Moja Crvena Zvezda
Звездина кућа славнихФудбалФудбал

На данашњи дан: Рођен Владимир Беара

     Владимир Беара, легендарни голман Црвене звезде, сплитског Хајдука и репрезентације Југославије, рођен је 2. новембра 1928. године у Зелову поред Сплита. Сматра се најбољим голманом на просторима бивше Југославије свих времена.vladimir-beara-baletan-sa-celicnim-sakama1

Истицао се спектакуларним интервенцијама, елегантном појавом и муњевитим рефлексом. У Црвену звезду је стигао 1955. године као афирмисан играч, репрезентативац и звезда тадашњег домаћег фудбала. Људи из управе клуба су га, пре потписивања уговора, данима крили по разним местима у Србији, да неко из Сплита не би сазнао и покварио посао црвено-белима. Створила се и афера која је стигла до политичког врха државе, али је Беара ипак заиграо у Звезди. Беара је за Црвену звезду у пет сезона одиграо 110 званичних мечева (174 рачунајући све утакмице). Освојио је чак четири шампионске титуле (1956, 1957, 1959. и 1960.) и два национална купа 1958. и 1959. године. У звездином дресу је на 83 утакмице у шампионатима Југославије примио 81 гол, што је за то време био добар скор. Чувао је мрежу Црвене звезде на пет од шест мечева у Купу европских шампиона у сезони 1956/57, када су црвено-бели стигли до полуфинала, где их је у две утакмице зауставила Фиорентина (0:1 и 0:0). У првој Беариној сезони у клубу, стандардан голман је био Србољуб Кривокућа, јер је Владимир из безбедносних разлога пропустио мечеве на гостовањима против хрватских и босанских клубова.

За Хајдук је наступао од 1947. до 1955. и освојио три титуле шампиона (1950, 1952. и 1955. године). Са укупно седам шампионских титула био је рекордер југословенског фудбала. За репрезентацију је одиграо 59 утакмица. Дебитовао је 8. октобра 1950. године, када је ушао у игру десет минута пре краја у поразу од Аустрије у Бечу (2:7). Бранио је на светским првенствима 1954. и 1958. године, а 1950. у Бразилу био је резерва Срђану Мркушићу и није улазио у игру. Бранио је за чувени олимпијски тим Југославије у Тампереу 1952. године, када је освојена сребрна медаља. У финалу против Мађарске (0:2) одбранио је пенал легендарном Ференцу Пушкашу. Новинари са острва назвали су га “Велики Владимир“ после бриљантне партије у Лондону против Енглеске (2:2) 1950. године. Сјајне наступе имао је и против Бразила (1:1), на Светском првенству 1954. године, као и у победама против Италије 1955. у Торину (4:0) и Велса (3:1) у Кардифу. Био је голман селекције Европе 1953. године у мечу против Енглеске у Лондону (4:4).

После Звезде, играо је у Немачкој, за Алеманију из Ахена од 1960. до 1963. године. Бранио је и у другој лиги за Викторију из Келна 1963/64 и Фрајбургер у сезони 1964/65. У Немачкој је зарадио и две тешке повреде, што је убрзало завршетак играчке каријере. Као тренер водио је Фрајбургер, холандску Ситардију из Ситарда, Фортуну из Келна, репрезентацију Камеруна,  Беч и  РНК Сплит.

Повезане вести

Leave a Comment