Ne pamtim, da budem iskren, kada sam godine prestao da računam po kalendaru koji koristi ostatak moje okoline. Bilo kako bilo, to je trenutak kada je kalendarska godina prestala da bude to što jeste i postala je fudbalska sezona. Iza mene su godine kada sam, ako ne svako jutro zbog besparice, onda bar poslednja tri dana u nedelji obavezno jurio do kioska, da kupim bilo koji od dva sportska dnevna lista. Tako sam se informisao i pratio šta se sve dešava u klubu koji pratim, bodrim, volim. U “instant“ vremenu, neizbežno je bilo da počnemo da se na isti takav način i informišemo. Instant, ekspres, kako vam drago, a ni novinski tekstovi više nisu kao nekada. Ipak, kritika današnjeg društva nije cilj ovog teksta. Nešto drugo je u pitanju.
Ako kažem da spavam prosečno osam sati, i da mi je ostalih 16 sati uključen računar, a od tih 16 sati, deo vremena koje aktivno provodim ispred računara, sveo se samo na jedno. Prelazni rok, čini mi se, nikada aktivnije nisam pratio, ili me je trenutno poneo osećaj.Ipak, život je ovih mesec dana pored svakodnevniih, ustaljenih dešavanja dobio jedan bitan detalj, i ja sam, kao i ostatak crveno-bele braće odlučio da mu se prepustim, jer mi je bitno. Jer mi je stalo. Možda sam ja lud, ali verujem da će se pozamašan broj “ovakvih kao ja“, brzo oglasiti. Srećan sam, moram da priznam, kako se ceo ovaj prelazni rok odvija. Kao i svakog leta, defilovale su razne priče.U jednom trenutku sam pomislio da nam stiže i Ronaldinjo, ali sam kao aktivan Zvezdaš, zadovoljan kako stvari teku, a istini za volju, prelazni rok još uvek traje.
Živimo sa klubom, putem interneta, svakodnevnih vesti koje stižu sa svih strana. Nekada su uspesi, nekada su porazi. Lepe i ružne stvari koje čine život, i zbog kojih nam je tako dragocen. A život provodim, sa njom. Poslednjih osam, devet godina, deo sam stadiona, ambijenta, duha koje su stvarale generacije. Radio sam razne lude stvari za nju. Kampovao pred blagajnom, stopirao po putevima, lepio plakate po kraju, skupljao zalutale da se vrate na stadion, bio deo svake akcije, od humanitarnih do onih kad su odlazile razne uprave. Bio sam deo nje kada su želeli da je sruše, kada se krnjilo sve veliko godinama građeno, i ponosno kažem, u ime svih onih koji su skakali i urlali protiv Tbilisija, kada je bilo teško biti Zvezdaš, pomogao sam da se uspravi.
Nije mnogo prošlo od tada, i daleko smo od konačnog cilja, ali ne mogu da ne budem srećan i spokojan, kada vidim da su se Zvezdina deca vratila svojoj kući. 12- 13 hiljada na Severnoj tribini, pa veterani i večiti optimisti sa zapada, izgleda da su doveli svoje unuke, komšije. Nekoliko puta, dok sam se penjao uz Ljutice Bogdana, ukazivala se ona antologijska slika, gde reke ljudi dolaze na našu Marakanu, a na čelu kolone, jedan vrti, jednostavan, a tako lep, crveno-beli barjak. Na ovom dugom putu koji smo započeli, ostalo je još mnogo toga da se kaže i uradi. Kao neko, ko je prošao sve što je prošao, a kao mali deo Zvezdaške populacije, koja je mnogo duže u Zvezdi, i koja je pregazila pola Evrope sa klubom, prošlog leta sam se odazvao, kao i i uvek što ću se odazvati. Postao sam deo kluba. Dobio sam člansku kartu FK Crvena zvezda, i tako sam zvanično postao deo nje. Skromna članarina, u društvu skromnih materijalnih mogućnosti me nikada nije pokolebala niti navela da se dvoumim. Kao narod, navikli smo se na razna odricanja, i nažalost, to je deo naše svakodnevnice.
Ovim tekstom, u ime slavnih dana, u ime generacija koje su nesebično gradile klub, u ime svih nas koji smo i zvanično crveno-beli, želim da pozovem one koji još uvek nisu postali deo crveno-bele porodice, da učine to u narednim danima i nedeljama, jer je došlo vreme da se i na taj način pokaže vernost i privrženost klubu koji postao deo naše svakodnevnice, naših života i koji nam je, dok smo bili uz njega u godinama prosperiteta, mnogo puta pružio priliku da budemo srećni i da sebe zovemo “Cigani“! Kucnuo je čas, da dane stare slave, vratimo na mesto gde se skupljamo mi, “čuvari slavnog imena“, “Reakcija“, “Cigani’‘. U raznim vremenima, zvali su nas raznim imenima, i mnogo toga se promenilo, a mi smo uvek voleli samo NJU!
ZVEZDAAAAAAAAA!!!
33 comments