Анализа јесени (1): Шта је Звезди потребно на пролеће за титулу шампиона?

Још једну полусезону Црвена звезда је завршила на позицији на којој се налазила и на крају шампионата пет од претходних шест пута. Друго место свакако не може задовољити ни навијаче, ни играче и стручни штаб, али ни Управу клуба, која мора да тражи нова решења за пролеће.

Ипак, ово друго место можда и није тако трагично, ако се узме у обзир све што се дешавало у овој полусезони. А она је, иако смо мислили да не може бити горе од неких које смо имали прилике да гледамо претходних неколико година, била можда и најтурбулентнија у историји клуба. Напад вандала на имовину играча, саопштење играча, одговор Управе, рат саопштењима између челника клуба и ФСС-а, серија пораза на гостовањима, захтеви за раскид уговора, повређени Лазовић, Ракић, Мартиновић, Ковачевић, две повреде Нинковића, криза Милијаша са старта… Када се све ово узме у обзир, чини се да је заостатак од једног бода практично премија и одлична стартна позиција за пролећни део сезоне.

Звезда је јесен завршила на другом месту, са скором: 10 победа, 2 ремија и 3 пораза,уз гол-разлику 30:15, за укупно освојена 32 бода.

ВЕЗНИ РЕД И НАПАД

Убедљиво најбољи напад у лиги и два постигнута гола по мечу, у просеку, показује да „напред“ не „шкрипи“. Нападачка линија Мрђа – Дауда најбоља је у лиги, са постигнутих 17 голова (Мрђа 10, Дауда 7), а када се томе дода учинак Печника (3), Нинковића (3), Милијаша (3) и Касалице (2), долазимо до податка да је ових 6 играча постигло 28 од 30 Звездиних голова у првенству. Преостала 2 постигли су дефанзивни везиста, Горан Гогић, и Милан Обрадовић, из Партизана, што значи да је поготке за наш тим ове јесени у првенству постизало свега 7 играча, од тога ниједан дефанзивац!

Посебно треба истаћи имена Дарка Лазовић, па и Ђорђа Ракића, који ће од јануара ући у пун тренажни процес и појачати ионако јаку конкуренцији у нападачкој линији. Поред тога, ту су млади Савићевић и Михајловић, помало заборављени Милуновић, па Филип Касалица, који можда и напусти клуб, те најскупље плаћено појачање протеклог лета, Ифеани Оњило. Сума сумарум, онај ко буде предводио црвено-беле са клупе наредног пролећа, ако не буде одлазака или раскида уговора, имаће на располагању 13 мање или више квалитетних, али за домаћу лигу свакако одличних играча у навалној линији.

Чак и да клуб напусте Касалица, који је то најавио, евентуално Дауда, који има понуде, али и основа да поднесе тужбу, или прилично незадовољни Милуновић, тренеру на располагању остаје макар десет играча, за практично пет позиција у тиму у нападачкој линији – по два за свако место! Ако хипотетички узмемо да ће на клупи остати Славиша Стојановић, можемо рећи да ће, када је реч о навали, имати више него одлична решења.

У случају да се одлучи да игра са два нападача, имаће на располагању добро уигран тандем Дауда – Мрђа, док ће своју шансу чекати Ракић, Оњило, Михајловић… У случају да се одлучи да игра са једним нападачем, ствара се гужва међу онима који чекају своју шансу, па би, Касалица и Милуновић, па и Оњило, морали да импровизују крила и ту чекају своју шансу.

Чини се да је најреалнија опција игра са једним класичним нападачем. Зашто? Везни ред са Милијашем и Нинковићем био би прилично конкретан у нападу, али је јасно да би проблеми настајали у дефанзиви. То нам говори да је неопходно присуство Гогића или Ковачевића на терену, уз поменути, вероватно сигуран тандем испред њих. На бочним позицијама, узимајући у обзир квалитет Дарка Лазовића и партије које је пружао и потенцијал који је наговестио, пре свега у првом делу јесени, Нејц Печник, стиче се утисак да би прави грех био изостављање било кога од њих двојице из поставе.

Уз то, Звезда би Лазиним повратком коначно добила два права крила у игри. Дакле, судећи по тренутној ситуацији и надајући се да неће бити тужби, раскида уговора и неочекиваних продаја, везни ред и нападачка линија могли би да изгледају овако:

Гогић/Ковачевић

Милијаш/Савићевић     Нинковић

Печник                                                         Лазовић

Дауда/Мрђа

Уз ово, треба истаћи да практично ни Нинковић, ни Мрђа, ни Печник нису прошли комплетне припреме, да је јесенас Гогић дошао касно и да након квалитетних зимских припрема, ови играчи могу пружити много више. Уз поменутих девет играча, на ових шест позиција своје место ће чекати Јокић, Ахчин, Касалица, Милуновић, Оњило, Ракић, Михајловић…

Утисак је да Звезда са овако разноврсним решењима у нападу и дугачком клупом има потенцијала да у пролећном делу сезоне постигне макар гол више од апсолутно сваког противника…

ОДБРАНА

У последњој линији ситуација је нешто другачија. Наш тим је, у 15 првенствених утакмица, примио исто толико голова по мечу, што у лиги која је позната по неефикасности и у којој је само неколико екипа постигло преко 20 погодака за полусезону представља изузетно забрињавајућ податак. Уз то треба додати и примљене голове у другим такмичењима, а од Војводине и Черномореца примљено је укупно шест, па је јасно да одбрана није била на нивоу.

Бобан Бајковић, ипак, и поред ових бројки заслужује похвале за приказано ове јесени. Иако је примио прилично велики број голова, може се рећи да практично ниједан гол не иде на његову душу. Поред тога, треба поменути и младог Рајковића, који је будућност Црвене звезде и који би морао да добије прилику већ на пролеће, макар у неколико мечева.

Када је реч о централним бековима, ситуација је нешто другачија. Чини се да је већи проблем од квалитета, број штопера који је наступао ове јесени. Почели су Мартиновић и Крнета, који се мењао са Лазићем, па смо гледали и Робертса Омегу, а у финишу и младог Арауха. Мартиновић је зачуђујуће полусезону завршио практично на њеној половини, због повреде, а Омега, чини се, због недостатка квалитета. Араухо је због језичке баријере и аклиматизације дуго био ван конкуренције за тим, а у финишу је заиграо неколико пута. Почео је четири меча, а наш тим је у њима декласирао Слободу и Нови Пазара, савладао Рад на Врачару и ремизирао у Нишу.

Како на пролеће? Чињеница је да је Звезда за титулу ове сезоне вероватно потребан један штопер калибра Александра Луковића или Бранислава Трајковића, који се помињу. Можда је Стојановић визионарски јесенас предвидео шта ће се десити и због тога тражио искусног Терлиција, између осталог, али га није добио, па је био приморан да врши ротацију, за озбиљан клуб, несвакидашњег броја штопера, њих петорицу у 22 утакмице. Када је реч о Омеги, јасно је да ће се тражити најбезболнији (читај: најисплативији) начин да се са њим заврши сарадња. Добио је шансу на Бановом брду, где је Звезда разбијена од стране Брђана и више га нисмо гледали. Што се Мартиновића тиче, ситуација се мора разјаснити што пре. Он је требало да представља оно што је Стојановић тражио, а то је искусан, квалитетан штопер, који ће држати последњу линију и бити подршка младом штоперу уз себе. Утисак је да није успео у томе. Играо је укупно шест пута, а Звезда је на тих шест мечева примила чак 9 голова. Тачније, на четири меча – Јавор (4), Чукарички (2), Доњи Срем (2) и Вождовац (1). Мартиновић је, дакле, учествовао у 4 од 5 мечева које Звезда није добила у протеклој полусезони!

Преостају нам три штопера, Јован Крнета, Дарко Лазић и Мигел Араухо. Када је реч о првој двојици, они су прегурали вероватно најтежу полусезону у својим каријерама. Јер, у клубу који нема трофеј шест година, а жели га, као и што већи резултат у Европи, врло је тешко са 20, односно 18 година почети сезону као стартни штопер. Они су практично били приморани на то. Не могу, искрено, и поред дугог размишљања, да се сетим тима који жели трофеје и који је велики, као Црвена звезда, а у којем штопери у просеку имају 19 година. Чак ни у чувеној Пижоновој сезони, штопери нису били дечаци. То је просто незамисливо. Оно што су они играли није била борба против противничких нападача, већ борба да се не направи кикс, који би их довео на стуб срама у јавности, што се Крнети већ догађало. Иако су у почетку били несигурни, чини се да им је дерби донео неопходну дозу самопоуздања, јер су га одиграли без примљеног гола, па је уследила серија од неколико мечева у којима се Бајковићева мрежа није тресла. Млади Араухо свакако има потенцијал и залог је за будућност, а у неформалном разговору са неким Звездиним играчима може се чути да према утисцима са тренинга „мали има таленат“. Понављам, за ове младе момке, већи проблем од противничких нападача је страх од грешке, које се у Звезди не праштају.

Поред њих тројице, Звезди је потребан макар један искусан штопер, калибра играча који су поменути. Уз таквог фудбалера, свако од ових момака могао би да игра са много мање притиска, да напредује знатно више и добије много већу дозу самопоуздања. Дакле, један искусан централни бек могао би Звезди да реши можда и највећи проблем у протеклој полусезони, док би са двојицом, без икакве пристрасности речено, Звезда вероватно без већих проблема дошла до титуле.

За крај, неколико речи о бековима. Онолико колико је проблема у срцу одбране, толико је извесно да Звезда коначно има спољне играче који би могли да одиграју јако квалитетно у тандему. Никола Мијаиловић један је од играча који је купио навијаче својом игром, борбеношћу и асистенцијама ове јесени, па се од њега очекује да, када се добро припреми ове зиме, можда пружа и још боље игре. Марко Петковић дуго је био у сенци Марка Вешовић, иако је у ОФК Београду и младој репрезентацији био капитен и један од најбитнијих игрчача. Тек када је Црногорац одлучио да му се више не игра у Звезди, Петковић је добио шансу. Јако користан у офанзиви, уз напредак у фази одбране, могао би да буде решење какво Звезда на десном боку није имала од Паје Нинкова. Проблем ће бити њихове алтернативе, јер је тешко поверовати да ће Љубо Ненадић остати у клубу, док би на десној страни евентуална замена Петковићу могао бити Стеван Луковић, који годинама чека прилику.

Дакле, да закључимо, уз једног или два квалитетна штопера, уз повратак повређених играча, Црвена звезда има сасвим добре шансе да прекине низ од шест година без титуле! Наш избор формације и тима (уз ротације) изгледао би овако:

Бајковић

Петковић – нови штопер 1 – Крнета/Лазић/Араухо/нови штопер 2 – Мијаиловић

Гогић/Ковачевић 

Нинковић      –      Милијаш

Лазовић                                                                                            Печник

Дауда/Мрђа

Алтернативе: Рајковић, Савићевић, Јокић, Милуновић, Ракић, Оњило, Михајловић… 

Какво је Ваше мишљење? Изволите!