Савићевић: Нисам играо због повреде

-Нисам играо искључиво због мене самог, као и због повреде. Све остало није тачно, па ни то да сам био у сукобу са тренером Славишом, који је био више него коректан према мени, као ни то да ми је минутажа била условљена потписом за одређеног менаџера, рекао је Савићевић.

Тек недавно је сазнао о каквој повреди је реч и како се лечи.

–Ух, било је тешко ових шест месеци у Звезди. Надам се да ће наредних шест, не месеци, него година, бити бољи, много бољи. Не мислим ту само на фудбалске резултате, него на све везано за клуб.

Кренуо сам добро и онда стао, по својој старој навици. Није то било тако само летос, него и претходна два пута после припрема које сам добро одрадио, констатовао је и објаснио због чега није успевао да дође до форме коју је од њега тренер Стојановић тражио:

-Овог пута нисам стао ‘тек тако’, већ сам имао повреду, коју сам вукао дуго, а за коју нисам знао уопште. Мислио сам да ме мучи Ахилова тетива, да бих тек пре пет дана сазнао да није то и да ми се појављује подлив, тј. оток у пределу између тетиве и зглоба. То мора да се разбије. Сада идем редовно на терапије и надам се да ће све то проћи до почетка припрема. Испоставило се да нисам смео с тим да тренирам, а ја сам направио само једну кратку паузу од седам дана, показивао је ка пети и констатовао:

-Није требало да играм, али то ти је млад играч… Био сам упоран, хтео сам да се вратим, да заиграм, али је све ишло слабије. Није то никакво оправдање, али сад кад погледам схватам да сам све време слабије улазио у тренинг, да сам све радио са задршком, како се повреда не би погоршала. Тренер ми је стално говорио да се смирим, јер је видео да сам нервозан на тренинзима. Славиша је стварно био коректан с те стране.

Реално, био сам прилично нестабилан, јер су грешке утицале на моје самопоуздање. Догађало се да не почнем добро и онда ми је било тешко да се ‘вратим’. Мислим да сам сада зрелији и да се то неће догађати. Радио сам индивидуално на тој психолошкој стабилности, надам се да ће приметити

Ставио је тачку на причу о сукобу са тренером.

-Цела та прича почела је после оног мог потеза на Твитеру, али то је било у афекту, под емоцијама… Мислио сам да ћу играти од почетка, али сам завршио на клупи, па нисам ни ушао.

То је било лоше што сам урадио, али понело ме је. Неће се поновити и ако будем играо и ако не. Отуда су и почеле приче о сукобу с тренером, али тога није било. Напротив, неколико пута сам причао са Славишом који је био више него коректан према свима нама и то ми је помогло да подигнем форму и самопоуздање у последњих неколико утакмица ове јесени, када сам и улазио с клупе.

Да ли је тачно да те је, сада већ бивши, спортски директор Зоран Стојадиновић уцењивао да мораш да потпишеш уговор за једног менаџера, конкретно Мишка Богдановића?

-Не, то апсолутно није тачно и то се никад није догодило. До скоро нисам имао менаџера и многи су ме звали, тј. звали су мог оца, па тако и Мишко Богдановић, али ништа није ишло преко Зорана Стојадиновића, нити ми је било ко поставио услов да морам да изаберем Богдановића да бих играо. Он је звао ћалета и изнео понуду. На томе се завршило, демантовао је и други трач млади Београђанин.

Једини разлог због чега нисам играо сам ја сам и повреда коју сам поменуо, поновио је.

Кажеш да дуго ниси имао менаџера и да су многи покушали да те придобију. Јеси ли изабрао?

–Ни ја, ни моји родитељи, дуго нисмо размишљали о менаџерима и зато га нисам ни имао до пре неколико дана, када сам потписао уговор са Микијем Стевићем. Урадио сам то само да бих имао некога ко ће стати иза мене у одрађеним ситуацијама. Моји родитељи су дуго били против тога, али смо се на крају сложили да је боље овако.

Много њих се преко мог оца интересовало и звало. Нису то били притисци, звали су, питали и добијали одговор да не желимо менаџера. На томе се завршавало. У свему томе се појавио Мики Стевић, за којег сам са много страна чуо да је, што би ћале рекао, прави даса и то се одмах види.

Зашто баш Стевић?

-Оно што је пресудило када је он у питању био је његов став да у мојој каријери мора да постоји успех у Црвеној звезди пре одласка у иностранство. Мог оца је то потпуно изненадило. Остали су углавном долазили са причом: ‘Имам клуб за Вукана, све је сређено’. Сигуран сам да смо урадили праву ствар с Микијем.

Да ли имаш дилему у смислу Црвена звезда или иностранство?

–Никад… Не само ја, него и моји родитељи ниједног тренутка нису размишљали о мом одласку у иностранство. Имам много пријатеља међу играчима који су одлучили рано да оду и много је тешко кад то урадиш, а да се ниси пре тога афирмисао у Србији. Одеш тамо и наступи само нова борба за место у тиму. Зато је боље да прво у Звезди оставим траг, а то ми је и жеља, да касније не бих морао у иностранству прво да играм за ‘Б’ тим, да убеђујем све од реда да ваљам… Другачије је – објаснио је и закључио – Кад те плате, другачије те и гледају.

Затим је додао:

-Да будем искрен, нити сам играо, нити је стигла нека понуда за мене, а и да јесте, заиста сам окренут Црвеној звезди и не желим да одем тек тако.

У томе се разликујеш од многих својих вршњака.

-Могуће да се времена мењају, али и клубови би требало више да форсирају младе играче. У Звезди се претходних година није често догађало да клуб форсира играче из своје школе и то није била добра порука тим клинцима. На све то постоје људи који тим клинцима који долазе, 97. или 98. годиште рецимо, наводе примере играча који су исто тако улазили у први тим и нису добијали шансу, све то утиче… Онда тај клинац каже: ‘Ако Ђуричић или Чаушић нису добили шансу, па нећу ни ја сигурно’. И родитељи тако размишљају.

Могу да разумем тај начин размишљања, али не и да га оправдам. И ја сам могао тако да размишљам, али то је погрешно. Звезда је Звезда и увек ће бити Звезда. Људи морају да знају шта значи када у ‘ЦВ’ упишеш да си био играч Црвене звезде… То није мала ствар.

Тренутно је ситуација у Црвеној звезди таква да играчи, старији и млађи, могу готово да бирају: Или играш за Звезду и каријеру или идеш негде да зарадиш новац одмах.

-Новац мени као детету из Београда и младом играчу који и даље живи с родитељима није тренутно примарна ствар. Лакше је, реално, када не размишљаш о новцу и када знаш да ћеш 1. у месецу између 8.00 и 10.00 добити поруку да ти је легла уплата. Кажем, мене то тренутно не ремети у значајној мери, али сведок сам да у тиму има старијих играча који имају породицу, супругу, децу, можда неки кредит и они не гледају на тај проблем као ја, рекао је и навео пример:

Био сам у Белгији сада седам дана, код друга, Милана Савића… Он игра за Гент. Дечко зна шта очекује и колико му следује и није у ситуацији да размишља како ће наредних шест месеци, а то је некад ситуација у Звезди. Није да није битан новац… Дођеш на тренинг и размишљаш само о тренингу.

Ако се најаве руководства буду обистиниле, саиграчима и теби ће ове зиме бити понуђено да не примате пун износ који вам стоји у уговору, али да то што добијате, добијате редовно.

-Да, причали смо о томе и током сезоне са старијим играчима. То је добра идеја, не знам чија је, али је одлична идеја. Надам се да ће заживети. Никада и није био проблем у томе колико се новца добија, већ колико често, односно ретко… Сви ће бити мирнији, ако буду знали да ће 1. у месецу добити толико и толико.

У Црвеној звезди је недавно одласком спортског директора решен један део лоших међуљудских односа у клубу, „изанд ваших глава“. Како гледаш на то и да ли ће вам, судећи шпрема изјавама које су давали твоји саиграчи, сада бити лакше?

–Сигурно ће бити другачије, а можда бисмо неке утакмице добили прошле јесени да је било више слоге… Далеко од тога да тражим оправдање, али мислим да би било можда другачије. Лично мислим, а причали смо између себе и то сматрају и старији играчи, да смо у фантастичној ситуацији с обзиром на то каквих смо шест месеци имали иза себе и шта се све догађало. Задовољни смо како стојимо на табели. Било би боље да смо први, али ово је далеко од лошег, рекао је Савићевић и истакао да, иако су старији иступали у медијима, а млађи ћутали, таква јасна подела не постоји унутар свлачионице.

Заиста смо заједно у свему, и кад је лепо и кад није. Њихове године и искуство долазе до изражаја само на тренинзима и утакмицама, када се види разлика у квалитету у односу на нас млађе, али не и у свлачионици, карантину, аутобусу… Ту се нико не одваја.

Стојановић је сезону почео са једним нападачем, где си ти играо на својој природној позицији, полушпица. Ипак, временом се прешло на 4-4-2, где је ионако јака конкуренција у везном реду постала још јача. Видиш ли место себи у том систему?

-Јако тешко, свестан је Савићевић.

Првенствено што су ту Милијаш, Нинковић и Ковачевић, као и Гогић који се фантастично снашао на задњем везном. С обзиром на то да ни Милијашу, а ни мени, дефанзива није јача страна, готово је сигурно да ће једно место у вези бити резервисано за Ковачевића или Гогића. То мене оставља у конкуренцији са таквим играчима као што су Милијаш и Нинковић, резоновао је и закључио:

Нинковић у 4-4-2 често игра лево, што је јако тешко за некога ко је навикао да је у средини. Знам то по себи. Сви су морали да се прилагоде мало, па ћу тако морати и ја. Шта тренер буде тражио од мене наравно да ћу испунити, али је реалност да ћу шансу тражити с клупе. Нећу се бунити.

Ако ти због тога буде понуђена позајмица?

–Требало би да причам са челницима клуба, али се надам да ћу провести пролеће у Звезди. Не желим да ме неко схвати погрешно, немам комплекс више вредности и није ми испод части да играм у Првој лиги Србије, али ми је и наду и самопоуздање улио разговор с тренером у којем ми је он рекао да рачуна на мене, упркос јакој конкуренцији у везном реду. Верујем да то значи и да ћу остати у Црвеној звезди у полусезони пред нама, ја бих то јако волео, искрен је Савићевић.

Најбитније ми је само да се опоравим и да не ‘вучем’ ту ногу. То је прво. После тога, да добро одрадим припреме и да, ако добијем шансу и будем добар у првих пар утакмица, потом не ‘нестанем’ као јесенас. Морам да будем константан и да држим ниво игре који ће задовољити и тренера и мене, а самим тим и навијаче. Само то! Континуитет…

Вукан је у интервјуу истакао да екипа једва чека повратак Дарка Лазовића.

-Колико нам је Лазовић недостајао? Па довољне су биле ове две недеље на крају полусезоне које је провео тренирајући исто као и ми. Одмах се видело да ту нема никакве приче и да је он класа за себе. Првих седам се мало пазио због колена, а већ у другој недељи је био равноправан. Мислим да је могао и да игра против Војводине, али боље што није. Причао сам са њим и рекао ми је да неће да жури. Потребне су му припреме, а онда сам сигуран да ћемо имати врхунско појачање на пролеће“, причао је Савићевић. С њим ће цела екипа бити моћнија.

Често те повезују са Дејаном Савићевићем.

-Само презиме нас веже… Можда смо неко четврто или пето колено“, понавља Вукан.

Упознали смо се на утакмици кадетских репрезентација Србије и Црне Горе и мало смо причали. Корени су нам из истог села крај Никшића, одатле су Савићевићи. ‘Неки’ род јесмо, сигурно.

Био си изостављен са списка путника за ЕП у Литванији. Да ли су ти недостајали минути да би се нашао на списку?

-Па не знам баш, било је играча који су имали мање минута од мене, а ишли су на Европско првенство, слеже раменима.

Али, нема везе, то је била селекторова одлука или можда није баш само његова, можда нечија са стране, али нећу у то да се мешам. Ја ћу и даље да наставим да играм за Србију и нисам размишљао у другом правцу.

Други правац би могла да буде Црна Гора.

-Да, питали су ме да ли бих играо за Црну Гору, па зато и кажем. Ако буде добрих игара у Звезди на пролеће надаћу се позиву у младу репрезентацију, ништа се у мојој жељи да играм за Србију није променило

Шта ћеш пожелети 31. 12. у 23:59?

-Поред титуле, која се подразумева и коју сви желимо, лично ћу за Нову годину пожелети здравље за сваког нашег играча, да нико не доживи повреде као што су доживели Дарко Лазовић и Ђорђе Ракић, рекао је Вукан Савићевић.

Вест можете коментарисати и на нашем форуму.