Moja Crvena Zvezda
ИнтервјуиФудбал

МЦЗ Интервју: Драган Мрђа

Драган Мрђа
Драган Мрђа

У првом мандату није добио праву шансу, а затим је после првог периода у иностранству у Новом Саду потврдио оно што је требало на „Маракани“. Као многи пре њега. Није имао среће да се и у Европи потврди, а онда се вратио кући. Мало смо чекали, а онда добили делић онога што очекујемо против Спартака, а затим и против Новог Пазара и Слободе. За МЦЗ, за вас Драган Мрђа.

Са Драганом смо попричали о почетку каријере, доласку у Звезду, утакмицама против Кјева и Лација и о малерозним повредама, репрезентацији, периоду у Новом Саду, новим искушењима, титули и рекордима. О свему помало.

Ти си Звездино дете. Млад си дошао из Вршца у Звезду, какав је био твој почетак?

„ Ја сам из Влајковца, места поред Вршца. Ту сам, такорећи, почео каријеру, направио прве кораке, али сам убрзо прешао у Раднички из Вршца. Десило се да смо играли пријатељску утакмицу против Звезде у Вршцу и после пар дана мој тренер ми је рекао да се Звездином тренеру, Томи Милићевићу, свидело како сам играо и питао да ли бих отишао у Београд да одиграм неку утакмицу, да ме још мало погледа. Наравно да сам одговорио потврдно. Ја одувек навијам за Звезду и то ми је било остварење сна… Дошао сам у Београд, одиграо неколико утакмица и убрзо ме је Тома Милићевић звао да дођем у Звезду и останем да тренирам. Те 1997. године сам дошао у Београд, са 13 година. Не могу да опишем осећај. Прошао сам све категорије и дошао до првог тима, и сад сам други пут ту.“

Како је то када те као клинца Звезда позове да дођеш и будеш део ње, долазиш из Вршца у Београд?

„ Мени је било невероватно. И мој отац навија за Звезду и дерби се чека седам дана унапред да се гледа. Док си клинац, можда ниси ни свестан тога, касније постајеш свестан где си и у ком си клубу, али као клинцу срећи није било краја.“

Члан си чувене генерације 1984. о којој се и данас прича. Бошко Јанковић, Марко Перовић, Душан Баста, Дејан Миловановић, Милош Трифуновић, ти… Харали сте у млађим категоријама, али и у првом тиму касније.

„Јесмо, по мом мишљењу је то била сјајна генерација, можда и најбоља. Нас пет-шест је касније ушло и у први тим. Сви смо и играли за први, направили добре резултате, али сигурно да је за то најзаслужнији Тома Милићевић који је нас све окупио и направио сјајну генерацију.“

Имаш поздраве од Милоша Трифуновића.

„ Хвала пуно, поздрављам и ја њега.“

Први тим. У сезони 2001/02. си дебитовао, затим играо пуну сезону код Зорана Филиповића, па код Славољуба Муслина ниси.

„ Па, да. Десило се то да сам играо код Зорана Филиповића, када је дошао Муслин код њега нисам и то ме је чинило несрећним и желео сам да играм. Отишао сам у Белгију и то је било можда мало брзоплето. Али, нисам био срећан. Једноставно, када играч не игра у континуитету није срећан, био сам млад и ја сам можда брзоплето реаговао, али ево вратио сам се.“

Да ли се сећаш дебија и првог гола у Звезди?

„Први гол је био у Будви, у Црној Гори, против Могрена, ту утакмицу баш памтим. Губили смо 1:0, ушао сам у првом полувремену још, са клупе, направљен је пенал нада мном за 1:1 и после сам постигао гол. То је била нека моја прекретница.“

Први дерби?

„Први дерби на „ЈНА“, 2:2. Водили смо два пута, али нисмо успели да победимо.“

Велике утакмице против Кјева, Лација, Одензеа се и даље памте. Како је теби било, обзиром да ти је била прва сезона да играш против Кјева и Лација?

„Против Кјева сам био на клупи у Београду, ушао сам последњих пет минута. Тих 0:0 није било задовољавајуће, промашили и смо пенал. У Верони сам био стартер, одиграли смо сјајну утакмицу и прошли Кјево. Кјево, који је тад био међу топ три-четири екипе у Италији и то је био велики успех. После Кјева, налетели смо на Лацио, који је у том тренутку био јак, можда и најјачи до тада. Није било лако, али тесно смо испали. За мене је у том моменту 60.000 Делија на „Маракани“ било нешто невероватно… Тада је био обичај да првих 11 истрчи на терен и тада креће навијање, то је био феноменалан осећај. Сада је другачије, јер обе екипе заједно излазе из тунела. Али, бољи је осећај када истрчиш и навијачи почну са навијањем. Мени је криво што то није тако и данас. Незаборавно.“

Код Валтера Зенге си одиграо један меч, али си одмах отишао у Белгију, у Лирс.

„Да, одиграо сам један меч. И пре доласка Зенге сам тражио клуб где ћу отићи. Тада је Ратко Достанић био тренер и тим је био на припремама у Аустрији. Зенга је преузео тим и када су се вратили чуо је да ја тренирам одвојено и позвао ме. Запамтио ме је још из мечева против Кјева и Лација и свидео сам му се. Звао ме је да се вратим и кренуо сам да тренирам са првим тимом и заиграо у Кули, у првом колу. Десило се да у том тренутку ни Пантелић, ни Жигић нису отишли из клуба, али се на крају испоставило да је последњег дана Пантелић отишао из Звезде. Можда је због тога била брзоплета одлука, али нисам могао да допустим да не играм још годину дана, да седим на клупи и зато сам одлучио да одем.“

Да ли је можда постојао неки други разлог, осим минутаже, за одлазак?

„ Не, не. Искључиво то.“

Имао си од кога да учиш у Звезди. Прво Пјановић, затим Жигић, Пантелић…

Драган Мрђа
Драган Мрђа

„ Пјановић је био за мене прави. Када су дошли Жигић и Пантелић ја сам већ био у првом тиму. Али, некако Пјановић је био тај , и када сам био још у кадетима и омладинцима, који је давао голове за Звезду, доносио победе. И био ми је посебан осећај када сам ушао у први тим и после заиграо са њим.“

Играо си и са великим Немањом Видићем, са Лалатовићем у екипи.

„ Сјајни момци, врхунски играчи. Некако се доста изменило сад. Тада сам ја био млађи и ћутиш, радиш, слушаш. Данас је доста другачије. Данас има доста више млађих играча, тада је било на пет-шест. У једном тренутку, у почетку, само Дејан Миловановић и ја. Било је доста другачије.“

Какви су данашњи клинци у односу на твоје време?

„Другачије је доста. Не знам како да дефинишем, али доста је данас млађих играча. Када сам ја као клинац улазио у први тим, доста је било старијих и искуснијих, само си могао да тренираш, учиш и одеш кући.“

Шта мислиш о Стефану Михајловићу? Да ли га саветујеш на тренинзима?

„Звездино дете, показао је да заслужује да буде ту. Много је тешко за младог играча када не игра и ја их разумем. Али, ако имаш 18-19 година мораш да размишљаш на начин да на сваком тренингу напредујеш, верујеш у себе и користиш сваку шансу. Чекаш шансу и будеш спреман. Не сме да клоне духом. Ја сам сигуран да ће добити шансу и искористити. Ако дајеш 100%, вратиће ти се.“

Белгија. Прво Лирс, па Варегем.

„У Белгији је било добро, ок. Живео сам у Антверпену, који је супер град, било ми је супер. И мојој девојци, сада жени, је исто било добро за живот. Играчки, такође. После тога смо и 2007. године били други на првенству до 21 године, за младе. После сам отишао у Русију, где сам се задржао годину дана. Али опет, мало сам играо, па нисам. Дошао је Муслин и опет је било исто. Ја нисам срећан када не играм и дошао сам у Војводину.“

И у Русији си, Химки, опет сарађивао са Славољубом Муслином, али опет ниси имао минутажу. Славољуб Муслин воли другачији тим нападача.

„Јесте, опет смо сарађивали у Русији, радили смо заједно. Славољуб Муслин је одличан тренер, мислим о њему све најбоље. Али, тако је било, не знам што.“

Војводина. У Новом Саду си коначно потврдио таленат и видели смо правог Драгана Мрђу.

„У том моменту сам имао 24, 25 година и био је време да покажем шта могу. Војводина је била прави избор, и Војводина је била најбоља што се моје каријере тиче у смислу да сам био први стрелац, најбољи играч лиге, дошао сам до репрезентације, био на Светском првенству. Најбољи период у каријери.“

Како је било играти против Звезде у финалу Купа 2010. године? Војводина је тада имала одличан тим, играчки била јача од Звезде.

„Војводина је желела трофеј, желела је да освоји Куп, никад у историји није освојила. Али, Звезда је увек Звезда. Није битно ко игра у њој, увек је Звезда. Није било лако. Мислим да је амбијент био највећи проблем Војводини, јер је преко 80% стадиона и више било испуњено Делијама.“

Колико си пратио Звезду док си био у иностранству?

„Пратио сам, кад год сам могао. Имао сам и наше канале, па сам пратио кад год је утакмица, а да сам био слободан“

Да ли је пре доласка у Војводину било позива из Звезде? Да ли си имао прилику да се вратиш?

„Пре Војводине су били неки контакти, али ништа конкретно. Кад ме је Војводина позвала прихватио сам, јер је то био клуб где сам могао да се играчки вратим и искористио сам шансу.“

После одличног периода у Војводини, уследили су Сион и Швајцарска. Када се очекивало да се потврдиш и у Европи и направиш корак за неку од најјачих лига, испречиле су се две тешке поврде, велики малер.

Искрено, повредио сам се у најгорем могућем моменту. Био сам трећи стрелац, дао сам 9 голова, Штрелер из Базела је постигао 10 и Фрај, исто из Базела, 12 голова. И ја сам се повредио у следећем мечу. Мислим да бих у тој сезони дао још голова, дошао бих до неке цифре која је ок за европске лиге. Вратио сам се на терен и уследила је друга повреда. То ми је био најгори период.“

Драган Мрђа
Драган Мрђа

У том периоду када си прелазио из Војводине у Сион био си и међу одабранима за СП у Јужној Африци. Био си у одличној форми, дао два гола против Јапана, репрезентација је била, рекло би се, никад јача.

„ Сигурно да јесте. Не могу да кажем лагано, али били смо први у групи са јаком Румунијом и Француском, која је била фаворит. Директно смо се квалификовали на СП, што је велики успех. И баш ми је криво што нисам одиграо ниједан минут у Јужној Африци, јер сам у том моменту био у одличној форми и покушао бих да допринесем репрезентацији.“

Шта се десило у Јужној Африци? И даље је мистерија како нисмо прошли у осмину финала, што се и очекивало. Прво Гана, победа против Немачке и онда Аустралија.

„Несрећно смо испали. Против Гане тај несрећни пенал, после је било тешко вратити се. Победили смо Немачку, која је имала невероватан тим. И очекивали смо да прођемо даље. Али, против Аустралије губимо 2:0, а играли смо добро, и успемо да се вратимо али у последњем минуту нам није свиран пенал, после ударца Видића главом. Судија није свирао пенал, да јесте прошли бисмо даље, вероватно.“

Како коментаришеш садашње неуспехе репрезентације? После Јужне Африке нисмо отишли ни у Украјину и Пољску, ни сада у Бразил.

„Дошла је нова генерација и треба времена да се уклопе. Не кажем да су играли лоше, али мислим да је потребно време и није лако. Дошао је нови селектор, сада ће поново нови. Добро је што ће нови селектор имати групу играча која је прошла квалификације заједно, сигурно ће бити искуснији у наредном периоду.“

Немамо данас неког нападача на кога бисмо се ослонили у великим утакмицама, немамо правог нападача за репрезентацију тренутно. Да ли мислиш, исто што и ми, да за тебе има места у репрезентацији?

„Није на мени да ја причам о томе. Можда када је било прилике да се вратим после повреде, коју сам задобио баш играјући за репрезентацију у Мексику, позива није ни било. После тога сам се окренуо клупском фудбалу и вратио у Звезду.“

Пре повратка у Црвену звезду, да ли је било понуда летос? Од неких клубова из иностранства.

„Било је пар понуда, али једноставно био сам дуго у иностранству и породица је желела да остане у Србији. Опет, позив Звезде се не одбија. То је мој клуб, клуб за који навијам, где сам почео и играо. И остао ми је горак укус јер нисам отишао како је требало и прихватио сам да се вратим, без размишљања. Знам да могу да помогнем да Звезда коначно дође до титуле, што је и жеља.“

Данас смо колико близу, толико и далеко од јесење титуле, коју чекамо четири године, а прави испити тек долазе на пролеће. Највеће наде се полажу у Милијаша, Нинковића, Бајка, тебе, искусније играче.

„И када сам долазио знао сам да после дуго година имамо тим који може да буде шампион. Дошао је Нинковић, вратио се Мијаиловић, дошао је Печник, ту су Милијаш, Бајковић… Играчи са именом и презименом, са искуством играња у Европи. По мени је неопходан спој младости и искуства да би се урадило нешто и освајали трофеји.“

Осим породице, који ти је био мотив за повратак? Налазимо се у најтежој ситуацији у сваком погледу, нема перспективе.

„Ја сам био у Србији и чекао сам да видим где ћу отићи. Када је стигао позив Звезде стварно нисам размишљао. Желео сам и да се вратим и покажем да могу да помогнем, јер је било оних који су сумњали у мене. Није лако када људи виде да си имао две операције колена, да имаш 28 година и не верују да можеш да будеш онај стари. Ја верујем у себе и показујем да могу. Доласком Нинковића и играча које сам набројао, веровао сам да можемо да освојимо титулу и желео сам да дођем. Сви знамо шта значи титула и шта доноси сваком од нас. Вратити титулу после шест година је довољан мотив.“

У медијима се провлачило доста клубова везаних за тебе пре одласка у Сион. И повратак у Звезду, и „комшије“,..

„Било је контакта са Звездом, али ништа конкретно. И ја сам размишљао да одем у иностранство. Швајцарску сам одабрао са намером. То је земља где сам могао да играм, а то је мени било најбитније. И екипе у Швајцарској играју за гол више и хтео сам да се испробам ту, пре него одем у неку јачу лигу. Али, имао сам те повреде. Да сам знао да ћу да се повредим…“

Да ли је било неких понуда осим Сиона?

„Било је разних, али када сам све подвукао, Сион је, по мом мишљењу, била најбоља опција.“

Каква је ситуација са повредом данас?

„Све ок, нема никаквих проблема. Проблема нема, није било. И протеклих годину дана сам тренирао, играо утакмице. Људи сумњају када посматрају са стране и виде шта се све догађало. И сви ови голови које сам дао и повратак у клуб, драго ми је због свега тога… И головима и играма сам разуверио оне који нису веровали и надам да ће их бити још голова.“

Дерби смо победили. Теби је то био други дерби, иако си мало времена провео на терену.

„Искрено ми је било криво што нисам играо, али најбитније је да смо победили. То је важно. То нас је једино занимало, само да узмемо три бода. Сад смо ушли у серију победа и хоћемо да наставимо трку за прво место и узмемо титулу.“

Ти си отишао и вратио се, али једино је остао Бајко од твог одласка до данас у клубу.

Драган Мрђа
Драган Мрђа

 „Бајко је ту. Бајко је исто дошао као клинац, али је и тада показивао таленат и знали смо да има квалитет да једног дана постане први голман Црвене звезде. То се остварило и он показује да то заслужује. Наравно, све похвале за Бајка.“

Гостовање на Карабурми, ОФК Београду, где нисмо победили три године.

„Немамо право на кикс. Имамо три утакмице до краја и хоћемо победе. ОФК Београд је клуб који форсира младе играче, хоће да се надигравају, да играју фудбал, отворено, баш због тога су опасни. Ми немамо право на било какву грешку и идемо на победу.“

Све голове си постигао на „Маракани“, још из Будве без голова на гостовањима.

„Код куће играмо боље него на страни и лакше је играти. „Маракана“ је добар терен, лопта се боље и брже креће. Велики је терен, стварамо више шанси, али се надам да ћу већ против ОФК Београда постићи гол и на страни.“

Обећаваш?

„Потрудићу се.“

Видела се велика жеља и против Рада, на Врачару. Али, нажалост, ниси искористио пенал.

„Јесте, нажалост, промашио сам. Хтео сам најбоље. Испоставило се да је то први пенал који сам промашио, а шутирао сам пенале и у Војводини и у Сиону. Нажалост, промашио сам против Рада. На сву срећу, саиграчи су издржали и победили смо. Захвалио сам им се после утакмице.“

Када је Златко Крмпотић био тренер казахстанског Каирата у Купу Уефа, постигао си гол. Време је и да прорадиш на гостовањима.

„Сећам се тог меча. Надам се да ћу погодити и на Карабурми.“

Ко је најбољи играч против кога си играо?

„Најбољи… Уфф… Не могу сада да се сетим и издвојим неког посебно. Искрено. Било је пуно играча.“

Најбољи са којим си играо?

„Душан Тадић и Марио Ђуровски у Војводини. Буквално смо се очима споразумевали. Када се погледамо тачно знају где да ми дају пас, где да одиграју. Имали смо најбољу сарадњу и голови то показују. Њих двојицу морам да издвојим. Такође и данас код нас, Милијаш и Нинковић. Знамо се из репрезентације и много ми је лакше када имам такве играче. Знају тачно где да одиграју. И Печник ми је наместио два гола против Слободе.“

Са ким највише времена проводиш од саиграча?

„Нинковић, Мијаиловић, Милијаш, Печник… Од млађих Јокић, Савићевић. Генерално смо сви ту, супер је атмосфера.“

Да ли си имао узора када си почињао, да ли имаш данас?

„Нисам. Као млађи сам имао неке идоле, али ништа специјално. Пјановић је био ту најближи. Данас немам. Другачије је то када кренеш да играш, постанеш играч, старији си.“

У Звезди? Неки нападач, центарфор?

„Сигурно је да је то Дарко Панчев. Када смо постали прваци Европе, он је био најбољи нападач, сви су хтели да буду Панчев. На свакој утакмици је давао голове, њега бих издвојио. Мада, кога год да издвојиш из те генерације, то је то. Не можеш да погрешиш.“

Најдражи гол у Звезди?

„Издвојио бих тај први, у Будви против Могрена. Некако сам ту преломио, ушао сам као клинац, преокренуо. За мене је то тад било… Невероватно.“

Колико пратиш Звезду у другим спортовима?

„Колико могу, пратим. Информишем се. У кошарци смо супер, били смо у Арени против Локомотиве тимски, био сам и синоћ против Макабија са другарима. Волим да одем да погледам када имам времена. Привуку те утакмице као што је Евролига у кошарци, Лига Шампиона у ватерполу.“

Неколико рекорда се поклопило са твојим доласком. Нпр, 8 голова ти фали да стигнеш до Диаре и Калуђеровића и будеш најбољи стрелац Суперлиге у историји.

„Надам се да ћу стићи ове сезоне. Али, титула је жеља. Волео бих да га не стигнем никада, а да освојимо титулу.“

Да ли постоји неки клуб, поред Звезде, који симпатишеш, за који навијаш?

„Па, нема сада. Само Звезда. Као клинац сам симпатисао Интер, али са годинама ти та страст, да кажем, прође. Остане само Звезда.“

Нека лига, земља у којој би волео да играш?

„Премијер лига, сви би волели да играју тамо. Нама је теже јер немамо пасош ЕУ и треба нам преко 75% утакмица у репрезентацији што је тешко. Али, волим да гледам Премијер лигу, одличан фудбал.“

Дауда или Ђовани Сио?

„Сио је одличан играч. И брз и зна са лоптом. И у Сиону када смо играли затвореније, играло се на Сиа и мене. Феноменалан играч, што је потврдио одласком у Волфсбург. Иако тамо није играо пуно, ево сада потврђује у Базелу, дао је гол и у Лиги Шампиона. Добар је момак, драго ми је због њега. Дауда је, такође, одличан играч. Показује то, добро се слажемо. Дао је шест голова, ја осам. Као тандем добро функционишемо и дали смо 14 голова и покушаћемо да их буде још 14. Дауда, ипак.“

Жигић или Пантелић?

„Тешко питање. Обојица су ми били саиграчи. Можда сам се боље разумео у репрезентацији са Пантелићем, знао је да да пас када треба, да се открије. Код Антића сам више играо по десној страни него шпица а он је знао и да да пас и да се открије. Ако морам да бирам, Пантелић.“

Француска или Италија?

„Италија.“

Париз или Рим?

„Рим.“

Барса или Реал?

„Реал.“

Меси или Роналдо?

„Роналдо.“

Манчестер Јунајтед или Челзи?

„Манчестер.“

Омиљено воће?

„Банана.“

Омиљено јело?

„Немам неко специјално омиљено да издвојим. У принципу, гледам да се храним здраво јер и стижу године. Мада, ја немам проблема са тим. Али, пазим на исхрану.“

Омиљено пиће?

„Кока кола, увек. Кока кола је број 1 за мене. Иако гледам да је избегавам, али ако морам да се определим – Кока кола.“

Омиљени филм?

„Храбро срце.“

Капитен КК Црвена звезда?

„Знам, знам. Добро шутира тројке… Симоновић.“

Капитен ФК Црвена звезда?

„Ненад Милијаш.“

Главни град САД?

„Вашингтон.“

8 пута 7?

„56. Не дам се.“

Омиљена Звездина песма?

„Индија, Пакистан…“

Први гол у првенству ове сезоне?

„Касалица.“

Први гол у сезони?

„Печник.“

Имаш неку жељу у каријери коју ниси остварио?

„Жеља је да будемо први и да освојимо титулу. То је жеља свих нас.“

Један си од ретких који има титулу у Звезди.

„Па да, али ова ће бити права и посебна. Бићемо упамћени да смо донели Звезди титулу после шест година, да смо урадили нешто, а сви знамо да можемо то.“

Интерна жеља и интерна опклада на МЦЗ је да ћеш ти бити први стрелац лиге и у то чврсто верујемо. Морамо да те замолимо да нам то испуниш.

„Хвала вам, ја се надам да хоћу. Иако је титула битнија од личних, индивидуалних рекорда.“

За МЦЗ, за вас Драган Мрђа. Први стрелац лиге. Уживајте.

Вест можете коментарисати и на нашем форуму.

Повезане вести

5 comments

konan нов 30, 2013 at 08:50

Proradila stara rdja-haubica Dragan Mrdja 🙂

Reply
Ljkra нов 30, 2013 at 00:27

Realno on i Dauda su dobar tandem. Na prosloj utakmici Daudi nije polazilo nista za rukom, al zato jeste Mrdji. Drugi put ce biti obrnuto. Treba svaku utakmicu da igramo sa dva napadaca!

Reply
mariachi нов 29, 2013 at 22:41

Omiljeno piće?

„Koka kola, uvek. Koka kola je broj 1 za mene. Iako gledam da je izbegavam, ali ako moram da se opredelim – Koka kola.“
hmmmmm :mrgreen:

Reply
!!! нов 29, 2013 at 22:13

Indija,Pakistan…. To kralju !

Reply
Iznogud нов 29, 2013 at 21:26

Mnogo osporavan kada je dolazio, ali je zapusio usta vecini kriticara. Da nije bilo onog penala ne bi mu imao sta prigovoriti. Sve u svemu veoma mi je drago zbog njegovog povratka.

Reply

Leave a Comment