Екипа МЦЗ-а, одлучила је да јавност упозна са још једном представницом нашег женског фудбалског клуба. У питању је нападач, Тијана Ђорђевић, која је у Црвену звезду дошла пре пола године, на позајмицу.
Тијана је дошла из Јагодине, и позајмица јој истиче, али судећи по њеним речима, она би волела да настави да се бори за црвено-бели грб!
За МЦЗ – Тијана Ђорђевић.
За почетак, Тијану смо замолили да се представи звездашкој јавности.
„Зовем се Тијана Ђорђевић, долазим из Јагодине. Играм на позицији нападача, тј. централног нападача, шпица. За време летњег прелазног рока, дошла сам у ЖФК „Црвена звезда“, што ми је и била жеља, јер за Звезду и навијам.“
Како би описала време проведено у Јагодини, и можеш ли да упоредиш стање у клубовима, начин тренинга?
„У Јагодини је било добро, али, зашто не бих прешла у Звезду, када ми се већ указала шанса, да урадим нешто више. Конкретно, овде је много боље, али и много теже. У Јагодини су тренинзи били слабији, док је овде већ другачија ситуација. У Звезди су тренинзи унапред испланирани, тежи, више се ради, раде се неке ствари које нисмо радили у Јагодини. Овде сам научила неке ствари које нисам знала раније.“
Појавиле су се неке приче, незваничне, да треба да се вратиш у Јагодину, а са друге стране, постоји и прича да ти лично желиш да останеш овде. Шта је од тога истина?
„Да, ја лично желим да останем овде. Сигурно је да ћу више напредовати, Звезда је ипак јачи клуб, налази се на бољој позицији од Јагодине. Између осталог, овде сам уписала и школу, и за сада ми стварно све иде добро.“
Како си се уклопила овде, приватно, а и у клубу?
„Што се тиче обавеза, тренинга и школе, то сам сасвим успешно уклопила. За друштво из школе, не знам шта бих рекла, није баш перфектна ситуација што се тиче уклапања, али морам да се навикнем, шта је ту је. Са друге стране, екипа је одлична, дружим се са апсолутно сваком саиграчицом. Доста њих је са мном и у репрезентацији, тако да се и ван клуба дружимо, а и поред тих, да кажем, клупских и репрезентативних дружења, проводимо време заједно и ван фудбала, приватно.„
Тијану смо затим упитали да ли би могла да издвоји одређену саиграчицу, као најбољу другарицу ван терена, али је она остала при томе да се дружи са свима, и да не би желела никога да издваја, што је показатељ тога, да у ЖФК-у и даље владају коректни односи међу дамама у копачкама.
Ко још поред тебе игра на позицији нападача у нашем клубу?
„Конкретно на тој позицији играм само ја. Сада игра Кристина Пантелић. Она ме је заменила, јер сам ја малтене чим сам дошла овде, задобила повреду у репрезентацији. Након повреде, почела сам полако да се опорављам, и мало сам играла, тј. имала сам мању минутажу, тако да ме је она лепо заменила.“
Пратиш ли женски фудбал ван Србије, и кад смо код тога, да ли си у контакту са Јованом Дамњановић и имаш ли тенденције да замениш њу, која је оставила траг као најбољи нападач лиге?
„Пратим наравно, пратим женски фудбал. Са Јованом јесам у контакту. Не чујемо се сад сваки дан, али повремено да. Што се тиче тенденција, док се нисам повредила, наравно, то ми је и била жеља, да постигнем што више голова. И у квалификацијама, у репрезентацији сам постигла доста голова, али онда је дошла та повреда. Треба времена да се све врати на место после тога, надам се да ће ова друга полусезона бити боља.“
Можеш ли нам рећи нешто више о повреди?
„Па, у почетку су рекли да је у питању блажа повреда. Међутим, мене је то много болело, нисам могла да тренирам. Зглоб је у питању. Када сам отишла кући, отишла сам код свог лекара, који ми је дао инјекцију за оток, како би спласнуо. Ипак, испоставило се да је ударац био јачи него што се мислило, све у свему, нисам могла ни лопту да шутнем. Сад је све боље, поправља се.“
Каква је атмосфера у екипи, у односу на пример на мушки ФК, с обзиром на то да су у тиму све девојке, а знамо да су оне осетљивије од мушкараца, долази ли до чарки?
„Па дешава се, кад неко не одигра добро, у моменту се сви изнервирамо, свалимо кривицу на појединца, а наравно то никад не може да буде узрок, увек је крива цела екипа, када се одигра лоше. Поготово после неког пораза, онда сви будемо напети. Али трудимо се да полазимо прво од себе, па онда да гледамо и друге.“
Постоји ли у екипи неко ко је лидер, ко се на терену поставља као вођа, у позитивном смислу, ко води екипу?
„Па издвојила бих, што се тога тиче, Ивану Бобић и Ивану Ерац.“
Тијана, да ли постоји нека дестинација, коју би навела као потенцијалну следећу у својој каријери? Не питамо за сада,
него за неку даљу будућност. Нека твоја жеља?
„Па волела бих да то буде Лион, из Франуске. Или негде у Шпанији можда.“
Након озбиљнијих, и у овом интервјуу смо прешли на забавније теме, како бисмо више упознали нашу фудбалерку.
Омиљена песма?
„Нека буде Тони Цетински – „Нек’ те грли нетко сретнији“.“
Омиљено јело, воће?
„Воће мандарина, а јело нека буде пуњено бело.“
Најбољи одговор уследио је када смо Тијану упитали који јој је омиљени клуб поред Звезде. Само нас је погледала, није попустила у свом звездаштву и рекла: „Па Звезда.“
После краћег убеђивања, да то не мора бити домаћи клуб, попустила је и рекла: „Реал„, а као омиљеног играча издвојила је Бензему. Затим се исправила: „У ствари, омиљени играч ми је Златан Ибрахимовић, али из Реала Бензема.“
Желиш ли путем нашег сајта да пошаљеш неку поруку?
„Да, желим да поздравим своје одељење из Јагодине. Сада 3/7.“
Тијана, екипа МЦЗ-а ти се захваљује на издвојеном времену, и жели ти да успеш у својој намери да останеш код нас, и наставиш да се бориш за боје нашег клуба.
Вест можете коментарисати и на нашем форуму.
