Pratim ovih dana dešavanja oko predstojećeg prelaznog roka i sve više počinjem da se čudim. Zašto smo svi mi takvi? Da li smo stvarno takvi ili nas prelazni rok čini takvima? Da li radimo stvari i pričamo ono što inače ne bismo?

Potpuno je neverovatno, ali nervoza je dostigla tačku ključanja u prethodnih par dana i na našem sajtu, ali i na raznim forumima. Prvo su se pojavila iščekivanja u vidu nervoznih pitanja- ko če doći?, kada će bre? ili za koliko para?, da bi onda usledio period laganog „ritma“ u kojima su naši živci napokon mogli da odmore.Potvrđeni su dolasci dva igrača i situacija deluje znatno opuštenija. Ali samo na kratko.

Već je jedan momak objavio spisak igrača, koji su navodno bili na oku skauta Crvene zvezde u ovom roku. Ta brojka se do sada popela do 29, 30 i naravno do kraja roka će verovatno preći brojku od 50. Ali ne zato što novinari neće moći da nađu neka nova imena, nego će se povremeno vraćati na već pomenute. Čisto da ne bude da su bez rezona nabadali imena. Naravno prepisivaće se od kolege, a to u ovom slučaju ispada slično prepisivanju u školi od najgoreg đaka u odeljenju. Razultat je poznat i pre „analize“.

Mene čudi ipak jedna druga stvar. Zašto su ljudi toliko napeti, nervozni i pogubljeni kada dođe ovaj deo sezone? Da se razumemo i meni se to dešava, tako da ne optužujem ostale, nego pokušavam da sagledam realno. U suštini prelazni rok bi trebao da bude početak nečeg lepog. Od njega zavisi atmosfera pred pripreme, a atmosfera na pripremama utiče na ostatak sezone. E sada umesto da se fokusiramo na stvarne probleme i realno gledamo na stvari, izgleda kao da se traži neki krivac. Pa ćete jednog dana videti oduševljenje u masi kada čuju da je Rambo Petković uspeo da se dogovori sa Pašekom oko dolaska, ali razočarenje i gnev sledećeg kada čuju da je tamo neki igrač preskup za Zvezdu. Pa dobro, pa šta sad?

Moramo svi zajedno da shvatimo i da prihvatimo činjenicu da smo mi sada siromašan klub sa i dalje velikim imenom. Ipak igrače ne dovodi više samo ime, već je para veoma važan šraf. Pa se onda ide i u jos jednu krajnost. Rambo se predstavlja kao bog(što realno i jeste), dok se za sve loše optužuje Ivan Adžić. To se može uraditi i tako, jer je u suštini on kao sportski direktor najodgovorniji, ali mi sa takvim stvarima nećemo napraviti ništa korisno. Naprotiv. Samo će se stvoriti loša atmosfera, u kojoj nekome mora da „leti glava“. Ne volim ga bre ni ja. Ne voli ga niko. Ali po meni nikako nije pametno u sred velikog posla prekidati sve zbog njega. Ionako se on tu malo pita. Kada dođe vreme on će otići, ali je ovaj prelazni rok važniji od svakog pojedinca. Pa makar se on zvao i Ivan Adzić.

E sada, povodom već pomenutog siromaštva. Činjenica je da para nema toliko koliko nam treba(iako mnogi misle da će nam Gasprom dati milion tamo, milion vamo). Činjenica je da su nam potrebni bolji igrači, kako bi Robert Prosinečki napravio tim za Evropu i dominaciju domačom ligom. Ali to se ne radi kao u Football Manager-u. Prelazni rok u realnom svetu je drugačiji od igrice, jednostavno jer se radi o nečijim životima. Ako neki igrač, kao dugo pominjani Filjo, ode u drugi klub zbog bolje ponude, ne treba sada dizati prašinu oko toga. Otišao je i želimo mu sreću(ili ne) i kraj priče. Ko zna koliko je Filja bilo u međuvremenu i koliko će ih biti.

Ono što je najvažnije je da mi kao navijači shvatimo da za nas siromašnije klubove, prelazni rok teče na skroz drugačiji način. Naša šansa u besparici jeste da ili potpišemo odmah pre početka prelaznog roka predugovore sa slobodnim igračima kako ih neko ne bi ukrao kasnije, ili da čekamo pogodan trenutak za kupovinu nekih igrača. Taj pravi trenutak nije kada mi to želimo, jer i Robert i svi navijači bi najviše voleli da su nam sve novajlije tu na početku priprema. Pravi trenutak je onda kada cena tog igrača ne može da bude veća. Najčešće su to poslednji dani prelaznog roka, kada klubovi žele da ipak prodaju igrača, jer će za 6 meseci uzeti manje novca. Naravno strpljenje je tada na veoma niskom nivou, jer bi svi da se ceo posao završi odmah, ali ne ide to tako u stvarnosti. Zato ajmo nazad u realnost. Hajde da isključimo Football Manager i stvarno uživamo u prelaznom roku koji TEK dolazi. Svi volimo Zvezdu do neba i nazad, ali joj neće pomoći loša atmosfera.

Došla su dva igrača iz veznog reda, gde nam je najviše škripalo. Setite se samo, kako je ekipa izgledala kada je povređen Evandro. Ozbiljne ekipe ne zavise od samo jednog igrača, tako da su dolazak već pomenutog Pašeka i Dimitrijevića veoma dobar potez. Čava može da odigra na nekoliko pozicija u sredini, a Pašeko napokon popuni poziciju po levoj strani, koja je bez pravog igrača godinama. Dolazak Todorovskog je još u vazduhu i ako se i to ostvari to znači da će biti ispunjene sve tri glavne želje Robija. Zar postoji razlog da se mi bunimo za urađeno ako on kaže da je zadovoljan? Jel mi vodimo ekipu ili on?

Dolazimo na kraju i do još jednog važnog dela, a to je odnos dolasci-odlasci. Klubovi koji nemaju para, ali zato imaju dosta igrača na platnom spisku, ne mogu sebi da priušte da kupuju još igrača pre odlaska onih koji su tu. A to je uvek teško, jer kome „uvaliti“ sada neke igrače koje realno ni mi ne cenimo. Kada treba da odu, čudimo se što ih niko neće, a i samo znamo razlog. E pa odlasci i dolasci su blisko povezani i zavise jedni od drugih. Jednostavno je potrebno biti strpljiv i sve će doći na svoje mesto. Ni ja nisam očekivao da ću napokon videti leđa Gumi i Đorođeviću, al eto i odoše. Odoše i Blažić i Ignjatijević(bar privremeno), ali se kreće u nekom smeru. Sprema se neka nova Zvezda u kojoj se neće ići na kvantitet, nego kvalitet, pa makar on bio upakovan i u 17 godina star paket(Mijailović). A da li treba pričati o tome da je glupo dovoditi još stranaca u situaciji kada su tu još uvek Kadu, Adi i Isah. Sistem se stvara vremenom, a ne preko noći i velikim rezovima. U jedno sam uveren, a želim da uverim i vas…

Pred nama je najbolji prelazni rok u poslednjih 10 godina. Garantujem vam!