Moja Crvena Zvezda
Анализе Домаћи шампионат Фудбал

Sezona 2010/11 u arhivu

Sezona iza nas je gotova i tu više ne možemo ništa da promenimo. Sjajna nikako nije, ali sam siguran da predstavlja za naš klub na neki način prekretnicu. Znam to slušamo već duže vreme tj. dok traje ova crna serija u našoj ligi, ali za razliku od prošlih sezona, sada imamo i prava da se nadamo tome. Razlog je jasan. Postoji vizija, sistem i ulaže se trud da sve napokon krene na našu vodenicu. Ubeđen sam da će tako i biti, nastavimo li ovim putem i intenzitetom. Naravno najvažniji razlog za optimizam i svetlu budućnost je dolazak i rad Roberta Prosinečkog, ali o tome kasnije.

Sezona koja je upravo završena budila je u nama različite emocije. Od besa prema igračima koji nisu zaslužili da nose dres Zvezde,  prema funkcionerima zbog nekih poteza, besa zbog ispadanja iz Evrope odmah na startu, do opet nekog zadovljstva pri dolasku Robija, prikazanoj igri u tom periodu i napokon prekinute seriju u derbijima. Verujem da će se mnogi složiti da je derbi u kupu, kada smo pobedili 1-0 bila utakmica koja i pored ispadanja iz kupa, bila naša najznačajnija utakmica ove sezone, jer smo u njoj pokazali nadmoć nad večitim rivalom, pokazali da nemamo strah od poraza, ali i da možemo da se nadamo boljim partijama i u Evropi(naravno uz određene izmene u timu).

Ostavljanje Ratka Dostanića na mestu trenera na početku sezone je bila velika greška i toga smo svi bili svesni. Nažalost da bi taj čovek otišao, morali smo prethodno dosta da izgubimo, ali ne vredi sada plakati. Ispadanje od Slovana, verovatno je najgore izdanje Zvezde u evropskim kvalifikacijama. Krivaca ima nekoliko i u tom trenutku rez je bio neminovan. Postavilo se pitanje ko će biti sledeći trener? Ko uopšte ima petlju da preuzme ekipu u ovom trenutku, posebno zbog činjenice da je igra bila loša, igrački kadar dosta slab čak i za našu ligu, a sistem nije bio ni u planu.

Aleksandar Kristić

I onda postaje očigledno da uprava traži prelazno rešenje do zimske pauze. Aleksandar Kristić dobija posao i to u dosta teškom trenutku. Navijače je bilo teško uveriti da on može nešto da promeni, a tako je i bilo. Gledalo se da se samo otalja posao i ako je moguće ostane u trci za titulu. Ekipa nije igrala dobro ni tada. Dobijani su protivnici uglavnom teško, ali su bodovi uzeti na nekim važnim mečevima (Rad, Spartak, OFK). Sa druge strane derbi je izgubljen, bukvalno bez šuta na gol i poklonom Đorđevića, a posle toga izubljena su nova 3 boda tamo gde se niko nije nadao tj. u Kuli. Za kraj dobijen meč protiv Vojvodine pretvoren je u spašavanje i jednog boda (Vojvodina moga i do pobede).

Rezime prvog dela sezone može se izneti ukratko – katastrofa! Ispadanje na početku iz Evrope od osrednje evropske ekipe, poraz od Hajduka i Partizana, remi sa Vojvodinom i Smederevom, a kao rezultat svega je -5 na pauzi.  Da se ne lažemo. Siguran sam da je 90% nas tada znalo da je sezona gotova. Em je igra bila loša, em je trebalo da se desi nešto neverovatno kako bi se stvari okrenule u našu korist. Tako nešto bilo je nemoguće, pogotovo jer je novca bilo tako malo da se nije znalo gde više curi.

 

I onda se dešava nešto što se ne može lako opisati. Posle toliko vremena pojavljuje se priča o dolasku Roberta Prosinečkog, ali na početku ljudi misle da je to samo novinarska patka. Pogotovo niko nije verovao zbog činjenice da Robi do tada nikada nije bio samostalno trener. Vreme prolazi, a uši Zvezdaša naoštrene su da čuju šta se dešava. Više niko ne priča o igri, finansijama i evropi. Počinje Robizacija! Iz dana u dan ljudi su oko mene bili u nekoj nenormalnoj euforiji. To odavno nije viđeno, a meni je potpuno neverovatno koliko nas je to odvuklo od stvarnosti, koja nikako nije bila lepršava i bajna. Robi je promovisan, a među Zvezdašima je delirijum. Istina bilo je i priča da postoje neki problemi, ali ko zna šta je od toga istina.

A onda kreće Zvezdino proleće. Istina kraće nego što bi trebalo, ali zna se i ko je i kako najviše uticao na to. Ocajno suđenje tokom jeseni, sprečilo nas je da napravimo veliki bodovni preokret. Igrači Partizana prebijali su nam Evandra, dok je sudija samo gledao i to po mnogima i jeste odlučilo dalju trku za šampiona. Jednostavno to nije ista ekipa bez igrača takvog kalibra, a to su znali i protivnici pa su iskoristili Toletova leđa da reše problem.

Ako budemo iskreni ove sezone nismo ni zaslužili titulu, jer smo izgubili oba derbija. To je u ligi u kojoj Partizan ima dosta filijala najmanje poželjno, jer je mogućnost da nadoknadimo tih 6 bodova minimalna. Opšte je poznato da su u JSL neutralni jedino OFK, Spartak, Rad, Vojvodina, Javor i Jagodina. Ipak i pored toga se može reći da je ova sezona bila jedna od najbaksuznijih i najmaleroznijih. Počevši od neverovatnog broja povreda, posebno defanzivaca, pa do krajnje neverovatnih grešaka naših igrača. Kad se samo setim kakve smo golove primali, hvatam se za glavu. Prvo autogol Đorđevića u kvalifikacijama, pa poklon gol na derbiju, oba gola protiv Hajduka(prvi meč), gol Inđije na Marakani, pa prvi gol na drugom derbiju, gol Hajduka iz auta i na kraju golovi Borca u Čačku. Ponekada pomislim da nas Bog kažnjava zbog nečega. Zbog čega toliko malera u samo jednoj sezoni. Zašto nam se poništilo toliko regularnih golova? Mada za to nije „kriv“ Bog već se zna ko.

 

Pozitivne strani što se tiče sezone ne završavaju se samo kod dolaska Robija. Saradnja sa Gaspromom predstavlja pravo osveženje za finansijski lošu situaciju. Dugo smo čekali pravog sponzora i on je napokon došao. Postoje informacije da će biti još bolje. Jedva čekamo. Što se tiče finansija, one su se očigledno popravile, a o tome najviše govori isplaćivanje zaostalih i redovnih plata i rešavanje problema sa bivšim igračima. Neki će reći možda kako je moglo više, ali ja ipak mislim da nije moglo. Uslovi u kojima se radi su teški i za sada je to maksimum. Da li će biti bolje? Uveren sam!

Što se tiče posete tu smo definitivno bez premca, mada ne treba da nam drugi JSL klubovi budu konkurencija. Mi i pored odlične navijačke godine moramo da postignemo još više, a na tome će se verovatno raditi sledeće sezone. Naravno na to će uticati najviše učinak u Evropi na početku sezone. Mi smo imali više od 40 hiljada protiv Slovana, preko 30 hiljada protiv Borca na prijateljskoj utakmici i prosek od preko 13 hiljada u domačem šampionatu. Takve cifre neki mogu da samo sanjaju, ali to ima još veću težinu zbog činjenice da su rezultati u poslednje 4 godine veoma loši. Najverniji navijači su tu kada je najpotrebnije i najteže! Hvala Zvezdaši! Crvena zvezda ima ono što niko drugi nema i uvek će biti velika, dok bude njenih navijača!

Na sportskom delu se dosta toga promenilo. Jedino je tu još uvek Ivan Adžić, ali možda jednog dana i njemu vidimo leđa. Počela je saradnja sa Rambom i njegovim bratom, što je sigurno ogroman plus. Neki će sada reći, pa da on nam nabavlja igrače, uprava i Adžić nemaju ništa sa tim, ali nije baš tako. I druge uprave i sportski direktori su imali Ramba, ali ga niko nije iskoristio. Moguće da mi još uvek nismo ni svesni koliko je Rambo VELIKI čovek i šta sve može da uradi za naš klub. Hvala ti Rambo legendo!

Za kraj ono što je suština cele priče. Sezona iza nas je rezultatski bila loša, ali nam njen drugi deo daje nadu da imamo svetlu budučnost sa Robinjom. Jasna vizija onog čemu težimo je očigledna. Afiramcija mladih igrača je takođe nešto što odavno nismo videli, pa nam je neverovatno da vidimo toliko mladih u prvom timu (Vešović, Lazović, Mijailović, Ćosić, Srnić).Ukoliko se zvezdina mašina pokrene, više niko neće moći da nas zaustavi. Što je najvažnije, Crvena zvezda sada ima pravog kapetana, mašinovođu i pilota!

Roberte budi general Zvezdine armije!

 

0 0 vote
Article Rating

Повезане вести

Subscribe
Обавести ме о
guest
26 Comments
најновијим
најстаријим највише гласова
Inline Feedbacks
View all comments
26
0
Would love your thoughts, please comment.x
()
x