Moja Crvena Zvezda
Женски фудбалИнтервјуиФудбалФудбал

МЦЗ интервју – Аца Петровић: Звезда је јача од свих

Када је прошле сезоне објављено да се нашем женском фудбалском клубу одузимају бодови, и да је тренер суспендован, било је јасно да ништа неће моћи да се уради по питању титуле. А били смо главни претенденти на исту.

aca6

Доста играчица је отишло, незадовољно, са правом, јер су биле медијски спомињане у негативном контексту, потпуно непотребно.

Клуб је остао без пола тима, без тренера. Тренер је наравно, остао ту, уз свој тим, али званичног представника није било. Ретко ко је хтео да се упушта у те „воде“, у таквим тренуцима.

Ипак, један човек се прихватио посла, како каже, из велике љубави према Звезди, што нам је кроз разговор са њим, заиста и потврђено.

За МЦЗАлександар Аца Петровић, тренер ЖФК „Црвена звезда“.

За почетак, да ли можете да се представите јавности, и кажете нам како изгледа посао тренера у женској екипи?

Зовем се Александар Петровић, Аца. Тренер сам женске фудбалске екипе „Црвена звезда“. Прво да кажем да је много леп осећај бити тренер Црвене звезде. Али, јако је напорно, тешко. Када кажем напорно и тешко, ту не мислим на екипу, већ на праћење свих ових дешавања која су нас задесила последњих годину дана. Мислим на казну ФСС-а, и цео сплет околности.

Ви сте и раније били у клубу, пре доласка на место првог тренера?

Па да, био сам у клубу од оснивања. Две године сам радио као тренер у ЛАСК-у, и онда сам направио паузу, пошто сам био тренер мушког фудбалског клуба „Колубара“. Онда је дошло до фузије ЛАСК-а и Црвене звезде, и ја сам на позив мог пријатеља Дарка Стојановића, дошао, јер ми је као великом Звездашу била част да будем део Црвене звезде.

Како су девојке прихватиле промену тренера, има ли разлике у Вашем, и начину рада Дарка Стојановића?

Знате шта, ми смо стварно једна велика породица, а као и у свакој породици, и овде се тачно зна ко шта треба да ради. Све оне знају, навикле су се и на мој рад, и на рад мојих колега, Радомира Мијатовића, Драгана Бабића, Предрага Миловановића, а и Дарко је ту свакодневно са нама. Као што рекох, тачно се зна ко шта треба да ради, и мислим да су девојке ту најмање осетиле било какву промену.

acaДа ли су протекла дешавања утицала на њих, да ли се то осећа, како све то изгледа из садашње перспективе?

Било је јако стресно, сви смо све то тешко поднели. Крајем 2012. године, ми смо малтене били први, и очекивали смо ту последњу утакмицу јесењег дела са Спартаком у Суботици. У том моменту смо јако доминантни били у Србији у женском фудбалу, били смо најбоља екипа, без лажне скромности. И са великим нестрпљењем смо ишчекивали ту утакмицу. И онда смо то све тешко поднели, неодигравање те утакмице, јер смо јако добро функционисали, имали смо и подршку од целог руководства, од председника па до свих структура у клубу. Хтели смо да одиграмо тај меч, били смо спремни, међутим, до тога није дошло. Ми сад знамо и целу позадину, они су се уплашили, нису изашли на терен, нису им ту биле странкиње, које фактички носе екипу. Онда су се они жалили, навели да смо ми непостојећи клуб. Чим су они осетили да можемо да их победимо, они су покушавали на сваки могући начин да нас осујете у тој намери, и да нас униште као клуб. Онда је долазило до разноразних забуна. Једне недеље смо добили информацију да је Спартак кажњен, да смо ми први, па смо после десет дана сазнали да смо ми кажењени. Осећала се заиста изузетно велика тензија, и међу нама самима. Размишљали смо шта и како даље, покушавали смо да нервозу што мање преносимо на девојке, међутим, осећало се то и међу њима, та напетост се преносила и на терен, видео се пад.

После свега тога, да ли је ове године циљ титула, или стабилизовање клуба?

Искрено, циљ је да се стабилизујемо као клуб, видите да смо доста подмладили екипу. То је са једне стране добро јер има доста квалитетних играчица, млађих. Али са друге стране, управо због те младости, долази понекад до осцилација, подбацимо кад најмање очекујемо. Циљ ове полусезоне за нама, је био управо тај да се стабилизује стање, и да се направе резултати који су сходни том стању. Е сад, у наредној полусезони, враћа нам се Дарко, надамо се да ћемо довести пар играчица, које нам недостају, и да ћемо бити квалитетнији.

Да ли се осећа одлазак Јоване Дамњановић и Ане Попов?

Свакако, свакако. Ево баш смо сад правили анализу последње две године, Јована је била наш најбољи играч. Тј. један од најбољих играча, али најбољи стрелац. А Ана Попов је била наш најбољи асистент, и други стрелац екипе. И када оду таква два играча, јако је тешко надоместити то. Баш се осетило, али ми смо њима пожелели срећу, у њиховим даљим каријерама, ја мислим да је то природно. Ко жели да напредује, треба стати уз њега и дати му подршку и помоћ, да искажу себе, и у неком другом клубу, у иностранству.

Какве су ове године услови за тренинг?

Па, Звезда је велики бренд. Сви нам излазе у сусрет, ништа не заостајемо за условима какве има омладинска школа. Делимо терен, нема никаквих проблема, тако да – велико хвала свима њима, и тренерима омладинске школе, и руководиоцима. Овом приликом бих се захвалио и економима који су јако битан део клуба, и који су ту за нас, имају јако пуно разумевања за женску екипу, и све нас који их водимо.

План за припреме ове сезоне?

Окупљање је заказано за 22. Знате и сами да је Терма Чатеж спонзор Црвене звезде. Е сад, видећемо да ли постоји могућност да и ми одемо са њима на припреме, ништа не знамо још увек. Било би добро да се оде негде, али ако не, имамо услове и овде, имамо вештачки терен, тако да можемо да обавимо квалитетне припреме.

Систем такмичења се променио у односу на прошлу годину, како то сада функционише?

Па, смањила се лига на осам клубова, тако да се играју први и други део, па плејоф и плејаут. Прва четири играју плејоф, а друга четири тима плејаут. Кад сте већ поменули такмичење, сетио сам се, скоро ме је Драган Џајић питао кад нам почиње други део сезоне, и рекао нам да имамо довољно времена да се припремимо, па бих се овим путем и њему захвалио на подршци, верујте да свака подршка значи, поготово када дође од председника клуба. Толико мало, нама много значи.

Да ли и даље не постоји никакво такмичење у Европи, у које би отишао другопласирани у лиги, пошто је општепознато да само првопласирани иде у квалификације за ЛШ?

Било је речи о Балканској лиги, али јако је тешко то организовати, првенствено због финансија.

Око овог питања, колеги је помогао Дарко Стојановић, али о томе опширније у интервјуу, који следи за неколико дана на МЦЗ-у.

Девојке су у првом делу првенства забележиле сасвим солидне резултате с обзиром на ситуацију. Какве су прогнозе за aca3наставак првенства што се игре и резултата тиче?

Па да, имамо шест победа, две нерешене и три пораза. Свакако да постоји могућност да будемо још бољи, ми ћемо се трудити. Надам се да ће све бити боље, ето и када доведемо, као што планирамо те играчице. Ево ја сам годину дана у клубу, на клупи, а осећам као да је прошло две године, толико сам енергије утрошио.

Најтежи период у каријери?

Најтежи период у мојој тренерској каријери – последње коло против Спартака, ове, 2013. године, када су они износили све оне информације, знате већ које, да се не понављам, када су нас ниподаштавали, а ми смо све то ћутке подносили, иако нам је јако тешко било. Имали смо укупно 12, 13 играчица. Можете да замислите како је кад вам на некој утакмици у првој постави игра чак резервни голман. И тим девојкама се захваљујем, јер колико смо све то изнели ми, толико су изнеле и оне. Дале су задњи атом снаге да би достојно презентовале грб Црвене звезде. Ми смо се трудили да се прикажемо у што бољем светлу. И то задње коло, играли смо, они су знали да су први, да је титула њихова, да иду у ЛШ, у коју је ми требало да идемо, а они се појављују у најјачем могућем саставу у том моменту. И онда погледам нашу екипу, три, четири играчице које су дошле из омладинског погона, које су тренирале само шест месеци. Ја их гледам на загревању, а оне са све странкињама, које су дошле из репрезентације, онако, сви пуни себе, знају да су први, да су дошли да овере титулу на Маракани, долазе да нас понизе. А ми знамо колико у датом моменту не можемо. То је била и Јованина последња утакмица, а она се нажалост, меч пре тога повредила, тако да је ову утакмицу играла само минут, да се опрости од Звезде, изашла је са сузама у очима. Ја сам рекао девојкама – Хајде да будемо достојанствени. Чак смо им на почетку утакмице дали и руже. У толиком неком бесу, ми смо опет показали да смо господа. У том тренутку ми смо били прави спортисти, ми смо њима честитали, а само ми знамо колико нам је тешко било. Девојке су дале све од себе, нисмо дозволили да нас овде, у Београду, понизе. Покушали су али нису успели. Ипак је Звезда Звезда, јача је од свих.

Желите ли још нешто да додате, ван питања која је МЦЗ спремио за Вас?

Ја сам стварно велики Звездаш, као и сви овде, цела породица ми је таква, сви су Звездаши, и све што сам рекао, рекао сам из срца, из срца Севера. Емотивно причам, заиста. Ми сви очекујемо да ће Црвена звезда да стане на ноге, ипак је то један велики клуб, један бренд. Такође, желим свима да пожелим срећне предстојеће празнике, да сви буду здрави, успешни, да верују и да имају наде. Морате увек да будете оптимисти, ако у нешто верујете, то ће вам се и остварити. Свим читаоцима поручујем да наставе да прате сајт мојацрвеназвезда.нет. Желим и вама да се захвалим, што сте нас достојно презентовали, и испратили. Много нам значи ваша подршка, и нама тренерима, и играчицама. Знате, и оне кад прочитају да се пише о њима, значи им. Преко вас такође видимо да смо део Црвене звезде, и то нам заиста много, много значи, тако да, хвала још једном.

Господине Петровићу, хвала Вама на издвојеном времену, желимо Вам много успеха у наредним годинама, као и нашем ЖФК-у.

 

Вест можете коментарисати и на нашем форуму.

Повезане вести

Leave a Comment