Moja Crvena Zvezda
ИнтервјуиОдбојка

МЦЗ интервју: Николина Лукић

Женски одбојкашки клуб је и ове сезоне додатно подмладио тим, а МЦЗ вам представља девојку која ће бити једна од највећих узданица Ратка Павличевића у борби за титулу. Са свега 19 година, Николина Лукић је једна од најискуснијих играчица тима са Маракане, што довољно говори о младости ове екипе. На терену је увек озбиљна, а ми смо покушали да сазнамо каква је ван њега и изненадили смо се. Нина нас је разоружала осмехом и спонтаношћу, па се надамо да ћете и ви уживати читајући овај интервју као што смо ми уживали током разговора са њом.

 nikolina3Кадa и где си почела да тренираш одбојку?

Почела сам да тренирам са 9 година у ОШ “Свети Сава“ у Сремској Митровици, али љубав према одбојци стекла сам и пре тога, жаргонски речено, на улици. За то је најзаслужнија моја најбоља другарица Тијана Миљковић, која ми стално досађује да је споменем у неком интервјуу (смех). Биле смо једине девојчице у крају, све остало су били дечаци, а нас две смо се увек трудиле да будемо у рангу са њима, било који спорт да је у питању. Испред моје куће било је једно дрво, а паралелно са њим била је бандера. Ми смо везивали канап за њих и он је представљао мрежу. Сваки пут када је пролазио неки аутомобил морали смо да га скидамо и поново враћамо. Тако је и почела моја љубав према одбојци. Касније сам почела озбиљније да тренирам, из школске екипе сам прешла у ЖОК “Срем“, а после основне школе сам отишла у Војводину. То је представљало неку прекретницу у мојој каријери, јер сам из аматерских прешла у професионалне воде, а након две прелепе године у Новом Саду стигла сам у Црвену звезду. То је одувек био мој сан, јер је Звезда наш највећи и најтрофејнији клуб.

Да ли је за љубав према одбојци, поред најбоље другарице, заслужна и генерација    браће Грбић, Герића, Миљковића?

Наравно. Они су за нас увек били легенде и сви смо гледали у њих као идоле. Гледајући њихове утакмице мој највећи сан је постао да стојим испред наше заставе и певам химну и тај сан ми се остварио. Још као дете свима сам причала да ћу и ја тако, да ћу играти за репрезентацију и певати химну и сви су се смејали, нико ме није схватао озбиљно. Сад могу да кажем да сам им свима показала. (смех)

Колико ти је било тешко да се прилагодиш на самосталан живот у великом граду, с обзиром да си била веома млада када си отишла у Нови Сад?

Нови Сад није толико велики град као Београд и адаптација је била мало лакша, с обзиром да је начин живота исти као и у Сремској Митровици, а и кућа ми је била много ближе. У Београду је све много брже, људи су другачији. Ипак, морам да кажем да сам се и овде брзо снашла, јер сам доста саиграчица познавала из репрезентације, па ми је захваљујући њима и адаптација била много лакша. Много ми је лепо овде и заиста уживам у Београду.

С обзиром да је већина девојака у тиму из Звездине школе, како изгледа некоме са стране кад га Звезда позове?

Осећај је такав да уопште не размишљаш о одбијању. Сви знају шта је Звезда и мислим да не постоји играчица која би јој рекла не.Нисам се двоумила ниједног тренутка и осећала сам се почаствовано. Мислим да је тако у сваком спорту. Кад те Звезда позове прихватиће и онај који навија и онај који не навија за њу. Звезда је институција!

nikolinaКоји ти је био најлепши, а који најтежи тренутак у Звезди?

Имам два најлепша тренутка. То су прва освојена титула у мојој дебитантској сезони у Звезди. Њу смо освојили у Суботици, а други најлепши тренутак је дупла круна освојена прошле сезоне пред нашим навијачима у Шумицама. Сви су били убеђени да ћемо је лагано освојити на три утакмице, само сам ја говорила да ћемо играти пет и да ћемо титулу освојити у Шумицама. Та утакмица пред нашим навијачима је нешто најлепше у мојој каријери и то је оно за шта сваки спортиста живи. Најтежи тренутак је овај пораз у Суперкупу.

Да ли је сад нешто другачије ривалство са Визуром, с обзиром да од ове сезоне оне наступају као Партизан?

Искрено, не гледамо их као Партизан, јер су то потпуно исте играчице које су играле за Визуру, нема никаквих новина. Одлично се познајемо и увек су наше утакмице важиле за дерби, али заиста их не гледамо као Партизан. Наравно, веома их поштујемо. Имају сјајан тим, Слађану Булић (Ерић), одличног тренера, тако да ће наше утакмице и даље бити дерби. Ове године ће лига бити много уједначенија, а ми морамо да будемо искрени према себи и да кажемо да Звезда није толико доминантна као раније, али би могао да пресуди наш победнички менталитет стваран свих ових година.

Кад причамо о победничком менталитету, каква је разлика и колико је тешко играчу који долази из средине у којој се дешавају и победе и порази, кад дође у Звезду у којој се признају само победе?

Кад дођеш у Звезду то ти је просто наметнуто. Звезда увек иде на победу. Цео клуб тако размишља, све твоје саиграчице тако размишљају. Нама никад нико није рекао да морамо да победимо, не врше притисак на нас, али ми саме знамо за кога играмо и то се подразумева.

А када се (ретко) деси неки пораз? Каква је реакција у Звезди?

Нисмо навикле на поразе и заиста тешко пада када се десе, али мислим да из сваког пораза извлачимо лекцију и излазимо јачи.

Да ли мислиш да је изостанак навијача допринео поразу у Суперкупу?

Не могу да кажем да је изостанак навијача допринео поразу, јер већину утакмица играмо у таквим условима. Није ни први пут да играмо пред публиком која навија за противника, тако да није то у питању. Нама доста значи када дођу наши навијачи, али није био проблем то што сад нису били ту, већ сама наша игра, која је била испод сваког нивоа. Морамо што пре да схватимо да не можемо тако да се понашамо на терену и да морамо да будемо пуни позитивне енергије, што у овој утакмици није био случај.

nikolina1Да ли је можда било потцењивања Партизан Визуре?

Не, никако. Ми заиста гајимо највећи могући респект према њима. Они такође иду на освојање титуле, доста су се појачали, тако да сигурно није било потцењивања. Очекивале смо да ћемо пружити бољу игру, да ћемо бити равноправан ривал, али то се није десило.

Шта се онда десило на тој утакмици?

Сви говоре како та утакмица није битна, покушавам и ја себи то да кажем, али битна је. Играло се за трофеј, не може да буде небитно. Није оправдање, али ми се увек мучимо на почетку сезоне, јер наш стручни штаб темпира форму за плеј-оф и тад смо најјаче. Убеђена сам да ће тако бити и ове сезоне и да ћемо успети да наметнемо своју игру. У овој утакмици смо биле превише нервозне, нисмо искористиле своје шансе и видели сте шта се десило.

С обзиром да је Ана Бјелица поред играчких квалитета била и прави лидер екипе, да ли мислиш да ове сезоне фали неко ко ће подвикнути, преузети одговорност?

 Када сам рекла да ове сезоне нисмо толико доминантни, пре свега сам мислила на одлазак Ане Бјелице и Јоване Стевановић. Оне су биле те које су увек преузимале одговорност кад је најтеже, али не смемо да размишљамо о томе шта је било. Сада морамо да мислимо на оне које су ту и о стварима које се сада дешавају. Сигурно да је њихов одлазак велики губитак за нас, али то је нормална ствар у спорту. Добиле смо две играчице које су биле међу најбољима у земљи, сигурно је да ће оне моћи да носе тај терет. Тек је почетак сезоне, још је веома рано да се суди о играма и не треба давати неке прогнозе. Могуће је да нам за сада фали тај лидер, али верујем да ћемо пронаћи начин да то решимо.

Ко је најтежи противник против којег си играла и коју противничку играчицу је најтеже “укротити“?

У нашем првенству то је Спартак. Они имају најбоље сервере, што би се рекло, ударају лопту и не мисле колико јако то раде, а генерално, најтеже ми је било против Наташе Осмокровић.

Познато је да Звезда финансијски не стоји најбоље, али да је најорганизованији клуб у земљи. Колико су уопште битне финансије и да ли добра организација може да се избори са богатијим клубовима?

Звезда заиста има најбољу организацију, а иза ње стоје сјајни људи који нама пружају све што нам је потребно. Мислим да финансије нису тренутно најбитније играчицима, јер смо још увек младе и најпотребнија нам је шанса да се докажемо, а не новац. Наравно, он ће доћи касније, али тренутно је жеља за доказивањем испред финансија.

Да ли је можда било неких бољих понуда домаћих клубова за неку нашу играчицу?

Мислим да није, а и да јесте, не верујем да би било ко отишао из Звезде у неки домаћи клуб. Ја бар не бих. Звезда је Звезда!

nikolina4Да ли пратиш још неки клуб из Звездине породице?

Пратим фудбалски клуб и искрено морам да кажем, разочарају ме сваки пут кад одем да их погледам. Пратим и друге клубове, рукометни, кошаркашки…

Да ли имаш времена за изласке?

Заиста немамо пуно времена за изласке. Често се дешава да имамо тренинг у термину од 21ч до 23ч, а наш тренер воли и да их продужи мало, тако да током сезоне заиста немамо времена за изласке. Свесни смо шта је приоритет, па и не размишљамо превише о томе. Мислим да смо прошле године изашли два пута и то кад смо славили освајање трофеја.

У којој си екипи на тренингу, Лавови или Газеле?

(смех) Лавови, наравно! Лавови су најбољи! Ове године смо јачи од Газела, добијамо их редовно у фудбалу.

Ко најбоље игра фудбал?

– Ја, наравно! (смех) Рекла сам вам да сам играла фудбал са дечацима. (смех)

На којој позицији играш?

Играм све! (смех)

Шта још пратиш поред Звезде?

Пратим тенис, Ђоковића највише, али волим и фудбал. Навијам за Реал и Челзи, а много ме нервирају Барселона и Меси. Роналдо је много бољи играч! А Челзи волим због Муриња и Банета Ивановића.

nikolina5Како ти се чини група у Лиги шампиона ове године?

Мислим да сваке године нама “западне“ најтежа група, али нама Лига шампиона није приоритет, већ нам представља велику школу, а испите полажемо у домаћем првенству. Из сваке утакмице у том такмичењу научимо нешто ново, јер играмо против најбољих европских клубова. Довољно је рећи да за Динамо из Москве игра пола руске репрезентације, која је освојила титулу првака Европе. Заиста смо захвални управи клуба, јер нам је омогућила да учествујемо у овако елитном такмичењу.

Ко највише слуша Цецу у екипи? (смех)

(смех) У последње време је стварно доста слушамо, чак смо и Јулију научиле неке песме. Иначе, мени највише прија Ђорђе Балашевић, али слушам све живо. Цецу слушамо пред излазак на терен.  Ја много ружно певам, али умишљам да знам, па ме замоле да престанем. (смех)

За коју песму можемо да кажемо да је нека врста химне ЖОК Црвена звезда?

Поред  “Не може нам нико ништа“, често славимо уз песму “Узалуд вам труд свирачи“, а кад освојимо неки трофеј обавезно певамо неке Звездине навијачке песме. Омиљена ми је “Мој тим је првак био“. Ето, то нека буде песма за ову сезону – Мој тим је првак био и опет ће бити он!

Коју фудбалску утакмицу памтиш?

Ух, 143. дерби и 3-2 за Звезду. Водила сам и Јулију (Миловиц), ишле смо на Север и не могу да опишем како сам се осећала. То мора да се доживи.

Ти и Јулија сте цимерке. Како се слажете и ко је “газда у кући“?

Одлично се слажемо, а ја сам газда у кући. (смех) Шалим се, заиста се договорамо око свега и одлично функционишемо. У мојој првој сезони живела сам сама, а онда је дошла Јулија и нисам имала ништа против да будемо цимерке. Она сјајно говори енглески, а уз њу сам и ја доста напредовала.

За крај, поставили смо Николини неколико питалица.

Који је главни град САД?

Вашингтон.

Ко је капитен ФК Црвена звезда?

Ненад Милијаш.

Колико је 8 х 7?

56.

Ко је четврта Звездина звезда?

Пижон. (уз помоћ публике)

Ко је шутирао одлучујући пенал у Барију?

На врх ми је језика, ово знам сигурно. (Није знала, али Дарко ће опростити Нини што није могла да се сети)

Банана или јабука?

Банана.

Јафа или Плазма?

Плазма.

Земља у којој би волела да наставиш каријеру?

Италија.

Одбојка или фудбал?

Фудбал. (смех)

Омиљени филм?

Девојка од милион долара.

Омиљена књига?

Алхемичар.

Порука за навијаче?

Дођите у Шумице!

Вест можете коментарисати и на нашем форуму.

Повезане вести

1 comment

baba simana окт 15, 2013 at 18:21

Bilo bi dobro da uradite intervju sa Julijom ili Ljubicom.. 😀

Reply

Leave a Comment