На данашњи дан: Рођен Бранко Станковић

      Бранко Станковић, славни фудбалер и тренер Црвене звезде, рођен је 31. октобра 1921. године у Сарајеву. У црвено-белом дресу је играо од 1945. до 1958. године, а претходно је наступао за Славију из Сарајева од 1939. до 1941, БСК из Београда од 1941. до 1944. и селекцију Србије на првенству државе 1945. године.

За Црвену звезду је одиграо 243 званичне утакмице и постигао 17 голова. Рачунајући све мечеве забележио је 495 наступа и дао 36 погодака. Освојио је четири титуле шампиона Југославије (1951, 1953, 1956. и 1957. године) и три национална купа (1948, 1949. и 1950. године). Спада у најбоље одбрамбене играче у историји југословенског фудбала. Играо је на позицији десног бека, а због стила игре и господског држања, навијачи и саиграчи су га звали “Амбасадор“. На терену је важио за изузетно храброг, брзог и снажног играча. Имао је јак шут, одлично је изводио слободне ударце и својим силовитим продорима представљао је велику опасност по противнике. Уз све то је и добро играо главом, био хладнокрван и одличан техничар, а знао је да постигне и ефектне голове. У стрелце се уписивао против Партизана, Загреба, ОФК Београда, а посебно важан гол дао је против сплитског Хајдука за победу од 1:0 у финишу сезоне 1951. Две недеље касније Звезда се први пут окитила шампионском круном.

За репрезентацију је одиграо 61 утакмицу и постигао три гола. Дебитовао је 9. маја 1946. године у Прагу против Чехословачке у победи од 2:0. Био је члан чувеног олимпијског тима Југославије на играма у Тампереу 1952. године. Освојио је две сребрне медаље на олимпијским играма 1948. и 1952. године.

Играо је на два светска првенства (1950. године у Бразилу и 1954. у Швајцарској). У два наврата је био тренер Црвене звезде, од 1978. до 1982. и у сезони 1988/89. Као стратег црвено-белих освојио је две шампионске титуле 1980. и 1981. године и један национални куп 1982. Водио је сјајну генерацију Звезде до финала Купа УЕФА у сезони 1978/79. У другом мандату на клупи тима из Љутице Богдана, задржао се само шест месеци, и остао упамћен као најстарији тренер првог тима у историји клуба са пуних 67 година.

Шампионске титуле је као стручњак освајао и са Војводином 1966, АЕК-ом из Атине 1971, Фенербахчеом (дупла круна 1983.) и Бешикташем 1986. године. Водио је још и сарајевски Жељезничар, Олимпију из Љубљане, Порто, ПАОК из Солуна и турску Каршијаку, а био је и члан селекторске комисије у репрезентацији Југославије 1966. године. Преминуо је 20. фебруара 2002. године у Београду.