На данашњи дан: Рођен Станислав Караси

   Станислав Караси, славни фудбалер Црвене звезде и репрезентативац Југославије, рођен је 8. новембра 1946. године у Београду. Прошао је Звездину омладинску школу, а пре дебија за први тим црвено-белих наступао је три сезоне за Борово (од 1965. до 1968. године).

За  Црвену звезду играо је од 1968. до 1974. године, и сакупио 197 званичних мечева уз 71 постигнут гол. Рачунајући све утакмице забележио је 334 наступа и 130 погодака. Освојио је три шампионске титуле (1969, 1970. и 1973. године), два национална купа (1970. и 1971.), два трофеја Супер шампиона Југославије (1969. и 1972.) и Куп прволигаша 1973. године. Био је веома продоран и хитар играч. Посебно расположен био је у мечевима са највећим ривалима Хајдуком, Динамом и Партизаном. У мечевима против ових екипа постигао је много погодака. Са 14 голова био је најбољи стрелац тима у шампионату 1973/74, а сезону раније постигао је 17 погодака у походу на титулу шампиона Југославије.

У Купу европских шампиона 1969/70, пет пута се уписао у стрелце, и уз Антонијевића био најефикаснији у тиму. Три гола је постигао против Линфилда из Белфаста у победи од 8:0, а два поготка је уписао против Форверца из Берлина у пировој победи од 3:2 (клуб из Источне Немачке је први меч добио са 2:1, и због два гола у гостима  је прошао даље). Наредне сезоне Звезда је у Купу шампиона стигла до полуфинала, а Караси је на шест мечева постигао један гол. Учествовао је и у две победе против Ливерпула у Купу шампиона 1973/74, када су црвено-бели са две победе од по 2:1 елиминисали славни енглески тим и пласирали се у четвртфинале.

Караси је за репрезентацију одиграо десет утакмица и постигао четири гола. Дебитовао је 9. маја 1973. године у победи против Западне Немачке од 1:0. Прославио се поготком у последњим секундама меча против Грчке (4:2), када је донео Југославији пласман на Светско првенство. На Мондијалу у Западној Немачкој одиграо је четири утакмице и постигао два гола, против Шкотске (1:1) и Пољске (1:2).

Занимљиво је да је Караси прво тренирао хокеј на трави, а касније се пребацио на фудбал. После Црвене звезде играо је за француски Лил (од 1974. до 1977. године), а затим за белгијски Антверпен (од 1977. до 1979.), америчке клубове Бафало (од 1979. до 1980.) и Њујорк Ероуз (1981.), а последње две сезоне у каријери провео је у ОФК Београду од 1980. до 1982. године.

Радио је и у бројним клубовима као тренер. Водио је Спартак из Суботице, Јармук из Кувајта, Сутјеску из Никшића, Раднички (Нови Београд), Милиционар, Обилић, турски Ерзурум, Звездару, Бежанију, БАСК, Борац из Бањалуке и младу репрезентацију Југославије.