veći rezultat, što se na kraju pokazalo tačnim.“

Da li je to bilo i iz poštovanja prema Vladi Vujasinoviću?

„Nije, nije. To je bilo njegovo prvo finale. Sigurno je da gajim veliko poštovanje prema njemu, mi smo veliki prijatelji, ali zna i on, kada smo igrali prijateljstvo je prestajalo i to je sasvim normalna stvar.“

Koji je bio motiv za ostanak u Zvezdi posle neverovatne sezone?

„Nije bilo nikakve dileme oko toga, ni u jednom trenutku.“

Da li ste imali nekih ponuda?

„Nisam ni razmišljao o tome.“

U jednom trenutku sezone ste postali i selektor reprezentacije, što je bio i logičan splet okolnosti. Koliko je bilo teško biti trener Crvene zvezde i selektor reprezentacije?

„Divan posao i ispunjavanje želja u pogrešnom momentu. U izuzetno teškom momentu i izuzetno teškoj situaciji sa izuzetno teškim i zlim okruženjem i sigurno je to uticalo na neka moja lična opredeljenja i pre svega zdravlje. Ali, u suštini, mislim da sam se izdigao iznad te situacije, iako situacija u savezu nije uopšte sjajna, mada to nije deo ove priče. Morao sam da budem na dva fronta, sigurno je da mi situacija nije išla na ruku i morao sam da biram neke stvari, koje mislim da nisam pogrešio.“

Na Svetskom prvenstvu u Barseloni reprezentacija je doživela krah, a stiče se utisak da su neki to i želeli da se desi.

„To je uvek tako. Nekome smrkne, drugom svane. Sa druge strane moramo da budemo svesni u kojoj zemlji živimo i u kom vremenu. Nažalost, to je normalna stvar. Najgora stvar oko te čitave situacije koja me je iritirala je prebacivanje krivice na igrače što zbog rezultata, što zbog situacije u savezu. Pojedini ljudi, kvazi prijatelji saveza, delovanjem u tom momentu na vlast su pokušavali da trenutne probleme u savezu prebace na igrače i kažu kako su oni zadužili savez, što je totalna nebuloza i totalna glupost. Kako je to vršeno kroz novine, u to neću da ulazim. Situacija je loša, i nijednog momenta nisam dao da rezultat u Barseloni bude krivica igrača, već ako treba, ja sam preuzeo tu ulogu i stojim iza toga. Iako je čitavo prvenstvo analizirano, ne mogu da tražim alibi u jednoj utakmici. Napravljena je euforija i velika kritika u četvrtfinalu kao da smo izgubili od Avganistana, a ne od Crne Gore, koja je u tom momentu vicešampion Evrope i postaje vicešampion sveta. Najgora stvar u svemu je da smo, to sam kasnije saznao od kolege, sa jednim porazom i nerešenim rezultatom završili sedmi, a Mađari sa istim učinkom prvi na svetu.“

Taj poraz od Crne Gore je došao i neočekivano, obzirom da smo se u poslednjih 15 godina vraćali sa medaljom sa svakog velikog takmičenja.

„Pitanje je šta znači neočekivano. Prvo, svako četvrtfinale je na ivici, dobiješ ili izgubiš. Pitanje je pripreme i psihofizičke spremnosti. Ne mogu da kažem, mi smo vodili celu utakmicu, imamo dve, tri lopte koje su odlučile. Sigurno je to ispadanje dočekano na nož, što je u suštini, ponavljam, nažalost normalna stvar u okolnostima koje se događaju. Vaterpolo reprezentacija je ekipa koja od 2000. godine u kontinuitetu osvaja medalje i na neki način, svi očekuju medalju. To je izuzetno teško, jer ima ostalih koji stalno žele da ti skinu skalp i čine sve da podrivaju i da utiču da se ta medalja ne uzme. Što kod nas u savezu i vaterpolo okruženju, što u drugim zemljama.“

Dejan Savić
Dejan Savić

Provlačila se priča i da su neki igrači bojkotovali reprezentaciju i utakmice?

„Mislim da je to trač. Neverovatno je da igrači koji teže da budu šampioni i da sve pobede mogu da bojkotuju bilo šta i da izgube, pogotovo da izgube jednu celu sezonu. Mislim da to nije u sportskom duhu. Za mene je to neverovatno i sumnjam u te stvari.“

Koliko je Vama, lično, teško pao neuspeh reprezentacije u Barseloni?

„Idemo dalje.“

Šta možemo da očekujemo na Evropskom prvenstvu u Budimpešti?

„Očekivanja su uvek velika i mi to nikada ne krijemo. S tim što razoren savez i trenutna situacija ne dozvoljavaju… U suštini trebalo bi da se naprave neke ideje koje bi trebalo da budu zastupljene u narednom periodu. A to je, ukoliko ja treba da ostanem selektor i tako dalje, moj jedini cilj je zlato u Riu 2016. godine. Prema tome, sigurno je da ja nikada ne bežim od odgovornosti i nikada neću bežati, to je prevashodni cilj. Nema ljudi koji to treba da odobre i stanu iza mene kao veliki plan i program. A svako ostalo takmičenje treba da bude u smislu priprema za osvajanje te zlatne medalje na Olimpijadi. Što znači, da rezultat ne treba da bude bitan nego da bude podređen jednom cilju, a to je olimpijsko zlato. Naravno, ukoliko se ukaže prilika i sve ostalo da treba da se ide na najviše domete, rezultat, pogotovo, u današnjoj situacije je izuzetno bitan. Najbitnije je da u mnogim stvarima i elementima moraju da se promene neke stvari. Što unutar ekipe, što u glavama reprezentativaca, što u mojoj glavi, što u savezu. Svi treba da budemo jedan veliki tim, što je trenutno nemoguće i to su stvari koje opasno remete planove.“

Kako vidite stanje vaterpola u Srbiji? Prošle sezone smo imali povratak velikih igrača, Crvenu zvezdu i Radnički…

„Desetak godina smo funkcionisali sa jednom ekipom koja je igrala na vrhunskom nivou i čak je bila prvak Evrope, gde na drugi način reprezentativni uspesi su bili ti koji su održavali srpski vaterpolo na visokom nivou. E sad, prošle godine smo dobili jaku Crvenu zvezdu i jak Radnički iz Kragujevca i mislim da se polako vraćamo na klupska takmičenja, gde smo mi osvojili Ligu šampiona, a Radnički Kup Evrope, što je izuzetan uspeh. Ne samo za srpski vaterpolo, već i za sport. Mnoge stvari utiču na budućnost, pre svega mislim na održavanje jake lige i tih klubova, pokušaj pomoći ne samo Zvezdi, Radničkom i Partizanu, već i Vojvodini i ostalim klubovima, da se napravi još jača i zdravija liga. Ako ništa drugo, vraćanje reprezentativaca i velikih igrača dovoljni su da bi bio pravi potez jačanja, odnosno, što jakih klubova, što jake reprezentacije što nismo imali od SFRJ.“

Crvena zvezda je prvak Evrope, vlasnik četiri trofeja u jednoj godini, a nema svoj bazen.

„To je pitanje… Mnogi sportski klubovi nemaju svoje hale npr, mislim da je to pitanje za državni vrh. Sistem koji treba da se napravi za sport u Srbiji. Nemoguće je krenuti sa vrha kada treba da se krene sa dna, a znamo kakva je čitava situacija u zemlji, i ne mogu da se preskaču spomenici. Mislim da situacija nije dobra, da smo daleko do toga da bilo koji sportski klub ima svoj objekat. Ne pričam samo o vaterpolu.“

Da li mislite da je bio pravi i normalan odnos prema Crvenoj zvezdi kao instituciji i prema vama, koji ste legenda vaterpola i neko ko je donosio medalje za državu? Mislimo na državu i savez.

„Posle ovog uspeha, mislim da je bio sasvim korektan odnos što od države, što od sportskog društva.“

Kako je moguće da prvak Evrope ide u kvalifikacije?

Dejan Savić
Dejan Savić

„Prosto. Prvo, nisam želeo uopšte da komentarišem takve stvari, jer to je odluka koja ne može da se promeni. Ljudi u LEN-u su poznati po čudnim odlukama u poslednjim minutama, a moj posao je bio da se prilagodim situaciji. Plakanjem i kukanjem ništa ne postižemo i morali smo da budemo pripremljeni samo za utakmicu. Jednostavno, neke stvari su iznad nas i to je hendikep. Ali, najveći hendikep od neigranja Zvezde u Ligi Šampiona ove sezone je to što su  mladi i perspektivni igrači, koji već kucaju na vrata reprezentacije, izgubili 10 do 12 izuzetnih utakmica, što bi mnogo značilo za dalje iskustvo i karijeru.“

Koliko mislite da takve promene utiču na vaterpolo kao sport, globalno?

„Utiču mnogo, u negativnom smislu. Ne samo na igrački kadar i sistem, već što je finansijska situacija mnogo loša, utiče i na klubove, ne samo u Srbiji, jer mi komuniciramo i sa ostalima. Neizdrživo je da se plaća kotizacija, putovanja, sudije i ostalo, fond je nikakav, a sponzora bukvalno i nema. Osvajač Lige Šampiona, ne samo Zvezda, je samo u gubitku. Nema dobitak od toga, nego samo gubitak.“

I pored svega, protiv Pro Reka nam je zaista jako malo falilo.

„Sve oko toga, moram da se vratim sa ovog pitanja na prošlo. Neverovatno je da Pro Reko kao jedna izuzetna, velika ekipa ili Zvezda ispadnu. Dve ekipe koje su sigurno mogle da budu u samoj završnici, ispadnu u kvalifikacijama. To je velika nebuloza. Što se same utakmice tiče, pravili smo katastrofalne greške u Reku i napravili sebi medveđu uslugu. Izgubili smo velikim rezultatom, a moglo je da bude drugačije. I dva razlike i nerešeno i da pobedimo. Jednostavno, nijednog momenta nismo gubili motiv i nismo se predavali, to je najvažnije. Ekipa je ponovo pokazala veliki karakter. To je sport i sigurno da mnoge situacije utiču na rezultat. Što moje krivice, do igrača, sudija i mnogo toga. To je sasvim normalna stvar. Jedna velika utakmica, mislim da je svako uživao, ali ostvarili smo pirovu pobedu, šta da radimo.“

Bilo je detalja koji su sramni. I predsednik i portparol su na konferenciji za medije rekli da ste imali samo pola bazena za pripremu meča.

„Sigurno i to. Mi kao prvak Evrope imamo teren, vaterpolo teren, bazen jednom u sedam dana. To je neverovatna stvar. Navikli smo i prilagođavamo se situaciji, vremenu. Na neki način, to je postalo normalno.“

Koliko taj nedostatak velikih utakmica može biti prednost Radničkog? Crvena zavezda je prošle godine imala niz jakih i velikih mečeva u odnosu na njih.

„Sigurno da je tu velika prednost, ali ne samo to nego i u razvijanju mladih igrača. Gledaćemo da nadomestimo to u pripremama i gostovanjima ili ćemo ugostiti vrhunske ekipe, pa ćemo kroz treninge pokušati da improvizujemo jake utakmice.“

Sledi završnica Kupa. Prvi trofej koji branimo.

„To je sledeća stvar koja nas očekuje. Sigurno da ne bežimo i ne pravimo alibi, obzirom da nam rezultati od prošle sezone ne daju pravo za alibi. Idemo da osvojimo Kup i prvenstvo, to nam je cilj.“

Svi navijači se pitaju kako je Denis Šefik branio kada je bio u najboljim goinama i punoj formi ako danas brani ovako?

„Malo slabije, jer mu je nedostajala motivacija sa tribina.“, šaljivo odgovara trener Crvene zvezde i selektor Srbije.

Dejan Savić
Dejan Savić

Malo razonode za kraj.

Omiljeno piće?

„Pivo.“

Omiljeno jelo?

Pasulj.“

Omiljena Zvezdina pesma i omiljena pesma inače?

„ „Zvezda mi je sve“, „Kao ti i ja“, od Azre.“

Barselona ili Real?

„Liverpul.“

Mančester Junajted ili Čelzi?

„Liverpul.“

Za kraj, poruka za navijače, za sajt.

„Još jedna pobeda i titula!“

Jednostavno, Dejan Savić. Uživajte.

Povezane vesti

4
Komentari

avatar
 
smilegrinwinkmrgreenneutralarrowshockunamusedcooleviloopsrazzrollcryeeklolmadsadexclamationquestionideahmmbegwhewchucklesillyenvyshutmouthsmehplezmigskenjbatinarazmcudisokkitahmmmmfacepalmgreenslavitrofejkezsok2udartompuskezzzsmeh3trtskenjansramslavljezvizdlud
Slike
 
 
 
Audio i video fajlovi
 
 
 
4 Comment threads
0 Thread replies
0 Followers
 
Most reacted comment
Hottest comment thread
4 Comment authors
AvatarAvatarAvatarAvatar Recent comment authors
  Subscribe  
najnovijim najstarijim najviše glasova
Obavesti me o
Avatar
Gost
marko

Gospodin!

Avatar
Gost
Andrej

Ovaj ČOVEK imponuje u svakom smislu, našem vaterpolo klubu, reprezentaciji, sportskom društvu Crvena Zvezda i celoj Srbiji! Jednostavan i iskren! Hvala Dejane za najveće uspehe koje si nam podario i svako dobro ti želim!

P.S. Sad kad čitam o svim problemima sa kojima se susreću Savić i igrači pada mi na pamet i jedan odvratni demagog iz komšiluka i njegova bljutava priča o svakoj sitnici koja ga muči i kompleksira u životu, i jasno je kao dan da bi trebao da pročita ovaj intervju i da pokuša nešto da nauči od velikog gospodina Dejana Savića!

Avatar
Gost
navijac

Kakav car smile

Avatar
Gost
Miki

Omiljeno pice? Pivo. Kakav kralj. Ziva legenda. Delija do koske. Moramo da ga cuvamo kao oci u glavi!