Moja Crvena Zvezda
БлоговиТекстови корисника

Сећање на Ацу Радовића – Срце је победило

0910javorcz1

Рано јутро, ноћ се грчевито борила да је дан не савлада, мешале су се боје и тама, било је некако прохладно, таман да телом прође она страшна језа, као када смо на неком непознатом терену, пуни страха и ишчекивања шта доносе наредни тренуци.

Целе ноћи није могао лепо да спава, окретао се по кревету од узбуђења, страха од непознатог и маштања о сутрашњем дану. За њега то није био обичан дан, то је био дан за који се живи, дан о којем је маштао цело своје детињство и коначно је требао да га доживи. Знао је да ће га памтити целог свог живота, ма колико дуго он трајао. Иако ненаспаван, није био уморан; после прања зуба, почео је да се облачи. У сваком његовом покрету се осећала нервоза, срце му је лупало све јаче, дах се кратио, а знао је да још није ни близу свог циља, знао је да је много поранио. Након што је завршио све јутарње рутине, сео је у ћошак и почео да размишља, да визуализује дан пред њим, замишљао је тих савршених 90 минута. Осећао се поносно, срећа је преплавила његово срце, знао је да је дан за ПОБЕДУ! Знао је да не може да буде другачије.

Време је некако брзо пролетело у том маштању, екипа је стигла. Преплавио га је набој позитивне енергије. Док је улазио у ауто, ноге су му клецале. Све ово му је било чудно, тако је био далеко од планиране локације, а осећао се као да је тамо. Другари су били насмејани, весели, викали су и почели да певају те добро познате песме. Растао је ниво адреналина, а у комбинацији са пивом је довео крв до тачке кључања. Никада срећнији, знао је да је свет његов. После неколико краћих пауза, мокрења поред пута и ко зна колико отпеваних песама (ваља се подсетити неких старијих, ко зна можда се баш оне запевају касније, а срамота је не знати све), видео је то чувено здање, ту тврђаву која је стварала легенде, на којој је живео дух многих генерација које су стварале причу о њој, причу која је постала легенда о припадности, о другарству, солидарности, чистој енергији, причу о ЉУБАВИ!

Више није чуо своје другаре, није ни певао, само је гледао у то здање, опијен његовом лепотом, заљубио се на први поглед, као када је видео своју прву девојку. Никада до тада у животу није видео ништа слично. Створила се хемија. Слушао је многе приче о њој, замишљао је са слика и из прича старијих ортака, али није ни претпостављао да је толико велика, да је толико моћна. Паркирали су се, није ни знао где, знао је само да што пре жели да уђе на њу, да буде део ње, да постане део њене историје, јер знате, она је сваки човек који је икада крочио у њу, она је свака реч која је изговорена на њој, она је свака парола, порука, кореографија која је икада истакнута на њој, она је свака мисао замишљена на њој, она је наша “Мара”! Стајао је у дугом реду, сетио се да је скорије стајао у сличним редовима али да су људи у њима били уплашени, нервозни, да су стално бојажљиво гледали у небо, а сада је све било другачије, као да је доживео деја ву али са тотално супротним, позитивним емоцијама; опет су сви гледали у небо али као да су се молили за нешто свето, за неки виши циљ, несебично и од срца. Коначно је ушао унутра. Вауууу, није могао да дише првих неколико секунди, поглед се губио у даљини. Ушао је у неки нови свет, њему дотад непознат, али најлепши који је до тада искусио. Боје су постајале сјајније, звуци чистији, ваздух некако пријатан, мирисао је на њему добро познат мирис детињства, на мирис новогодишњих петарди, што је код њега изазвало додатан осећај топлине, осећао је да је одувек био део тог на први поглед хаоса, те реке људи која се ужурбано креће као да не зна куда иде али је добро знала да је већ ту где треба да буде. Срце је закуцало као никада, осећао је спокој и мир, знао је да је на светом месту, знао је да је постао његов део.

Осетио је млак ударац по глави. О да, насмејани другар му је ударио ћушку; остао је закопан у оном истом месту и другари су га изгубили на трен. Корачао је све ниже и ниже, скакао са степеника на степеник све док није ушао у гротло, гротло позитивне енергије. Свуда у ваздуху се осећала вибрација победе, вибрација успеха, улазила је у сваку његову ћелију, сва тела су постала једно, једна вибрација, једна жеља, једна мисао, једини могући сценарио, ПОБЕДА. А онда је громогласно загрмела. Да, то је једна од оних добро познатих, она омиљена. Замуцао је несигурно, а онда је глас почео да му буде толико моћан да није знао да ли је то он. Први пут је осетио ту фреквенцију Севера, од које се тресе тло под ногама и улази у тела свих присутних. Коначно је почело. Није чуо почетни звиждук. Није чак ни видео кад је почело, већ је био трећи минут, био је у екстази, срећан, задовољан, опчињен, спокојан. Његово добро, неискварено срце је куцало са десетинама хиљада других срца. Зрачило је својом искреношћу, својом чистотом. Лупало је брже него иначе, као кад се врати са баскета иако је стајао у месту. Судбина? Не! Да! Можда?

derbi0001a

Није му био први пут, ишао је често на разна места, постао је део лоше приче. Поспан али сигуран у себе, спреман на оно што га очекује. Можда је некада био добар момак али се ни он више није сећао тог времена, прешао је ту границу и ужас је постао његова свакодневница, страх је био његово природно окружење. Знао је да мора стално да се доказује, ма која цена била како би остао део тог миљеа, миљеа зла, подземља, права јачег, где ум кладе ваља а снага царује.

Отишао је до подрума и из старог штека је извукао. Била је застрашујућа, опасна, зрачила је страхом, и сам је се плашио. Узео је пажљиво у немирну руку и сакрио у ногавицу. Екипа је била ту, спремна за покрет, бесна, наоштрена, решена да се освети за све патње које јој је нанео неко са друге стране, напајала је онај предмет из ногавице негативном енергијом, а он се као Луцифер хранио њиховим страховима, бесом и злом. Као да је постао жив, жељан греха, жељан СМРТИ! Стигли су на локацију, добро познату, место које нису волели. Ушли су унутра а да их нико није проверавао, као да је из оне ногавице деловала нека сила која је одагнала надлежне од себе.

Одједном је толико добра било око ње, толико позитивне енергије да није могла да издржи. Тек понегде се осећала као да је са својима, није могла да издржи више, морала је да побегне одатле, морала је да уништи извор добра, да уништи најчистијег међу једнакима, да угаси пламен живота, да зада коначан ударац чистој доброти. Окружена добротом, 20 минута се борила да полети. А онда, храњена злом скоро цео један живот, винула се у небо. Сви су на тренутак застали, ситуација није била као и обично. Тама је прекрила небо, зло је шпартало небом као кобац када надлеће своју ловину. Била је у потрази за најчистијем срцем, а оно је било и највидљивије. Зрачило је неупоредиво јаче од других, било је на супротној страни. Тако чисто, тако искрено, зрачило је оном дечијом, неисквареном љубављу. Било је као магнет који је привукао зло, коју му је рекао: ја ћу ти се супротставити, ја ћу те победити, нећеш никога другог повредити, ја ћу те усисати као црна рупа. И онда БУУМММ, зло је ударило у добро; белина га је прогутала, озрачила је све присутне. Срце је стало, распаднуто на комаде! А онда је попут фебруарског снега, подељено на делиће чисте доброте почело да пада на све присутне, да улази у њихова срца, да постаје део њих. То срце је почело да куца у свима нама. Његови делићи су и дан данас присутни у наших срцима, ту су да нам укажу на прави пут, на пут добра! СРЦЕ ЈЕ ПОБЕДИЛО!!!

Ацо, и дан данас живиш у нама, у нашим срцима; и дан данас ми те осећамо, твоје присуство; и дан данас си део приче о њој, о нашој највећој љубави. Ти си део славне историје, приче која се прича и настаје сваким даном. Оставио си нам у аманет поруку да пре свега будемо људи, навијачи, жељни успеха свог тима и љубави. ХВАЛА ТИ!!!! ВЕЧНО ТВОЈ СЕВЕР!!!

В. Мајсторовић

Повезане вести

21 comments

dexino сеп 16, 2013 at 21:29

Jaaako lepo napisano….svaka cast!!! Uh…sav sam uzdrhtao. ACO RADOVICU, POCIVAJ U MIRU!

Reply
Belziq сеп 6, 2013 at 10:57

Ne vredi,nisam mogao na kraju da se oduprem da mi ne krenu suze.Kako i ne bih kada sam bio na par metara od decka i doziveo to svojim ocima.Bilo je potresno i strasno,vise mi nije bilo stalo ni do cega u tom trenutku.Zlo sa tuzne tribine je ubilo nevinog decka.Mogao je to biti bilo ko od nas.Zlo je izabralo Acu.I sada mi je mnogo tesko kada se setim tog uzasnog dogadjaja.
NEKA TI JE LAKA ZEMLJA I VECNA SLAVA BRATE NAS.ZIVECES VECNO U NASIM SRCIMA.

Reply
Dejan сеп 6, 2013 at 08:26

Sever je ceo crveno beo i Radovic Aca njega je deo.. Laka ti zemlja brate nas.

Reply
delija сеп 5, 2013 at 22:43

Ko moze da bude tako bezobrazan da dislajkuje komentar tipa neka mu je laka crna zemlja?SRAM VAS BILO!
Pocivaj u miru Delijo ❗

Reply
maxbgd сеп 5, 2013 at 22:39

Pa to se desilo na JNA a ne na MARAKANI (je… te mara) !!!

Reply
V Majstorovic сеп 5, 2013 at 23:28

Postovanje Max, znam to kao i da mu nije bio prvi derbi nego ko zna koji po redu. Admini su dodali u naslovu ovaj deo „Secanje na Acu Radovic“ i stavili slike, cak sam mislio da ni u ovom poslednjem pasusu ne pominjem ime. Ovo je izmisljena prica inspirisana jednom tragediom, cija je svrha da nas opomene da pre svega treba da budemo ljudi. Svako dobro.

Reply
MILAN KG сеп 5, 2013 at 21:00

neka mu je laka zemlja

Reply
Бранимир сеп 5, 2013 at 23:51

Погле овог једног јада, права ухалаџа.

Reply
Бане сеп 5, 2013 at 20:58

Био је то мој први дерби. Скупљање пред Мараканом. Хиљаде Делија у кортеу. Мурија, Гробари, трка, фрка, адреналин пара небо. Остали смо без карата. Цео наш бус. Неверица, бес. Сналазимо се. На благајни узимамо шта је остало. Улазим на Запад. 20 и неки минут. Остајем на степеницама. Гледам Север а тамо, у средини, РУПА … Могао сам бити ја …

Reply
Kosmet je Srbija! сеп 5, 2013 at 19:07

Делије,Делије ајмо сви у глас АЦА РАДОВИЋ један је од нас!

Reply
Guerrini Champion сеп 5, 2013 at 18:40

Na Mozzartu pise da Ibrahim Gaj ide u Partizan…O boze…pa on je covek teska rupa sad…Imaju grobosi sad najstari stoperski tandem na svetu…

Reply
vincent vega сеп 5, 2013 at 18:45

Ali mislim da je on bolji od svih nasih stopera zajedno

Reply
Guerrini Champion сеп 5, 2013 at 20:09

Tesko da je on bolji sada od ovih nasih…mozda su tuda negde,ali bolji ja mislim da nije…

Reply
laki сеп 5, 2013 at 19:02

Ajde mi vratimo Robija i Panceva i prosetamo se nasom ligom 😀

Reply
Luka сеп 5, 2013 at 20:34

Pa gde bas ovde takvu glupost pises? Nije tema za to 😥

Reply
Guerrini Champion сеп 5, 2013 at 22:26

Ok…izvinjavam se…

Reply
Teks Viler сеп 5, 2013 at 18:25

Andjeo.

Reply
jagodina navija za zvezdu! сеп 5, 2013 at 17:23

Sever je ceo Crveno-Beo Radovic Aca njega je deo!
Radovic Aca<3

Reply
jagodina navija za zvezdu! сеп 5, 2013 at 17:23

Grobarska Pizdica…
Sever je ceo Crveno-Beo Radovic Aca njega je deo!
Radovic Aca<3

Reply
Delije Nikšić сеп 5, 2013 at 17:17

Sever je ceo crveno beo Radovic Aca njega je deo

Reply
INĐIJA сеп 5, 2013 at 17:11

Аца Радовић..

Reply

Leave a Comment