Moja Crvena Zvezda
ИнтервјуиОдбојка

МЦЗ интервју: Копривица, Буцуљевић и Милутиновић

Као и прошле, и ове године, екипа МЦЗ-а је одлучила да уради интервју са делом екипе која нам константно доноси радост. Још једном смо се уверили да су у питању добри момци, који поред добре игре на терену, показују и да су сложни.

Прошле године, за сајт су на бројна питања одговарали Михајло Митић, Душан Петковић и Филип Стоиловић.

Ове године, за МЦЗ, – Вук Милутиновић, Лазар Копривица и Максим Буцуљевић.

 

Vuk, Maksim i Lazar
Vuk, Maksim i Lazar

Битно је напоменути, на шта нас је подсетио један од интервјуисаних, да су ово једина три играча у тиму тренутно, који су у први тим ушли у исто време, и који су прошли како кадетске, тако и јуниорске селекције нашег тима, за разлику од осталих, који су у Звезду стизали касније.

Оно што је такође битно рећи, је то да је интервју прекидан неколико пута, због смеха који је константно изазиван због шала које су првотимци збијали на рачун један другог, па су одбојкаши показали и да имају одличан смисао за хумор.

Почели смо са озбиљнијим темама, између осталог, како је ко од њих започео своју одбојкашку каријеру.

Вук: „Па, ја кад сам био мали, гледао сам своју мајку како игра одбојку, и мени је то било занимљиво. И онда је једног дана, када сам био четврти или пети разред, дошао Слободан Трпковић из „Блок-аут“-а, који је делио летке за стварање мушке секције „Блок-аут“-а, јер је женски део већ постојао, и био је одличан. И онда сам кренуо, ја сам та прва генерација дечака, било ми је занимљиво тамо да ударам лопту о зид, пошто сам био мало луђи. И ту сам тренирао четири године, и онда ме је Љуба Галогажа звао да дођем у Звезду. Ето, тако је некако кренуо почетак моје одбојкашке каријере.

Лазар: „Мој почетак бављења одбојком је врло занимљив, пошто сам се ја пре одбојке бавио фудбалом, једно две, три године. И онда у крају, пошто је било нас много, деце сличних година, сваки дан смо се играли, и знали смо преко дана, да на брезе разапнемо конопац. Тако смо играли одбојку, и мени се то свидело. Онда сам размишљао да ли да кренем или не кренем. И од једне другарице професор, који је био разредни старешина, нам је у четвртом разреду рекао да има школа одбојке „Црњански“. Онда сам одлучио да пробам, да се окушам, да видим да ли сам довољно талентован. И тако сам кренуо, ето, 2001. године, тада сам био четврти разред, код Драгана Мочевића, популарног “Моче” код њега сам направио прве одбојкашке кораке, научио да играм, одиграо сигурно две, три сезоне те школе, пионирска такмичења у Црњанском. И онда смо мој друг, Марко Николић, који сад игра у Партизану, и ја, као најталентованији тамо, позвани у Звезду, 2005. године, и од тада сам члан најтрофејнијег клуба код нас.

Максим: „Ја сам дечко из Војводине, који је пола свог детињства провео у Бачкој Паланци, месту поред Новог Сада, а пола у Новом Саду, јер су ми родитељи разведени. Мајка је затим због посла отишла у иностранство, па смо ми били код бабе и деде. И ја сам мало тренирао фудбал, нешто скромно. У трећем разреду основне школе, дошао је домар, који је иначе и држао часове одбојке, и питао је да ли неко жели да тренира. Мој брат близанац и ја смо се пријавили, и рецимо да су то неки први одбојкашки кораци које смо направили, то је био први пут да смо били у додиру са одбојком. После тога, тренер од кога сам сигурно највише научио, јесте мој деда, Леонардо Немет. Он није нешто много професионално играо одбојку, али се доста разуме, и он је уједно и мој највећи критичар и дан данас. И за мене, и Лазара, и Вука, и све моје другаре. После тога, ја сам прешао у Нови Сад, у Војводину, заједно са братом, и даље смо заједно тренирали. Тамо је била нека селекција од једно 60 дечака, сви смо заједно тренирали, и прошло је нас тројица. Све је тамо било лепо, играли смо и пионирска такмичења. Војводина је тада била у јако тешкој финансијској ситуацији, где за нас, млађе категорије, није постојало баш ништа. Били смо прваци покрајине Војводине, а нису могли да нас воде ни на државно такмичење, и поред тога што смо лоше тренирали, ово је била кап која је прелила чашу. Ја сам онда прешао у Звезду, у Београд, то је била моја прва година гимназије. Брат и ја смо дошли заједно да сами живимо овде, да идемо у школу и да заједно тренирамо у Звезди. Прошли смо заједно кадетски и јуниорски део, где он после јуниорске селекције није прошао даље, у први тим, и онда је наставио са факултетом, више се посветио томе, данас мало игра одбојку. Ја сам наставио, уз то сам и дипломирани економиста, завршио сам баш ове године. А одбојка је и даље ту, ево и дан данас, каријера траје.

Lazar Koprivica
Lazar Koprivica

Атмосфера у екипи?

Лазар: “Тренутно? Код нас је атмосфера стандардно добра. Као што се већ зна, ми смо шампиони већ три године и имамо тај неки победнички менталитет, доста самопоуздања. Ми смо екипа која је сачињена од момака јако сличних година, дуго се познајемо, дуго играмо заједно, што у клубу, што у репрезентативним селекцијама. Сматрам да смо створили одређену хемију, сасвим се добро разумемо и слажемо, што показујемо и на терену, а и та наша доминација резултат је управо међусобних пријатељстава. Не кажем да се ван терена сви дружимо, наравно, не могу увек сви да вам одговарају. Али што се тиче професионалности, ми по целе дане проводимо заједно, тренирамо по шест, седам сати, и наравно да имамо коректан однос. Што се приватног живота тиче, ту већ свако има некога ко му одговара. Ево на пример, мени је Максим најбољи друг, и осим што време проводимо у сали, дружимо се и ван терена. То и јесте предност одбојке, што се стварају нова пријатељства, постоји више могућности за дружење.

Како уклапате толике тренинге са приватним обавезама?

Вук: “Па, ми тренирамо два пута дневно, тако да смо фактички по цео дан заједно. Јако је тешко уклопити, искрено. Онда кад добијемо слободан дан, ми сви славимо, можемо да урадимо доста тога, што иначе не можемо да постигнемо. Али добро, све може да се уклопи уколико се лепо организујемо.

Доста нових клинаца је прикључено екипи. Како то сада функционише, да ли они могу да уче од вас?

Максим: “Знате како, ми сваке године трпимо исту ствар. Не само Звезда, него сви клубови у Србији. Играч таман исплива, нађе нешто своје, постане тај који би требало да води ту екипу, И проблем настаје зато што тај играч не може да остане, он одлази. Нама су три играча отишла (Ћелић, Јаковљевић, Митић), а буквално нам ниједан играч није дошао. Ми то трпимо, надамо се да ћемо следеће године довести некога, пошто ће нам највероватније два играча опет отићи. Хоћу да кажем да стално долазе играчи од петнаест, шеснаест година, и они одрастају уз овај клуб, у овом клубу, и ми се међусобно помажемо. Знате да на одрастање највише утиче породица, па онда друштво, а као што смо рекли, ми смо константно заједно. Једни другима указујемо на мане, желимо да подигнемо свог саиграча, да исплива, не само у одбојкашком смислу, већ и као човек. Да буде бољи, да успе више у животу, не мора бити само одбојка у питању, већ и у другим сферама.

Да ли се осећа одлазак Јаковљевића, Митића и Ћелића?

Максим: “Није ту поента у именима, то се увек осећа. Свако ко оде одавде, у последњих пет година, наравно да се то осети. Јер други играч сад треба да прође исто то што је неко од њих прошао. Не мора да значи да је бољи овај који је отишао, нити да ће бити бољи овај који долази на његово место, већ се проблем јавља управо у ономе о чему сам малопре причао – клуб трпи, јер овде не може да се остане дуже. Не жалимо се на услове, услови су добри, имамо константне тренинге, своју салу, задовољни смо финансијама. Ништа од тога није проблем, једноставно “напољу” су трансфери јачи, и свако ко мисли да заради за живот, а каријера траје до највише тридесет и пете, четрдесете године, мора да размишља тако, и зато свако гледа да оде. Просто, такав је систем.

Како вам се ове године чини конкуренција у лиги, односно, какав је квалитет лиге у односу на прошлу годину?

Вук: “Чини ми се да је ове сезоне лига мало слабија у односу на претходну. Јер, доста добрих играча који су чинили основ клубова у нашој лиги је отишло “преко”. Партизан се доста појачао, а остале екипе су остале чини ми се на истом нивоу, ако не и ослабљеном. И нама је отишло неколико играча, али та способност да постигнемо нешто са играчима који су у клубу, управо и показује да смо најбољи.

Коментар на Челенџ куп?

Лазар: “Као што знате, ми смо ове године као шампиони, имали право да учествујемо у Лиги шампиона, али због лоше финансијске ситуације, како у клубу, тако и држави, то се није догодило. Клуб је одлучио да играмо Челенџ куп, као трећерангирано европско такмичење, ту су ипак екипе које су по квалитету ближе нама, и којима можемо равноправно да се супротставимо. Нисмо имали баш нешто много среће у жребу. У првој рунди смо извукли врло неугодну екипу из Финске, против које смо једва успели да обезбедимо пролаз, а сада смо извукли румунску екипу, која је у овој рунди један од најтежих, ако не и најтежи протвник. Изгубили смо први меч. Ипак, мислим да смо солидно играли, не губимо наду, не предајемо се, једва чекамо реванш, сад у уторак. Мислим да сваки играч појединачно, а и сви ми као екипа, верујемо да можемо да одиграмо један добар меч, да победимо, и да у евентуалном “Златном сету” до ког се надам да ће доћи, можемо да остваримо добар резултат И пласирамо се у осмину финала, и наставимо да играмо у Европи. Наравно, у “Златном сету” не мора да пресуди квалитет, то вам је буквално као пенали. Можете да победите далеко квалитетније, или да изгубите од далеко слабијих екипа. Могу да пресуде тренутак инспирације, већа агресивност. Али заиста сматрам да треба да се потрудимо сада, јер мислим да смо једна млада и перспективна екипа, и да заслужујемо то, требају нам те европске утакмице. То нам доста помаже, стичемо искуство, али као што је Максим рекао, ми немамо тај континуитет, ко год од играча да се истакне, он оде, онда цео процес креће испочетка, и то је оно са чиме се ми боримо годинама. Али морамо да се носимо са тим.

Прошле године освојили сте три трофеја – првенство, Куп и Суперкуп. Један трофеј сте већ одбранили, какве су прогнозе за одбрану и друга два?

Максим: “Прво бих се осврнуо на питање које је било упућено Вуку, у вези са квалитетом лиге ове године. Мислим да је лига иста, нити слабија, нити јача. Једноставно смо се издвојили ми и Партизан, мислим да смо квалитетнији од осталих тимова. Али исти је такав случај био прошле године, само што смо тада само ми били квалитетнији од остатка лиге. Ове године смо одиграли буквално минимални број сетова, имамо осам победа и један пораз, и све је то било по 3:0. Мислим да је Партизан дошао у незгодно време, да су нас зато и добили. Не бих да се правдам тиме, то је била стварно лоша партија са наше стране. Очекујем да ћемо их следеће недеље добити, и да ћемо до Нове године ми бити поново на тој лидерској позицији. Осврнуо бих се и на питање које је било упућено Лазару, које се тиче Челенџ купа. Мислим да је то добра ствар за нас. Не могу да кажем да се слажем са клубом што не играмо Лигу шампиона, јер бих волео то, али уједно их и разумем што играмо ово такмичење. Е сад, мало је несрећно што смо извукли баш овако неке екипе, мислим да има ту много слабијих екипа које су могле да нам западну. Можда би и за девојке било боље да су играле тако неко такмичење, јер се у сваки меч улази са неком надом, и жељом да се победи, а не као прошле године кад смо играли Лигу шампиона, готово све утакмице смо изгубили са по 3:0. То је некако и утицало на нас, не могу да кажем да је то неко велико искуство, када те неко сваки меч побеђује максималним резултатом. У сваком случају мислим да је за нас, овакво такмичење јако добро. Питање је било да ли ћемо одбранити титулу, ја се надам да хоћемо. Мислим да поред Партизана, ту могу да се умешају и Војводина, Раднички, Рибница, ништа ту није загарантовано да ћемо баш ми и Партизан играти ту финалну серију. Мислим да има места изненађењима, као што нам се и догађало задњих година. Ето, прошле сезоне је Партизан био седми, па смо баш са њима играли финалну серију.

Како на вас психички утиче то што играте три такмичења у исто време (Челенџ Куп, Куп Србије, првенство)?

Vuk Milutinović
Vuk Milutinović

Вук: “Тешко је, не само психички, већ и физички. Немамо времена за тренинге, ево, сада у децембру, ми имамо десет утакмица, фактички немамо када да тренирамо. Исцрпљујуће је доста, али мислим да смо довољно ментално јаки да све то поднесемо, и одрадимо како треба.

Када смо поставили питање да ли прате ЖОК, Вук нас је одмах упутио на Лазара  и  Максима.

Максим: “Моја девојка, са којом сам шест година у вези, игра за Суботицу, великог противника и ривала Црвене звезде. Баш су сад играле утакмицу, коју је Звезда добила 3:2, после 2:0 за Суботицу. Пратим женску лигу, и мислим да је доста неизвесније такмичење него код нас. Сад постоји и Партизан Визура, види се да људи улажу у тим. Има Звезда, Спартак Суботица и Тент, и мислим да ће нека од те четири екипе узети Куп, и титулу. Благу предност дао бих ипак Црвеној звезди, јер има искуство за неке такве, битне утакмице.

На “прозивке” својих саиграча, уз обавезан смех, у вези са тим за кога навија када играју Спартак и Црвена звезда, Максим је рекао: “Навијам за своју девојку наравно, за њен учинак, пошто игра средњег блокера, али навијам за Црвену звезду.”

Лазар: “Пратим наравно женску одбојку. Као што се ми сви дружимо, тако познајемо и те девојке. Цео живот смо заједно, проживљавамо исту судбину, међусобно се подржавамо, како ми њих, тако и оне нас. Што се њихове лиге тиче, сложио бих се са Максимом, мислим да је конкуренција код сениорки уједначенија. Има три, четири екипе које претендују да освоје титулу и Куп. Сматрам да је ове године Партизан Визура направио одличан посао, како што се тиче мушког, тако и женског клуба. Направили су добар посао, дали тим девојкама праве услове за тренинг, финансијски се појачали, играчки такође. Ми наравно, као Звезда, као једна породица, морамо да им се супротставимо, и надам се да ћемо одбранити трофеје, како ми, тако и наша женска екипа.

Шта мислите, зашто одбојка, Звезда конкретно, није медијски испраћена, као ни од стране публике, онако како би требало да буде?

Вук: “Па, сви прате ове популарније спортове, као што су кошарка и фудбал. Не знам стварно, овде се изгледа нико не труди да промовише одбојку. Мислим да је то једини проблем. Нико не зна шта смо кад урадили, и онда се сви чуде кад им кажемо да смо освојили триплу круну, не знају ни ко смо ни шта смо. Када је неко финале, публика се појави, и они ни не знају шта се дешава, као да смо ми искрсли у том финалу и да ништа нисмо радили до тада. Ако победимо, супер, ако не, ништа.

Максим: “Ја мислим да би клуб требало да уради нешто више по том питању, и по питању навијача. Мислим да постоје људи који би можда хтели да дођу, који воле одбојку. Можда би требало да се направи нека промоција да привуче публику. Не знам, не могу да верујем да у оволиком граду од два милиона становника, не може недељно да дође 200 људи да погледа одбојку. Јесте да је ово велики град, и да има много догађаја, и да људи одлазе на многа места, али мислим и да је 200 људи један јако мали број, који би могао да се одазове на одбојкашке утакмице. Мислим да је Звезда, и женска и мушка секција, заслужила то последњих година, и да то треба мало да нам се врати.

Где бисте волели да наставите каријеру једног дана?

Максим: “Тренутно не размишљам о томе, посвећен сам сто посто Црвеној звезди и једноставно размишљам само о овом клубу, о садашњости. Вероватно ћу временом почети да размишљам о другим земљама, клубовима и осталим стварима. Волео бих да то буде нешто топло и сунчано, јер ми то прија. Мислим да ће ме срећа погледати и да ће бити тако.

Лазар: “Сваки спортиста, било да је одбојкаш, кошаркаш, фудбалер – свако ко се озбиљно бави спортом, наравно да планира и да живи од тога. Опште је познато да у овој држави, самим тим и нашем спорту, нема много новца, и да је једини излаз из тога, неко иностранство. Што се мене лично тиче, имам још две године уговора у Звезди, тако да тренутно не размишљам о неком одласку, посвећен сам само овом клубу, размишљам само о томе да овде пружим што боље партије, да освојим што више трофеја. А наравно, кад дође време за одлазак, уз договор са клубом, сигурно ћу искористити најбољу могућу понуду. Само да ме погледа срећа, да ме заобиђу повреде, да ме здравље служи.

Вук: “Да је Звезда у неком мало бољем положају, ја реално, никад не бих отишао из Звезде. Као и Максим, имам још три године овде, тако да, још увек не размишљам о томе.

Вук је затим насмејао све присутне када је изложио план за евентуални одлазак:Када дође време за одлазак, волео бих да одем негде, шта знам, где се мало ради, а пуно плаћа, неки Емирати, тако нешто, где је топло.

Најбољи спортиста и најбоља спортисткиња Црвене звезде?

Лазар: “Што се жена тиче – годинама је она већ најбољи спортиста – Зорана Аруновић. А мушкарци… Из ових екипних спортова, не знам кога бих издвојио. До прошле године, сигурно кошаркаш Игор Ракочевић, имао је неку значајнију улогу.

Максим: “Мислим да не треба да заборавимо ватерполо клуб прошле године, и да све њима треба да се посвети, сви они по мени заслужују само речи хвале. Сви смо били пресрећни због свега што су остварили, шампиони Европе, то фудбалери тренутно могу само да сањају, и ми одбојкаши И кошаркаши…Ето опет се враћамо на оно питање, зашто су они на пример тако мало испраћени, и зашто им се тако мало чини. Нека буде Прлаиновић. А за жене – нека буде Зорана.

Онда је уследио забавнији део интервјуа, када је Ракићко, видео-мајстор МЦЗ-а, одлучио да постави неколико питања нашим одбојкашима, и тако пређе на опуштеније теме.

Maksim Buculjević
Maksim Buculjević

Омиљено пиће, И омиљено воће?

Максим: “Нека буде мандарина, и нека буде цеђена поморанџа.

Уследила је расправа око формулације питања, да ли се односи на обична или алкохолна пића, када су почели да “боцкају” једни друге. Ипак, Максим се није предао: “Не волим алкохол, не прија ми.

Вук је као омиљено пиће навео Спрајт, а одговор на питање – Омиљено воће: “Милка од 300 грама са јагодама” довео је до поновног смеха, и подизања атмосфере, па је Лазар морао да причека са својим одговором.

Након смиривања, и он је дошао на ред.

Лазар: “Омиљено воће сигурно поморанџа, то обожавам, и све сокове са поморанџом обожавам. То је што се тиче тих здравих пића. А што се тиче алкохола, није да имамо много времена да излазимо, али када се освоји неки трофеј, ваља се да се наздрави, па у том случају, нека буде водка, помешана са нечим, нека буде ђус.

Када смо поставили питање “Роналдо или Меси”, Вук је кратко рекао “Меси”, а екипа МЦЗ-а, сазнала је, да ће овим питањем покренути жучну расправу између Максима  и  Лазара. Из краће “борбе”, ко ће први да одговори на питање, Лазар је изашао као победник.

Лазар: ”Е па овако, мој пријатељ Максим, и ја, стално нешто навијамо за супротне таборе, он навија за Реал, ја за Барселону, и већ се годинама расправљамо ко је бољи, Меси или Роналдо. Мени је Меси непревазиђен”-озбиљно, па наставио, уз неизоставно “пецкање” саиграча – “он (Максим) мало више личи на Роналда, па готиви тај стил игре.

Максим: ”Е па сад ја да нешто кажем, за то његово ко на кога личи – тешко да ико личи на Месија. Е сад, што се игре тиче, ја немам проблем са тим да кажем да је Меси добар, не кажем да је лош играч, баш напротив. Мислим да је одличан играч И ЈЕДАН ОД најбољих играча, али морам да кажем да није ни близу Роналду. Мислим да Меси нема све елементе које има Роналдо, то се сад и показало јер је човек наравно добио “Златну лопту”. Мислим да присталице Месија више неће моћи да ми приговарају”-сада је Максим узвратио-“за то што је Меси раније добио “Златну лопту” јер сви знамо сад како је добијао, јер је човек такав, воли да се ушлихта вама новинарима, воли да не буде препотентан, и при том има уз себе невероватне играче, као што су Инијеста И Ћави, док Роналдо то све теже одрађује јер има слабу подршку. Али, резултати говоре.

Лазар: “Само да додам, што се тиче тог прозивања, мислим да имамо још две године форе да га прозивамо, јер је резултат у освајању “Златне лопте” 4:2.

Уследила је незванична конверзација о Роналду и Месију, головима, ко је бољи, ко је био други ове године, међутим, нико није попустио.

Манчестер или Челси?

Максим: “Сад ћу ја да кажем. Навијао сам за Челси, док је Жозе Мурињо био тренер. Био сам стварно млад, вероватно, и нисам схватао како се све то тамо ради. Сад ми се никако не свиђа како тај клуб функционише, тако да тренутно не навијам ни за кога у енглеској лиги.

Лазар: “За мене је од малих ногу Манчестер био институција, и дан данас навијам за њих, поготово што тамо игра Немања Видић, наш играч. Заиста навијам за њих откад пратим енглеску лигу.

Затим се Максим преобратио у новинара, и унео још позитивне атмосфере, када је поставио питање Лазару, да ли је навијао за Роналда, док је тамо (Манчестер) био неприкосновен.

Немам ја ништа против Роналда, навијао сам, навијам за Манчестер. Он је квалитетан играч, ценим га и поштујем, али стварно, фали му то нешто, просто никад неће бити најбољи.

Вук: “Ја цео живот навијам за Манчестер, то је за мене прави клуб.

Песма, серија, филм?

Вук: “Омиљени филм ми је “Зелена миља”, а омиљена песма од “Aerosmith”-а – “I don’t wanna miss a thing.””

Максим: “Што се тиче филма, нека буде “Лавље срце”, или “Титаник”, ја сам мало романтичан, мени се свиђају такви филмови. Наше све филмове волим, знам сваки наш филм напамет, где су непревазиђени “Балкански шпијун”, “Маратонци трче почасни круг” и та два филма су ми изнад свих. Мада и “Муње” су близу.

Опет се Лазар убацио: “Волиш “Муње” више од “Кенгура”? Дај, молим те.”

Максим: “Добро ‘ајде, ту су. Стварно волим све наше филмове. Што се тиче серија, пратим једну која је изванредна. Само да није из Војводине, мислим да би била убедљиво најгледанија серија у Србији, то је “Државни посао”, коју људи из Војводине буквално обожавају и сви је гледају, док људи који су “јужније” то не могу да разумеју, и имају одмах неки гард према томе, бар колико сам ја приметио. А музика, нека буду Звонко Богдан, Балашевић, “Бијело дугме”. Песма… Нека буде ”Када падне први снег”, пошто ће сад И да пада. Шалим се, волим стварно све песме од Балашевића, не могу да издвојим неку.

Лазар: “Што се тиче домаћих филмова, као и он (Максим), волим их. Не верујем да сам баш одгледао све филмове као он, што поуздано знам да јесте. Али за мене су непревазиђени “Маратонци” И “Кенгур”. Убедљиво најбољи глумац, без икакве конкуренције је Данило Бата Стојковић, могу да га одгледам милијарду пута, и никад ми није досадно. Чак ми је и аларм на телефону “Устај Лаки, ‘оћеш да те Били убије у сопственој кући”. Стварно, и када сам нерасположен, пустим те клипове на youtube-у, и увек ми поврате расположење. Рекао сам да ми је омиљени глумац Данило Бата Стојковић, а од ових новијих ‘ајде да кажем да пратим највише Глоговца.

Затим се Максим надовезао на ову изјаву и упитао Лазара да ли Глоговца прати од тих “млађих”, што је поново изазвало општи смех.

Лазар: “Пратим доста серија, по интернету, и издвојио бих неке које су ми се највише свиделе. То су “Homeland”, “Lost”, “Game of thrones”- а затим је Максим продужио низ серија које Лазар прати- “Кад лишће пада.

Лазар је шалу прихватио па је наставио: “Јесте, Езел је мој омиљени глумац из турских серија. Издвојио бих ту серију, коју сам помно са мамом пратио, пошто је она љубитељ тих серија, и тако сам ја кад седнем поред ње, осуђен да испратим то са њом. Што се тиче музике, волим сваку врсту музике, али сигурно је да се најбоље проводим, и да највише волим да одем са друштвом у кафану, уз домаћу музику. То ми је некако најемотивније. А што се тиче песме, шта знам, не знам коју да издвојим. Али сигурно неку од тих певача као што је Шабан Шаулић.

Вука су тада подсетили да није рекао своју омиљену серију.

Вук: “Од серија – убедљиво најбоља “South park”. Најбоља серија на свету.” Смех око себе покушао је да заустави реченицом: “Без дискусије”. А затим је наставио: “А поред тога, пратим “Game of thrones” и “Breaking bad”.

Порука за сајт, читаоце, навијаче?

Максим: “Ја бих волео, мада не даје неког резултата… Ми изјавама током недеље, изјавама пред утакмицу, константно позивамо људе који нас прате, који воле одбојку, који воле пријатну атмосферу, где нема инцидената, где нико никога неће да линчује као на неким осталим спортовима, да дођу, да погледају. Да могу да дођу са децом, ето то је право место за њих, да се не би после питали зашто им се деца понашају овако или онако. Ја позивам и њих, и остале Звездаше, али праве Звездаше, да дођу и да нас подрже некад, када нам је потребно. Ми бисмо то стварно волели, јер је много лепше играти у таквој атмосфери, него када у полупразној хали, чујемо само једни друге, и понеке танке аплаузе.

Вук: “Сви који воле добру одбојку, нека дођу у Шумице, да нас испрате када могу, неће се разочарати.

Лазар: “Та прича је толико пута испричана. Јесте одбојка спорт који је мање популаран у односу на фудбал или кошарку, али мени је просто гре’ота, кад видим на пример да ФК игра против Спартака, и ту дође 40.000 људи, и ја се онда запитам – да ли је могуће, с обзиром на то да је познато да је Звезда клуб који се воли, и да ФК И КК имају подршку годинама, јер, као што рекох Звезда се воли, од тих 40.000 не може бар 200, 300 људи да дође да нас подржи, јер је то сасвим довољан број да се направи нека добра атмосфера. И сигурно би било лепше, како нама, тако и женском клубу. Сматрам да је то велики пропуст, али, ту мора и клуб да се заложи, да то мало боље промовише, и организује. Одбојка је леп спорт, код нас се игра лепа одбојка, људи се сигурно не би разочарали кад би дошли. Мирна је атмосфера, тотално сте безбедни и сигурни кад дођете, тако да бих и ја искористио прилику да ето, поручим некоме ко ово чита, слуша, да се мало запита, јер би нама то стварно много значило као младим играчима.

МЦЗ се захваљује одбојкашима на издвојеном времену, и жели им наставак добрих партија, и још пуно трофеја, које константно доносе нашем клубу.

Вест можете коментарисати и на нашем форуму.

Повезане вести

1 comment

Filja дец 18, 2013 at 18:20

Sjajni momci! 🙂

Reply

Leave a Comment