МЦЗ интервју: Славиша Стојановић (ВИДЕО)

„И као да је било некад и као да је било ту, под великим светлим сунцем и под великим светлим сводом… Ми мењамо дан за ноћ, ми мењамо ноћ за дан…“ Овом песмом је испратио свој тим на први меч у сезони и свој деби и овим мотом се руководио када је преузео клуб. Да се све мења и да је дошао ред на Црвену звезду. Да ли је и да ли ће шта променити, видећемо. Да жели, у то нас је већ уверио. А да можемо заједно да променимо црвено–белу ноћ и дан, можемо. Тренер ФК Црвена звезда, за МЦЗ, за вас, Славиша Стојановић.

У опширном и ексклузивном интервјуу са нашим тренером прочитајте како је дошао у клуб, прве утиске, детаље из играчке каријере, о омиљеним бендовима и песмама, репрезентацији Словеније и много тога. Уживајте.

Какви су ваши први утисци по доласку у клуб? Прошла је прва утакмица, одрећен део припрема…

„Утисци су позитивни. Има пуно још недефинисаних ствари, ствари које морамо ставити у некакав калуп, да бисмо знали ко, где, шта. Поготово, на терену. То је једина ствар којом се ја бавим и којом желим да се бавим. И надам се, да се крећемо ка истом циљу и да имамо релативно исте идеје. Наравно да долази до тренутка када се идеје међусобно скрешу, али, Боже мој, ако је у то у виду напретка, што да не.“

Како је изгледала, из вашег угла, прва утакмица?

„Ја сам рекао већ на конференцији за штампу. Било је добрих и лоших ствари, стварали смо шансе и вадили лопту из гола. Али, евидентно је да знамо шта желимо у неким тренуцима. Нисмо то успели у свих 90 минута. Евидентно је да, у овом тренутку, на физичком плану нисмо оптимални, да имамо снаге за добру трећину утакмице. Још увек је то далеко. Пуно нових играча имамо, још увек нисмо дефинисали линије кретње и остале ствари, има још пуно посла.“

Да ли је, можда, игра из првих двадесет минута модел какав ви желите? Игра какву ви желите у Црвеној звезди?

„Што се фазе напада тиче, сигурно. Комбинаторика, константно стварање акција је нешто што сваки тренер жели, али шта се дешава када се изгуби лопта. Ни тада ту нисмо бриљирали. Фудбал се дели на две фазе, фазу одбране и фазу напада. Што се фазе напада тиче, тих 20-25 минута је било релативно солидно. Али, фаза одбране није деловала онако како ја то замишљам. Притом, мислим на цео тим. Од нападача, преко везног реда, на крају долази одбрана и голман. Дакле, што се тиче напада, можемо да гледамо у том смеру, али што се тиче одбране можемо много боље.“

Да ли су можда, када гледамо последњу линију наше одбране, проблем неуиграност и нови играчи? Крнета и Лазић први пут играју заједно и млади су, Мијаиловић је повратник, Вешовић је једино константан, али не са истим играчима.

„То је питање на месту, то стоји. Причао сам и малопре, још увек смо у фази упознавања колико ко може у свим фазама, и мало је нереално и можда чак и препотентно на основу две, три или четири утакмице давати оцене. Играчи долазе у бољу форму и слабију форму и морате да видите како реагује у тим ситуацијама. Да ли га то сроза или подиже. То су све моменти где прва оцена може да падне у воду. Али, да је ту пуно нових играча, јесте. Комплетно нова задња линија, и то је тачно. Поред њих, нови играчи су и Аца Ковачевић, и Печник, Нинковић… И када све то узмемо у обзир, то је више од 60% тима који треба да се уигра. Треба тачно да се зна коме иде лопта у ноге, коме иде лопта у простор, ко више воли у трку, ко иде на технику… Морају да науче симбиозу и да проток лопте буде лакши.“

Колико сте упознали играче за ових месец дана?

„Неке мислим да сам упознао, мање-више. Не могу да тврдим да знам све карактерно и фудбалски. То је веома кратак период. Некада живиш са партнерком и после десет година схватиш да не знаш жену. Тако да, морам да их упознам и да их видим у различитим ситуацијама. Све је лепо када лепо иде, када се побеђује. Тад се сакрију негативне ствари, код свих. Када крену лоши резултати, тада долазе до изражаја неке друге компоненте човека. Што је најважније, карактерна ствар је она која контролише играчку. Обрнуто, не може. Ако си по карактеру незгодан, под наводницима, онда трпе твоје техничке способности. Још увек сам у фази упознавања њихових техничких, тактичких и карактерних способности, Неке више гледам, неке мало мање, неке са дистанце и морамо што пре да реагујемо да би склопили тим.“

Сигурно да најбоље познајете Нејца Печника.

„То да, сигурно. Нејца познајем. Тренирао сам га и у Цељу и у репрезентацији. Познајем га и зато сам га и препоручио. Нећу да кажем довео, ја сам га препоручио, а Управа је направила корак ка даљој реализацији.“

Када смо код словеначке репрезентације, за кратко па ћемо се осврнути и на тај део. Да ли постоји играч из саме репрезентације кога бисте препоручили за дефитицарну позицију штопера? Капитен Боштјан Цесар, Бранко Илич, Бојан Јокић су сјајни и искусни играчи.

„Наравно, то су играчи који имају свој рејтинг у Европи. Имају пуно квалитета, имају доста тешких утакмица иза себе. Тешко да би се било ко од њих, и на мој позив, одлучио да дође и напусти Италију, рецимо. Јокић је сад потписао за Виљареал. Наравно да бих желео и било би ми драго, али у овом тренутку веома тешко.“

Због финансијских услова или…?

„Наравно да играчи гледају где је финансијски боље. Друго, то су већ играчи који су стабилни па размишљају о другим стварима, породици, где ће деца у школу. Неко више воли мирније место, него другачију културу, другачије је када имаш фамилију, размишаљаш о много других ствари.“

Стиче се утисак некако да је Београд добро место за то. Како сте се ви снашли у Београду?

„Добро, био сам ја и раније овде. Познајем Београд, нећу да кажем добро, али познајем ту вибрацију. Долазим у Србију сваке године два-три пута и на одмор, останем и у Београду два, три дана и крећем даље. Мени је најбитније да стадион и на терену све буде у реду, док за остале детаље нити имам времена, нити неке претеране жеље. Дакле, само терен, да нађемо себе и кренемо што боље у сезони.“

Када смо већ код стадиона, како је вама изгледао пун стадион и навијање на првом мечу?

„Када бих могао да опишем, не бих знао. Некада не можеш да нађеш речи да опишеш нешто. То је ствар која мислим да је уникатна, то навијање Звездиних навијача. И та подршка коју дају клубу. Враћам се на причу од малопре, супер је када иде све добро. Сви желе да буду део тога, траже карту више, сви дају себи кредибилитет. Али, Звездини навијачи су ту у тешким тренуцима, дају велику подршку када је тешко и велику дозу оптимизма. Одговорност свих нас је велика. Зато значи толико навијање. Кад није баш тако лепо, знамо сви, поготово ја, да може да буде незгодно када се прође та граница, али онда имају сво право, јер су стајали поред тебе када је било најтеже.“

Ми сада улазимо у седму годину без титуле. Невероватно је тешко и да ли знате да бисте били херој када бисте освојили титулу, колико би нам то значило? Да ли вам то ствара одређени притисак?

„Ја не излазим из основа шта ћу бити после. Ја желим само да направим максимум који могу да направим. И у тој причи нисам сам. Ту су и играчи и стручни штаб и технички део, сви смо једно. Ми радимо свој посао максимално, морамо да дамо све од себе, а шта ће бити после… Наравно да би било лепо бити први, али неће бити лако, тешки су противници. Морамо да видимо у овом тренутку шта је реално. Треба ту још пуно рада и пуно концентрације, свега.“

Колико сте ви упознати са домаћом лигом и колико се у Словенији прати српски фудбал? Колико се прати Црвена звезда и да ли сте ви пратили пре доласка?

„Прати се, прати се веома добро, релативно. Дерби, финала и полуфинала Купа, Европа, има чак и преноса, прати се добро. Упознати смо са ситуацијом, ако не целе лиге, онда најјачих клубова. Познајем један део лиге, овај други део ћу упознати.“

Како је у словеначким медијима испраћен ваш долазак? Да ли се Црвена звезда сада посебно прати?

„Мислим да да. Нисам много читао, нисам ни хтео да читам. Видим да прате. Ја сам тренерску школу завршио у Словенији и њима је у неку руку драго. Постоји увек и друга страна, којој није драго, као и свуда. Мање се бакћемо са тим стварима, више се концетришемо на тим и то је боље за нас.“

Колико сте упознати са самом ситуацијом у клубу? Да ли сте знали где долазите?

„Искрено речено, не. Нисам знао какве су релације, нисам знао ништа о организацији, ни ко су људи који воде клуб, осим председника, наравно, и једног потпредседника. Дошао сам на преговоре, веома се брзо завршило и кренуо сам упознавањем организације и људи у клубу. Још увек се упознајемо.“

Медији у Србији су способни да исконструишу причу на сто начина, ни из чега. Како је дошло, у ствари, до првог контакта између Црвене звезде и вас? Како сте дошли у клуб?

„Бићу веома кратак. Мене је позвао заступник Воја Драговић, у том тренутку је био и господин Кокеза са њим. Звали су ме и питали да ли могу сутра да дођем у Београд на преговоре. Сео сам у ауто и сутрадан сам дошао и попричао сам са целом гарнитуром клуба.“

Којим мотивом сте се водили, када сте долазили?

„Спортским, једино и искључиво. Није ме друго ништа занимало. Још увек сређујем место боравка, имам пуно посла. Дакле, само спортски мотив, као и мотив да је ово прави тренутак да се нешто направи.“

Играчка каријера. Јавност мало зна о томе. Млади сте постали тренер.

„Ја сам играо 10 година професионално. Почео сам са 18 година, у тада међурепубличкој лиги. Онда се Југославија распала, па је Словенија добила своју лигу. Прве три-четири године је то било веома добро, добијао сам и понуде и из Србије и Словеније. Добио сам и позив за репрезентацију. Било је доста добрих ствари, а онда су почеле повреде. Једна, друга, трећа… тешке повреде. Схватио сам да, ако хоћу да наставим да се бавим фудбалом, морам на једну, другу, трећу операцију. Када све завршим, имаћу 30 година и бићу неатрактиван за клубове, па сам одлучио да завршим факултет.“

Онда сте постали тренер.

„Позвао ме је један тренер, ни у сну нисам помишљао на то. Он ме ставио пред свршен чин и рекао ми је да дођем у четвртак и да ћу добити кадете Слована. Зашто то причам – зато што су у тој генерацији Слована били Златан Љубијанкић и Самир Хандановић, данашњи репрезентативци. То је била моја прва генерација. Ја сам више из поштовања прихватио и дошао на тај тренинг.“

На којој сте позицији играли?

„Задњи везни. Мало специфичан.“

Андреа Пирло или Аца Ковачевић?

„Аца Ковачевић. Имао сам дугу косу, до рамена. Више сам био тип Аце Ковачевића. Био сам страшно спреман, из простог разлога, јер сам студирао ДИФ. Сваки дан, када устанеш, прво два сата пливања, па предавање, па два сата атлетике, па опет предавање, па два сата гимнастике, па онда тренинг. Био сам спреман, било је то лепо време.“

Да ли је дужа коса била због музике коју сте слушали или због стила који је пратио то време?

„Тада је то било популарно и у Љубљани. Када сам се вратио из војске, тако сам одлучио. Слушао сам алтер рок, од ЕКВ до осталих. Био сам у том неком фазону. И напатио сам се због фризуре, нису сви тренери то волели. Чак сам и пропустио два уговора. Да сам био паметнији можда бих данас био играч који је завршио озбиљну каријеру и пецао на Дунаву или негде, сада још радим. Али, нисам хтео да се шишам и два трансфера су прошла“, уз смех прича нови тренер Црвене звезде.

Али, онда можда не бисте били тренер Црвене звезде.

„И то је тачно, али можда бих играо за Звезду.“

Тренерска каријера. Са Домжалама сте направили велики успех, постали познати у региону.

„Ја сам почео са кадетима Слована, па сам био првак. Онда сам у омладинској категорији био првак. Па сам преузео Домжале. Био сам првак у Другој лиги, па онда вицепрвак у Првој лиги и два пута шампион. Отишао сам у Цеље и ту смо били при врху. Онда је уследила репрезентативна каријера у Емиратима. У Домжалама је био велики успех, до тада малог клуба. Правили смо добре резултате и добре трансфере. Рецимо, Самир Хандановић је отишао у Удине, Бранко Илич у Бетис, Далибор Стевановић у Реал Сосиједад… Дакле, из једног малог клуба и места, Домжале, који има 15.000 становника, то је велика ствар.“

Далибор Стевановић је био на корак од Црвене звезде.

„Јесте, сећам се. Дика Стојановић је долазио на преговоре, Дадо је долазио у Београд. Био је јако близу, али се ипак одлучио за Сосиједад.“

Репрезентација Словеније. Који је тачан разлог одласка?

„Ја никада нисам желео да причам о томе, не бих ни сада. Било је пуно негативизма, који је јако тешко могао да се измери. И када дођеш до неке ситуације да те не прихватају због било чега, онда кажеш себи да је боље да одеш. Да не трпе играчи, да не трпим ни ја. Доашло је до смене генерација, играчи су пали мало у форми и ретко ко је играо у свом клубу, осим Иличића у Палерму и Самира у Удинама. Самир се повреди на почетку квалификација, па се онда повреди Цесар, па Љубијанкић, а то је јако тешко надокнадити. Није се праштало. Онда смо дошли до ситуације да се разиђемо пријатељски и потражимо нови пут.“

Да ли имате неког тренерског узора, од кога сте највише покупили? Ко је на вас највише утицао да склопите неку своју идеју, визију?

„Немам узора, немам. Имао сам ту срећу да сам комуницирао са више њих и онда направиш нешто своје. За тренера је важан и утицај других људи, оца или професора из школе, неких тренера из других спортова. Имао сам пуно среће и много комуникације са професорима из школе и других спортова, врхинским стручњацима, од нордијског скијања до фудбала. Веома рано сам почео да сарађујем са Франком Рајкардом, у оно време када је био на врху и на клупи Барселоне правио успехе. Па је било консултације и приче и лично и преко других са Ивицом Осимом, па Ајаксова школа… Има пуно ствари. Па, и Мурињо, када је долазио у Абу Даби. Али, није само један тренер. На моју личност, и људску и тренерску, је утицало много страна.“

Срећко Катанец?

„Наравно. Провели смо две године у Емиратима, одличне. Добри смо пријатељи, јако се поштујемо и одлично сам упознат са његовим начином рада. Специфичан је и као играч био и као персона.“

Кога бисте издвојили, кога сте ви највише волели из старе Југославије од тренера?

„Од Миљана Миљанића до Ивице Осима. Има их много. Њихови резултати су ме терали да видим њихов рад.“

Са играчима сте остали у јако добрим односима.

„Да, да. Наравно, са свима. Већина ме је позвала и после потписа за Звезду и после прве утакмице сад. Неки су веома захвални што су дошли у репрезентацију када сам ја био селектор. Они сада праве добре каријере, добре трансфере и желим им све најбоље.“

У том тренутку баш је уследила експанзија словеначких фудбалера, то је некако пратило успех са Домжалама и када сте преузели репрезентацију. Гро је отишао у Серију А, неки су били у Премијер лиги…

„Јесте, али има ту и среће и знања тренера и играча, све се поклопило. Мени је драго, наравно. Сваки резултат може да се мери у бодовном смислу. Први сам, други сам. Или у продуктивности играча и том успеху. А када имаш и једно и друго, то је супер.“

Да се осврнемо на наше садашње играче. Шта мислите о Дауди?

„Дауда је, још увек, у моменту упознавања. Што се њега тиче, ја сам тврдо убеђен да може много боље. Са мог гледишта, мора боље, наравно, поготово у овом систему са једним нападачем. Мора да буде активнији. Неоспорно је да зна, неоспорно је да има брзину. Само треба сваки пут да ради шта зна и биће добро.“

Да ли сте ви тренер који воли да мења и експериментише или правите минималне измене?

„Има ствари које треба увек задржати. Нпр, делови утакмице у којима се тачно зна увек шта треба и зашто то треба да се ради. Ако имаш играча који има креативност, који може да да неки пас, нешто што ни ти не можеш да претпоставиш онда га треба пустити. Имају у игри и у тренингу ствари које морају да се држе. Има и делова игре, где мораш да пустиш слободу. Ако пустиш слободу, долази до креације, ако долази до креације, долази до шанси, онда долази до комбинације, ако долази до комбинације, долазимо и до гола. То је све повезано, као домино ефекат. Морају да се балансирају ставри, једна друга између себе.“

Да ли је можда Вукан Савићевић такав играч?

„Вукан има страшан потенцијал и надам се да ће искористити тај потенцијал и да ће га дићи на виши ниво. У неким моментима може много да научи од Нинковића и од других играча, али страшан потенцијал поседује.“

Стефан Михајловић?

„Стефан је радник, велики радник. Воли гол и то ми се свиђа код њега. Живи за гол. То могу да кажем у овом тренутку, не знам какав је у другим ситуацијама. На тренингу даје све од себе, пуно ради, сваки шут, старт. У неким стварима „није зрео“ што се тиче реализације, неке ствари олако схвата. Али, воли гол и воли њега лопта, што је важно.“

Да ли ће Вукан, Стефан и још неки млађи играчи добијати више шанси и праву шансу?

„Ја ту не гледам колико је ко стар, нити ме то интересује. Искрено кажем. Гледам колико може и колико је ко способан. Не постоје млађи и стари, него добри и лоши. Ја никада нисам патио да не стављам младе играче. У својој историји сам их увек имао у својим екипама, ако покажу завидан ниво, наравно, што да не.“

Реванш дуел на Исланду. Док будемо читали интервју, ви ћете већ бити на Исланду. Предуг пут, тежак пут.

„Како кажу старији људи „тако нам је грах пао“. Немамо ми ту пуно шта, осим да се добро спремимо. Морамо да се добро регенеришемо када стигнемо и да се припремимо. Да добро уђемо у утакмицу, максимално. Да одрадимо свој посао и да се вратимо назад. Наравно, да обезбедимо пролаз. Није њихова екипа тако наивна као што се мисли. Ипак је ту шест играча из Енглеске, репрезентативац Уганде, млади репрезентативац Исланда… Нису толико наивни.“

Да ли ће можда неки други играчи добити шансу на Исланду?

„Размишљам о томе. Имамо још данас тренинг поподне. И повреде повлаче одређене ротације, видећемо и како играчи реагују на пут.“

Колико је озбиљна повреда Мијаиловића?

„У овом тренутку је озбиљна, у том смислу, да ако се упустимо у ризик, може бити још гора. Веома је шкакљиво, јер ако дође до веће руптуре, биће опасно и може да иде до месец, два. Сада су прогнозе од седам до максимално десет дана.“

Да ли сте задовољни појачањима? Стигли су Нинковић, Ковачевић, Печник, Ракић, који се одмах повредио…

„Да, Ракић се повредио, нажалост. Задовољан сам, требамо сад да их дигнемо у физичком смислу. Већина није оптимално физички спремна. Најслађи део посла је када видиш да неко зна.“

Нисмо дошли до Черномореца, чека нас далек пут преко Исланда, али да ли сте погледали неку њихову утакмицу, распитали се о њима…

„Јесам. Ако будеш реаговао после утакмице, биће касно. Боље на време. Све је спремљено, стоји ми на столу, у канцеларији. После Исланда, гледаћу.“

Познато је да волите ЕКВ, да ли Црвена звезда може да буде као ЕКВ?

„То су две различите ствари. Ми морамо да направимо сада, ЕКВ је стекла велику популарност касније и већу, када није постојала. Ретки су били фанови, ја међу њима, у том тренутку када су постојали.“

Осим ЕКВ, које бендове волите? Која музика?

„Наравно да има ту пуно бендова, и различите музике. Од класичне музике, преко рнр, волим и традиционалну музику. ЕКВ се увек провлачи јер сам велики фан и то ми је посебно, али волим, страшно ми се свиђа Artic Monkeys, Franz Ferdinand, Depeche Mode... од наших Партибрејкерси, Бајага, Чорба, Ван Гог… Онда иде од готик рока, од Адриена Вон Штиглера до Станише Стошића.“

Омиљена песма?

„Тешко једну да издвојим, али „Нико као ја“, Шарло Акробата.“

Коју бисте песму пустили играчима сад на Исланду? Али, да није компилација због путовања.

„ Па, неку јаку, жешћу. Борбена, добар ритам. Нпр, Rammstein – “Du hast”.“

Да ли слушате „Хладно Пиво“?

„Хладно Пиво“ из Загреба? Да.“

Омиљена песма?

„Не знам, има доста добрих. Фронтмен је Кека, он је специфичан. Нисам баш велики фан, имам два диска њихова, неке компилације.“

Коју бисте песму посветили навијачима Црвене звезде?

„Највероватније, неку од навијачких песама. Има времена, прво да покажемо резултат, па можемо да певамо.“

Знате песме Црвене звезде?

„Да, наравно.“

Која су ваша очекивања пре почетак првенства и наставак такмичења у квалификацијама, а надамо се и Лиги Европе?

„Да што пре формирамо кадар, у овом тренутку смо стварно дефитицарни. Да будемо реални, и нисмо у овом тренутку конкурентни другим екипама. Да што пре дигнемо ниво игре. Играчи коју дођу нису појачања, већ конкуренција. Тек треба да покажу да ли су појачања и донесу превагу.“

Да ли сте ви стварно предложили Терлиција?

„Има ту пуно имена која су повезивали, медији то прекроје мало овако, мало онако. У овом тренутку да пустимо реалност и видимо шта можемо од трансфера да извучемо. Не желим да купујем играче преко интернета, друго, ако немам играче у свом двору, онда купујем. И треће, ако може да буде домаћи играч, због лакшег прилагођавања, ако не – странац.“

Да ли су у предности Маринковић, Крнета и Лазић, под знацима навода, у односу на друге?

„Нису у предности, него су показали да могу, имају озбиљне утакмице. Због њиховог тренутног ангажмана, треба да се размишља о њима. Пoказали су се, не треба да зажмуримо и да прође поред нас, па да дођемо у ситуацију као са Ацом Ковачевићем, да га купимо назад, а имали смо га.“

За крај, порука за сајт, навијаче…

„Порука је сасвим јасна. Оно што нам приређујете, морамо да вам вратимо. Вратићемо само са победама и ниједна друга филозофија ту не пролази. Радићемо на томе, да ми као екипа изгинемо на терену, практично, на свакој утакмици и да посветимо овом послу максимално. Ово је посао, није хоби. Ми знамо да ћете бити на нашој страни, у сваком тренутку.“

Да ли можемо да закажемо поновно виђење на полусезони и сумирамо урађено, за нама и уз песме?

„Наравно. Ја сам увек за то, да погледамо истини у очи.“

Славиша Стојановић, тренер ФК Црвена звезда.

[g-slider gid=“67866″ width=“600px“ height=“400px“ random=“0″ watermark=“0″]

Вест можете коментарисати и на нашем форуму.