Moja Crvena Zvezda
Ватерполо Ватерполо Интервјуи

Новогодишњи МЦЗ Интервју: Дејан Савић!

Дејан Савић
Дејан Савић

Због њега би требало у ватерполу да се уведе правило повлачења капице. И када би се увело, капица са бројем 5 би прва била повучена из употребе. Какав див и лидер је био у базену, такав је и поред базена као тренер. Постоји много освајача и војсковођа који су претендовали да освоје свет, побеђивали у многим великим биткама и освајали велике територије. И имали су бројније и веће војске, машинерије иза себе. Али, нико од њих није освојио СВЕ у једној години. Осим њега. Како освојити све, када немаш ништа, он зна. Изгубили бисмо се ако би кренули да набрајамо трофеје у играчкој каријери и све медаље, одличја и радости које је доносио држави. Више него било који председник, премијер, државник. Више се пео на терасу градске скупштине од свих поменутих. Нас је попео највише, као делфинов скок и пируета, маневар. Високо изнад воде. Могли бисмо да пишемо бајке, епитете и придеве о њему да бисмо га најавили. Али, он вреди много више од тога. Зато ћемо бити кратки и јасни. МЦЗ има задовољство да вам представи новогодишњи интервју са рекордером по броју утакмица у ватерполо репрезентацији Србије, прваком Србије и Европе. Тренер ватерполиста Црвене звезде, селектор ватерполо репрезентације Србије. За МЦЗ, за Вас Дејан Савић!

Освојили смо све што смо могли, једна од најуспешнијих година је за нама. Ваш коментар?

„Дао си одговор. Сигурно је да је ово најуспешнија година у историји ватерполо клуба Црвена звезда и мислим да је ово је нешто што ће тешко моћи да се понови.“

Није све кренуло сјајно. Имали смо почетком  године доста проблема, доста се то помињало у медијима после освајања Купа, али показало се да имамо јак тим и јак колектив.

„Добро си рекао. Кренули смо са изузетним ентузијазмом, где у децембру негде, јануару долазимо до изузетне тешке материјалне ситуације, и где играчи излећу у први план, са својом невероватном жељом, вољом и толеранцијом, што је најбитније. Мислим да су они сами, у својим главама, изгурали неке велике проблеме и велика је ствар имати такве играче у једној целини. Бодре једни друге, иако су проблеми около и на њима.“

Играчи у први план истичу вас, кажу да сте ви били највећа подршка.

„Ја се осећам као део тима, мислим да стручни штаб и играчи морају да буду јединка. Сигурно да у неким ситуацијама мора да се покаже једна велика подршка да би се дошло до циља и резултата.“

Колико је тешко било држати екипу ван тих спољних фактора које су медији преувеличавали и који су допирали до играча?

„То је највећи проблем у Србији, преувеличавање. Преувеличавање и прављење већих проблема него што јесу и прећуткивање. То су ствари које утичу сигурно, поготово у спорту. Сигурно је на играчима био један негативан притисак и око њих. У одређеним моментима је требало попуштати, не у смислу прављења компромиса, него скидања терета пресије у односу на резултат.“

Колики је притисак био због играча који су дошли, очекивања навијача и медија?

„Ту нисмо имали притисак. Једноставно смо имали подршку. И од навијача и од управе клуба. Требало је решити неке проблеме, мислим да је пресинг био после Купа, када су играчи показали своју величину и спортски дух и рекли да материјални добитак није битан и да ће играти без обзира на све. Ја као човек пре свега, а после као тренер сам морао да испоштујем ту одлуку на највишем могућем нивоу.“

Дејан Савић
Дејан Савић

Коју утакмицу бисте издвојили, која је за вас била најупечатљивија?

„Најупечатљивија утакмица, која је на неки начин обележила сезону за мене, је у Крагујевцу, друга утакмица у првенству, 8:8 смо одиграли и створили предност домаћег терена у плеј офу. Мислим да је то био одлучујући моменат, то се на крају показало као истина, јер смо изгубили два меча у Крагујевцу, а победили три на домаћем терену, што је био и циљ.“

Углавном смо добијали оне неизвесније мечеве, у медијима се стекао утисак као да смо имали више жеље од противника.

„Не верујем у те приче. Сви имају жељу за победом, ко воли да изгуби? Нико. У суштини, само је мотив више када играш на домаћем терену и пред невероватном публиком.“

Да се вратимо на почетак успеха. Како је дошло до склапања тима?

„Информација о растурању Про Река, односно, о престанку финансирања Волпија је утицала и на нас. Искрено, Виктор Јеленић је имао једну визију да се пре свега помогне играчима који су остали без клуба, а који су врхунски играчи, репрезентативци, у једној сарадњи са мном, где сам ја показао неке своје жеље које су остварене. У суштини, пошто је Нова година Виктор ми је дошао као Деда Мраз. Сигурно је да су Душко Пијетловић, Рађен, Прлаиновић и Шефик били тај бетонски блок, који је недостајао младим и перспективним играчима који је требало да изађу у први план кроз неколико година. Добили смо изузетне појединце које је требало спојити у једну целину.“

Да ли су баш ови играчи били ваша жеља?

„Да.“

У медијима се провлачило много имена, практично сваки велики, врхунски играч се доводио у везу са Звездом.

„Било је ту још неких имена, али да их не именујемо, није коректно. Ово је тим, у суштини, који је прави.“

Шта сте рекли играчима пред последњу пету утакмицу против Радничког, у плеј офу? Дуго времена ватерполо није видео онакав спектакл и узбуђење.

„Критиковао сам, јер смо изгубили са великом разликом четврту утакмицу у Крагујевцу. На снимку смо видели велики пад, пре свега, концентрације и неких ситница које су утицале на огромне грешке које смо правили. Само је требало спречити, под знацима навода, те ситнице. Са друге стране, сигурно да је мотивација била огромна и мислим да мотивационо нисам ништа претерано причао, већ смо више водили рачуна око тактичких ствари.“

Како сада гледате на финале Лиге Шампиона са Југом?

„Има ту занимљивости. Ми смо Лигу шампиона почели са Југом у Београду, тек смо се били састали и изгубили смо 10:6. То је велики резултат, поготово, за нови, амбициозни тим који се правио у том тренутку. Међутим, ниједног момента нисмо гледали на тај пораз као велики, јер смо знали у каквом смо стању, да смо на почетку. Касније смо расли кроз првенство Србије и Лигу шампиона. Када је дошло до финала, напоменуо сам, буквално те ствари почетак и крај, где је све требало да дође на своје место, где смо израсли у велики тим и где смо имали велику шансу пред навијачима и оном атмосфером, која је сигурно незаборавна.“

Као играч, одиграли сте велики број великих утакмица, да ли можете да направите неку паралелу са овом атмосфером у финалу, против Југа?

Дејан Савић
Дејан Савић

„Проблем је што се то гледа тек после утакмице. Мислим да људи на клупи, а поготово играчи могу да осете део атмосфере, али њихов задатак је да слушају тренера, саиграче и судије. Комплексно је питање и врло тежак одговор. Сваки пут када Звезда игра битну утакмицу је спектакл за себе.“

Да ли се слажете да сте и ви, као тренер, расли уз ову екипу. Од освајања Купа Србије до освајања Суперкупа Европе?

„Сигурно, нема дилеме, нема грешке. Ја сам у неким стварима нов, и гледао сам да свим силама стекнем неко искуство и да покушам да уведем неке своје ствари.“

Тако су и емоције расле. После освојеног Купа нисте хтели да скочите у базен.

„Нисам. Прво имам неке своје бубице. После освајања Купа сам знао да ова екипа има велике домете и да заслужује много већи резултат, што се на крају показало тачним.“

Да ли је то било и из поштовања према Влади Вујасиновићу?

„Није, није. То је било његово прво финале. Сигурно је да гајим велико поштовање према њему, ми смо велики пријатељи, али зна и он, када смо играли пријатељство је престајало и то је сасвим нормална ствар.“

Који је био мотив за останак у Звезди после невероватне сезоне?

„Није било никакве дилеме око тога, ни у једном тренутку.“

Да ли сте имали неких понуда?

„Нисам ни размишљао о томе.“

У једном тренутку сезоне сте постали и селектор репрезентације, што је био и логичан сплет околности. Колико је било тешко бити тренер Црвене звезде и селектор репрезентације?

„Диван посао и испуњавање жеља у погрешном моменту. У изузетно тешком моменту и изузетно тешкој ситуацији са изузетно тешким и злим окружењем и сигурно је то утицало на нека моја лична опредељења и пре свега здравље. Али, у суштини, мислим да сам се издигао изнад те ситуације, иако ситуација у савезу није уопште сјајна, мада то није део ове приче. Морао сам да будем на два фронта, сигурно је да ми ситуација није ишла на руку и морао сам да бирам неке ствари, које мислим да нисам погрешио.“

На Светском првенству у Барселони репрезентација је доживела крах, а стиче се утисак да су неки то и желели да се деси.

„То је увек тако. Некоме смркне, другом сване. Са друге стране морамо да будемо свесни у којој земљи живимо и у ком времену. Нажалост, то је нормална ствар. Најгора ствар око те читаве ситуације која ме је иритирала је пребацивање кривице на играче што због резултата, што због ситуације у савезу. Поједини људи, квази пријатељи савеза, деловањем у том моменту на власт су покушавали да тренутне проблеме у савезу пребаце на играче и кажу како су они задужили савез, што је тотална небулоза и тотална глупост. Како је то вршено кроз новине, у то нећу да улазим. Ситуација је лоша, и ниједног момента нисам дао да резултат у Барселони буде кривица играча, већ ако треба, ја сам преузео ту улогу и стојим иза тога. Иако је читаво првенство анализирано, не могу да тражим алиби у једној утакмици. Направљена је еуфорија и велика критика у четвртфиналу као да смо изгубили од Авганистана, а не од Црне Горе, која је у том моменту вицешампион Европе и постаје вицешампион света. Најгора ствар у свему је да смо, то сам касније сазнао од колеге, са једним поразом и нерешеним резултатом завршили седми, а Мађари са истим учинком први на свету.“

Тај пораз од Црне Горе је дошао и неочекивано, обзиром да смо се у последњих 15 година враћали са медаљом са сваког великог такмичења.

„Питање је шта значи неочекивано. Прво, свако четвртфинале је на ивици, добијеш или изгубиш. Питање је припреме и психофизичке спремности. Не могу да кажем, ми смо водили целу утакмицу, имамо две, три лопте које су одлучиле. Сигурно је то испадање дочекано на нож, што је у суштини, понављам, нажалост нормална ствар у околностима које се догађају. Ватерполо репрезентација је екипа која од 2000. године у континуитету осваја медаље и на неки начин, сви очекују медаљу. То је изузетно тешко, јер има осталих који стално желе да ти скину скалп и чине све да подривају и да утичу да се та медаља не узме. Што код нас у савезу и ватерполо окружењу, што у другим земљама.“

Дејан Савић
Дејан Савић

Провлачила се прича и да су неки играчи бојкотовали репрезентацију и утакмице?

„Мислим да је то трач. Невероватно је да играчи који теже да буду шампиони и да све победе могу да бојкотују било шта и да изгубе, поготово да изгубе једну целу сезону. Мислим да то није у спортском духу. За мене је то невероватно и сумњам у те ствари.“

Колико је Вама, лично, тешко пао неуспех репрезентације у Барселони?

„Идемо даље.“

Шта можемо да очекујемо на Европском првенству у Будимпешти?

„Очекивања су увек велика и ми то никада не кријемо. С тим што разорен савез и тренутна ситуација не дозвољавају… У суштини требало би да се направе неке идеје које би требало да буду заступљене у наредном периоду. А то је, уколико ја треба да останем селектор и тако даље, мој једини циљ је злато у Риу 2016. године. Према томе, сигурно је да ја никада не бежим од одговорности и никада нећу бежати, то је превасходни циљ. Нема људи који то треба да одобре и стану иза мене као велики план и програм. А свако остало такмичење треба да буде у смислу припрема за освајање те златне медаље на Олимпијади. Што значи, да резултат не треба да буде битан него да буде подређен једном циљу, а то је олимпијско злато. Наравно, уколико се укаже прилика и све остало да треба да се иде на највише домете, резултат, поготово, у данашњој ситуације је изузетно битан. Најбитније је да у многим стварима и елементима морају да се промене неке ствари. Што унутар екипе, што у главама репрезентативаца, што у мојој глави, што у савезу. Сви треба да будемо један велики тим, што је тренутно немогуће и то су ствари које опасно ремете планове.“

Како видите стање ватерпола у Србији? Прошле сезоне смо имали повратак великих играча, Црвену звезду и Раднички…

„Десетак година смо функционисали са једном екипом која је играла на врхунском нивоу и чак је била првак Европе, где на други начин репрезентативни успеси су били ти који су одржавали српски ватерполо на високом нивоу. Е сад, прошле године смо добили јаку Црвену звезду и јак Раднички из Крагујевца и мислим да се полако враћамо на клупска такмичења, где смо ми освојили Лигу шампиона, а Раднички Куп Европе, што је изузетан успех. Не само за српски ватерполо, већ и за спорт. Многе ствари утичу на будућност, пре свега мислим на одржавање јаке лиге и тих клубова, покушај помоћи не само Звезди, Радничком и Партизану, већ и Војводини и осталим клубовима, да се направи још јача и здравија лига. Ако ништа друго, враћање репрезентативаца и великих играча довољни су да би био прави потез јачања, односно, што јаких клубова, што јаке репрезентације што нисмо имали од СФРЈ.“

Црвена звезда је првак Европе, власник четири трофеја у једној години, а нема свој базен.

„То је питање… Многи спортски клубови немају своје хале нпр, мислим да је то питање за државни врх. Систем који треба да се направи за спорт у Србији. Немогуће је кренути са врха када треба да се крене са дна, а знамо каква је читава ситуација у земљи, и не могу да се прескачу споменици. Мислим да ситуација није добра, да смо далеко до тога да било који спортски клуб има свој објекат. Не причам само о ватерполу.“

Да ли мислите да је био прави и нормалан однос према Црвеној звезди као институцији и према вама, који сте легенда ватерпола и неко ко је доносио медаље за државу? Мислимо на државу и савез.

„После овог успеха, мислим да је био сасвим коректан однос што од државе, што од спортског друштва.“

Како је могуће да првак Европе иде у квалификације?

Дејан Савић
Дејан Савић

„Просто. Прво, нисам желео уопште да коментаришем такве ствари, јер то је одлука која не може да се промени. Људи у ЛЕН-у су познати по чудним одлукама у последњим минутама, а мој посао је био да се прилагодим ситуацији. Плакањем и кукањем ништа не постижемо и морали смо да будемо припремљени само за утакмицу. Једноставно, неке ствари су изнад нас и то је хендикеп. Али, највећи хендикеп од неиграња Звезде у Лиги Шампиона ове сезоне је то што су  млади и перспективни играчи, који већ куцају на врата репрезентације, изгубили 10 до 12 изузетних утакмица, што би много значило за даље искуство и каријеру.“

Колико мислите да такве промене утичу на ватерполо као спорт, глобално?

„Утичу много, у негативном смислу. Не само на играчки кадар и систем, већ што је финансијска ситуација много лоша, утиче и на клубове, не само у Србији, јер ми комуницирамо и са осталима. Неиздрживо је да се плаћа котизација, путовања, судије и остало, фонд је никакав, а спонзора буквално и нема. Освајач Лиге Шампиона, не само Звезда, је само у губитку. Нема добитак од тога, него само губитак.“

И поред свега, против Про Река нам је заиста јако мало фалило.

„Све око тога, морам да се вратим са овог питања на прошло. Невероватно је да Про Реко као једна изузетна, велика екипа или Звезда испадну. Две екипе које су сигурно могле да буду у самој завршници, испадну у квалификацијама. То је велика небулоза. Што се саме утакмице тиче, правили смо катастрофалне грешке у Реку и направили себи медвеђу услугу. Изгубили смо великим резултатом, а могло је да буде другачије. И два разлике и нерешено и да победимо. Једноставно, ниједног момента нисмо губили мотив и нисмо се предавали, то је најважније. Екипа је поново показала велики карактер. То је спорт и сигурно да многе ситуације утичу на резултат. Што моје кривице, до играча, судија и много тога. То је сасвим нормална ствар. Једна велика утакмица, мислим да је свако уживао, али остварили смо пирову победу, шта да радимо.“

Било је детаља који су срамни. И председник и портпарол су на конференцији за медије рекли да сте имали само пола базена за припрему меча.

„Сигурно и то. Ми као првак Европе имамо терен, ватерполо терен, базен једном у седам дана. То је невероватна ствар. Навикли смо и прилагођавамо се ситуацији, времену. На неки начин, то је постало нормално.“

Колико тај недостатак великих утакмица може бити предност Радничког? Црвена завезда је прошле године имала низ јаких и великих мечева у односу на њих.

„Сигурно да је ту велика предност, али не само то него и у развијању младих играча. Гледаћемо да надоместимо то у припремама и гостовањима или ћемо угостити врхунске екипе, па ћемо кроз тренинге покушати да импровизујемо јаке утакмице.“

Следи завршница Купа. Први трофеј који бранимо.

„То је следећа ствар која нас очекује. Сигурно да не бежимо и не правимо алиби, обзиром да нам резултати од прошле сезоне не дају право за алиби. Идемо да освојимо Куп и првенство, то нам је циљ.“

Сви навијачи се питају како је Денис Шефик бранио када је био у најбољим гоинама и пуној форми ако данас брани овако?

„Мало слабије, јер му је недостајала мотивација са трибина.“, шаљиво одговара тренер Црвене звезде и селектор Србије.

Дејан Савић
Дејан Савић

Мало разоноде за крај.

Омиљено пиће?

„Пиво.“

Омиљено јело?

Пасуљ.“

Омиљена Звездина песма и омиљена песма иначе?

„ „Звезда ми је све“, „Као ти и ја“, од Азре.“

Барселона или Реал?

„Ливерпул.“

Манчестер Јунајтед или Челзи?

„Ливерпул.“

За крај, порука за навијаче, за сајт.

„Још једна победа и титула!“

Једноставно, Дејан Савић. Уживајте.

Повезане вести

4
Коментари

avatar
 
smilegrinwinkmrgreenneutralarrowshockunamusedcooleviloopsrazzrollcryeeklolmadsadexclamationquestionideahmmbegwhewchucklesillyenvyshutmouthsmehplezmigskenjbatinarazmcudisokkitahmmmmfacepalmgreenslavitrofejkezsok2udartompuskezzzsmeh3trtskenjansramslavljezvizdlud
Слике
 
 
 
Аудио и видео фајлови
 
 
 
4 Comment threads
0 Thread replies
0 Followers
 
Most reacted comment
Hottest comment thread
4 Comment authors
AvatarAvatarAvatarAvatar Recent comment authors
  Subscribe  
најновијим најстаријим највише гласова
Обавести ме о
Avatar
Гост
marko

Gospodin!

Avatar
Гост
Andrej

Ovaj ČOVEK imponuje u svakom smislu, našem vaterpolo klubu, reprezentaciji, sportskom društvu Crvena Zvezda i celoj Srbiji! Jednostavan i iskren! Hvala Dejane za najveće uspehe koje si nam podario i svako dobro ti želim!

P.S. Sad kad čitam o svim problemima sa kojima se susreću Savić i igrači pada mi na pamet i jedan odvratni demagog iz komšiluka i njegova bljutava priča o svakoj sitnici koja ga muči i kompleksira u životu, i jasno je kao dan da bi trebao da pročita ovaj intervju i da pokuša nešto da nauči od velikog gospodina Dejana Savića!

Avatar
Гост
navijac

Kakav car smile

Avatar
Гост
Miki

Omiljeno pice? Pivo. Kakav kralj. Ziva legenda. Delija do koske. Moramo da ga cuvamo kao oci u glavi!