МЦЗ интервју: Драган Младеновић (ВИДЕО)

Члан генерације која је могла много, али није имала среће. Када је он играо, Црвена звезда је освајала дуплу круну. Захвалан играч, од поверења. Данас, тренер једне од најталентованијих генерација на овим просторима, у омладинској школи Црвене звезде. Или, ипак није? Сазнаћемо од њега. За вас, за МЦЗ, Драган Младеновић.

У дугом и опширном интервјуу, прочитајте искрене одговоре највише о проблемима у омладинској школи, о неправди у фудбалу, великим генерацијама Црвене звезде, његовој каријери, актуелном тиму… Уживајте.

Сезона је почела много раније него иначе, много раније у односу на нека друга времена. Како си ти видео утакмицу против Исланђана?

„ Нисам нешто фасциниран почетком, овом првом утакмицом. По мени, није нешто за одушевљење, поготово имајући у виду ко је противник био и обзиром на сву причу од стране клуба пред нама су и даље тешки дани. “

Иако противник није неког реномеа који би требао да нас забрињава, у неким моментима, првих двадесет минута смо деловали много супериорније?

„ Колико се мени чини, деловали смо супериорније у првих 15 минута. Ја то сада гледам другачије, као играч то је она жеља да се докаже нешто када играш прву утакмицу. Ја нисам видео неку супериорност у остатку утакмице. Шта то значи? Ја имам неко друго схватање фудбала и друга размишљања. Црвена звезда против таквих противника у суштини не би требала да има неки проблем. А ми смо стрепели, чак су они имали шансе.“

Драган Младеновић данас. Тренер у омладинској школи Црвене звезде.

„ То је било „јуче“. То је било до 1.7., када су истекли уговори свим тренерима. Да ли ће бити и даље, не знам. Зависи од људи из клуба, које су њихове амбиције, да ли нам се поклапају амбиције, јер мене још увек нико није звао да ме пита било шта. Ја сам рекао оно што мислим и стојим иза тога. Црвена звезда има велики потенцијал у омладинској школи, али начин на који се ради није добар за Црвену звезду. Мора да се више обраћа пажње на ту децу, да се више улаже новца у њих, да се купују реквизити прави, да се купује опрема, да се побољшају услови за тренинг. „

Тренер си генерације која је можда и најталентованија, не само у нашој школи. Генерација ’97 коју предводе Лука Јовић, Ивановић, Стојановић…

„ Одлична генерација пред којом је сјајна будућност, али ако се правилно ради. Уколико се уложи новац који није милионски, ако се створе нормални услови за рад. Свуда су то нормални услови, само су код нас надљудски. Уколико се направе прави услови, чији сам ја заговорник и све ово што сам до сада рекао је само због тога и никада себе нисам стављао у први план, Црвена звезда има сјајну будућност.“

Као што смо поменули, генерација која је већ далеко позната. Лука Јовић?

„ Лука је сигурно један од најталентованијих играча који се појавио код нас. Игра на позицији шпица. Целу прошлу сезону је провео у старијем узрасту, у кадетима, и био је најбољи стрелац лиге.Сматрао сам да му требају јаке утакмице и зато што сам мислио да не може да напредује код нас, у својој генерацији, јер смо евидентно много јачи у односу на остале. Треба радити са њим, огроман је потенцијал.“

Стојановић, Ивановић..

„ Стојановић, такође. Игра на позицији штопера. Пред њим је сјајна будућност, много је интелигентан момак, игра главом. Поседује одличне физичке квалитете, најбитније је што је стално психички присутан на терену.

Немања Ивановић је врло интересантан играч. Није играо прошле године код мене, али није добио много шанси ни у кадетима. И о томе морамо да водимо рачуна. Ако већ узимаш играче из млађих узраста, онда би му требало дати шансу да искористи потенцијал.““

То су играчи који би у блиској будућност, за три, четири године најкасније, требали да буди ослонац клуба?

„ Тако је. Ја се надам, уз правилан, за три године би већ требали да буду ослонац и стандардни у првом тиму. Ја стално говорим да ако је Вејн Руни могао са 16 година да добије шансу у Евертону, у Премијер лиги, зашто наше дете са 18 година не би могл ода игра домаћу лигу.“

Неки момци, мало старији, су већ ад хок дебитовали у Новом Саду, у последњем колу. Неки су прошли припреме. Мисли се на Грујића, Ахчина, Стојковића, Брајовића, Лазића, Маринковића..

„ Доста интересантних имена. Много треба да се ради са њима, опрезно. Још увек су деца, која у овим данашњим, тешким временима имају проблем и са менаџерима, причама да већ вреде 10-15 милиона, и са родитељима. „

Да ли клуб тада стаје уз своју децу?

„ Клуб мора јасно да дефинише став. Да ли играч са 16, 17 година који прави проблем клубу својим понашањем, потезима, итд.. шта ради у том случају. Моје лично мишљење је да треба да буде одстрањен из тима. Треба им јасно рећи шта не смеју да раде и научити их. Као и стати иза тога.“

Изгубили смо две драгоцене генерације, ’92 и 95’. Невероватно талентоване. Једино су враћени Ћосић, на кратко, па је и са њим избио проблем и сада Аца Ковачевић. Да ли се назире да можемо до још једне трагедије?

„ И ’96, 97’ и ’98. годиште су јако талентовани. У свакој, комплетној генерацији имамо по два, три играча који су екстра талентовани. Поента је да се губи траг између преласка из омладинске школе у први тим. Опет кажем, људи који воде омладинску школу, конкретно директор, ако постоји прави играч, прави квалитет међу играчима онда мораш да истрајеш да га доведеш у први тим. Мораш да имаш име и презиме да би отишао код спортског директора и рекао „ овај има квалитет, овај играч вреди и треба да игра за први тим. На крају крајева, Спајић је један који спасио клуб. Омладинска школа је спречила банкрот Црвене звезде тако што су отишли Спајић, Шуљагић, Јанковић, Мијаиловић, Симић, Максимовић.. добијен је новац од њихових ангажмана по пропису УЕФА, а да смо били паметни био би десет пута већи. “

Каква је заправо, стварна ситуација у Омладинској школи?

„ Није сјајна. Као што сам рекао проблема има много, немамо услове за рад, реквизите. Омладинска школа Црвене звезде тренутно нема тренере, надам се да ће у току ове недеље да се искристалише ко ће бити тренер. Црвена звезда је велики клуб, са великом традицијом и треба да има најбоље тренере. Да клуб изабере најбоље и да пружи пуну подршку тим тренерима. Да не долази у сукобе интереса, да ли играчи имају менаџере или немају, да ли су им родитељи имућни или нису. Причам о Омладинској школи. Једноставно је једини прави начин да је терен мерило за квалитет.“

Да ли је могуће да Црвена звезда данас нема тренере у омладинској школи, а почеле су припреме за млађе категорије?

„ Могуће је. Обзиром на ситуацију каква је, могуће. Кажем поново, требало би ове недеље да се реши ко ће бити, ништа се не зна, нисмо имали никакве разговоре. Основни ред би био да зову, не само мене него све тренере и да се предочи какав је план клуба и да ли рачуна на тренере. И, ако не рачуна, наравно, да се каже зашто. Једноставно, да имамо чисту слику.“

Да ли клуб има план?

„ То је питање за људе из клуба.“

Какав је био однос водећих структура у клубу према тренерима, играчима, људима из омладинске школе? Десило се доста негативних ствари, од почетка године.

„ С’обзиром на ситуацију у каквој је клуб и све што се издешавало, клуб је стварно имао преча посла којима је требао да се бави пре  омладинске школе. И разумем све. Али, опет кажем, то је нешто са чиме морају да се баве, то је будућност клуба и једини излаз из кризе. Морали су много раније да се баве омладинском школом. Причам конкретно о новој управи, која је дошла пре 7,8 месеци. Морали су да поставе ствари на своје место, да се зна одмер, а не да се одлаже тај почетак тог новог рада.“

Какав је био однос новог директора омладинске школе, Срђана Васиљевића? Да ли си задовољан његовим досадашњим радом?

„ Нисам, нисам задовољан. Наравно да нисам, зато што једноставно.. немам никаквих проблема са њим, нити ишта лоше против њега. И њега је неко ту довео, имајући пуно поверење у њега, међутим конкретно, дешавале су се ствари у којима није пружао подршку да се ствари раде онако како би требало. Вероватно се трудио да то уради, али није могао да уради. Аутоматски, није имао неку тежину код људи из клуба. Сматрам да би човек који води омладинску школу Црвене звезде требао да буде човек који има име и презиме, који је легенда клуба, који има искуство, који има ауторитет, који може да каже људима из управе клуба да омладинска школа има проблем и како ствари стоје. И да почну да се решавају проблеми, а ово сада је нагомилавање проблема.“

По свему набројаном, опису одговара име попут Владимира Петровића Пижона.

„ Рецимо, тако је. Што се њега тиче, то је човек који Звездина легенда, има име и презиме, има тежину, искуство, знање, Најбитније је да зна да ради са младим играчима. У односу ово, то би сигурно било право решење.“

Да ли постоји неко размимоилажење у мишљењима како треба да функционише омладинска школа између управе клуба, спортског директора и директора омладинске школе? Да ли је то велики проблем?

„ Што се тиче тога, ја сам рекао моје мишљење. Рекао сам како треба да фукционише омладинска школа. Овде, у Србији, влада мишљење да смо Богом дани, да смо најлепши и најбољи и да сви чекају да нас купе. И као такви, људду улажу по 100,200 евра по играчу, а очекују милионе. То је немогуће. У овим данашњим условима, зашто би велики и имућни клубови куповали играче из Црвене звезде а у својим академијама имају и боље? Црвена звезда се променила, данас није клуб који ствара играча, сад их доводи са стране. Када кажем са стране, не мислим на играче из Србије, то је нормално, и ја сам тако дошао у клуб и треба да ти шансу играчима из Србије, јер има много добрих играча по ниским ценама. Мислим на странце, а опет нисам ни против странаца. Странац треба да дође, али да буде звучно име које одскаче квалитетом. Да буде сразмеран квалитет са ценом, а не да је квалитет у односу на цену драстично мањи. То је оно што ја не разумем. Ти си вољан да даш за странца пола милиона, а нећеш за сопствену школу 10.000.“

Са каквим се све проблемима сусретала омладинска школа током ове сезоне?

„ Има доста проблема. Људи који су упућенији у сам рад омладинске школе, знају о чему причам. Нпр., моја генерација је играла незваничну лигу. У Србији постоје три званичне лиге – омладинци, кадети и пионири. То је на нивоу целе Србије. И за то клуб, како тако решава трошкове путовања, хране.. не тако често се дешава да деца немају ручак. Постоје и незваничне лиге које се играју на територији града. У мојој генерацији су најдаља путовања била Лазаревац, Младеновац, итд.. и то су ствари где се ја као тренер довијам и сналазим, путујем својим аутомобилом, превозим. Не само ја, нисам само ја у питању, већ и остали тренери. Сналазе се, дају новац из свог џепа за гориво, путовања. То су неке ствари које се мени не свиђају. Кажу морамо.. ми не морамо да играмо те лиге. Ја нисам заговорник да морамо нешто по сваку цену. Можемо и да уштедимо. Ми деци можемо пружити максималне услове за рад и кроз турнире, јаке турнире у Европи. Црвена звезда је велико име, има велико име у Европи и да се кроз те турнире иде ка напред.“

По овоме звучи да је ситуација крајње алармантна.

„ Ситуација је дупло алармантна. Време је да стварно нешто урадимо. Ја стварно волим Црвену звезду и новац ми није мотив. И све ово што радим, радим да пробудим свест. Ја не морам да будем тренер у Црвеној звезди, наћи ћу себе негде. Ја бих волео да будем тренер Црвене звезде, али није нешто да морам. Црвена звезда мора да буде клуб без компромиса. Тренери морају да буду клуб без компромиса, ако верују да неко прави играч, онда га требају форсирати, а не правити компромисе који се знају какви су.“

Да ли је могуће да гро данашњих клинаца, са 15,16 година, већ имају менаџере?

„ Имају. Конкретно, у мојој генерацији мислим да има 6 или 7 играча менаџере, они су репрезентативци. То је велика бољка. Не може ником да се забрани да има менаџера, али клуб је тај који треба јасно до знања да стави играчима који су у клубу свој став. Да клуб води рачуна о њима, о њиховим повредама. Дешава се да деца у омладинским категоријама прекину да играју фудбал зато што нису адекватно лечени. То су ствари које мене као родитеља боле. Сутра бих волео да и моја деца играју у Звезди фудбал, али како, ако се не води рачуна. Повреде се, не дај Боже, после све иде на терет родитеља. Клуб мора да сноси одговорност за понашање. Као и сваки појединац. Ми смо сви играчи, бивши играчи или будући играчи Црвене звезде.“

Какав је однос управе према бившим играчима који су сада тренери у клубу?

„ То је нешто што је мене занимало када сам ја завршио своју каријеру. Доста бивших играча Црвене звезде, који имају неко име, ретко свраћају у клуб. То је очигледно питање за људе који су водили и који ће водити клуб. Ја, Црвену звезду осећам као свој дом и нико никада не може да ми забрани да дођем у свој дом, своју кућу, клуб, ма како се он звао. Али, има фудбалера који су направили велике, богате каријере,независни су у сваком погледу и не желе да имају било какву непријатност. Свако мора да зна своје место. „

Сведоци смо лошег односа према бившим играчима.

„ Конкретно, ја сам имао једну ситуацију коју нисам знао како да објасним људима. Дарко Ковачевић, тада је био спортски директор Олимпијакоса, играли смо заједно у Реал Сосијетаду и репрезентацији, знамо се дуго, пријатељи смо. Дошао је са пријатељем из Шпаније, који је један од водећих менаџера у Шпанији, да гледамо дерби. Ми нисмо имали где да седнемо и престојали смо целу утакмицу у медија центру. Не кажем да ја морам да седнем, али клуб живи од таквих људи и мора да води рачуна, то су му бивши играчи. То је само један од показатеља како се понаша клуб, величине клуба, ко седи у ложи, ко има место ко не итд..“

Који је играч у млађим категоријама најсличнији Драгану Младеновићу?

„ Глупо ми је сад да причам о томе.. ја не волим да се везујем за једног играча, не волим ни да се деца везују за било кога. Више волим да деци укажем где је Драган Младеновић грешио као играч, него шта је добро радио. Децу треба учити на грешкама, шта сам радио што није било добро за ток моје каријере. И то покушавам да усадим код деце коју ја водим.“

Када смо већ код играчке каријере, где је Драган Младеновић грешио?

„ Грешио је у томе што је, обзиром на квалитет који је поседовао, није рекао ствари које су га тиштиле. Не кажем да је то био врхунски квалитет. Сваки проблем може да се реши причом, једино ако ћутиш онда се ти проблеми гурају под тепих и нагомилају. И долазиш до тога, као што сам ја урадио, да пожелиш да завршиш каријеру. Мислим, ја сам тако дошао у Црвену звезду. Отишао сам из Земуна и рекао да завршавам са фудбалом. Моја ситуација је била таква да сам у Црвену звезду дошао са 26 година. То су озбиљне године.“

Али, и најбоље.

„ Најбоље, свакако. Само код нас овде нису. Ја још увек нисам схватио који је то оптималан период за играча који игра овде. Када дођеш кажу ти стар си, а када те не доведу још си млад. Тако да, мислим да је негде период између 17 и 33. године, период када код нас ништа не треба радити. То ми никад није било јасно. Као кад за репрезентацију кажу стар је играч. Не постоји стар и млад, постоји добар и лош. Код мене се све може видети. Не постоји проблем који ме није закачио. Од тога да менаџери гурају своје играче а гуше мене, до повреда.“ уз смех, поручује Млађа.

Где је то био случај?

„ Свуда, свуда је то случај. Причам за Србију, преко или вредиш или не вредиш. Ја сам у Шкотској имао две тешке повреде и нисам могао због тога да се адаптирам па сам отишао. Повреде су учиниле своје. У Шпанији сам играо, али због финансијске ситуације сам морао да одем. Били смо други на зачељу табеле, после смо завршили у Интертото Купу. Били смо шести или седми. Доста играча је и отишло касније, баш због финансијске кризе у клубу. Репрезентацију нећу ни да спомињем. То је скуп, ко има јачу везу, он игра.“

Када је Драган Младеновић био у Црвеној звезди то су били можда и најуспешнији периоди. Прво Славољуб Муслин, па онда Валтер Зенга. Две дупле круне и секунде од зиме у Европи. Први мандат од 2002 – 2004. године. И дан данас се прича да су код Славољуба Муслина и Зенге играли најспремнији и најбољи.

„ Тако треба да буде увек. Славољуб Муслин је пример. Црвена звезда не треба да буде клуб компромиса, опет кажем. Треба да се направи тачна стратегија и план шта је интерес Црвене звезде. У том тренутку, враћам се на новац, много су боље екипе биле и много боље смо играли. Мотив је много битна ствар. Који је мотив играча који има 300.000 данас у Црвеној звезди у односу на играча који је имао 30.000 када смо ми играли? Мотив је код нас био да играмо за клуб и да играмо добро, да би зарадили новац и добро се продали. А данас очигледно није тај мотив. Ако оде Црвене звезде, такве паре неће добити сигурно нигде.“

Сезона 2003-2004. Немања Видић, Никола Жигић, па Марко Пантелић, Владимир Дишљенковић, Марко Перовић, Бојан Ђорђић.. сјајан тим.

„ Страшна генерација. Мислим да је то последња генерација која је вредела и жао ми је што та генерација није имала подршку као данашње. Гарантујем, кад би могао да вратим време, сто одсто би се још причало о тој генерацији. Сигуран сам. Довољно је погледати само какве су каријере направили играчи. Сећам се, играмо против Зете која је била трећа на табели, а на стадиону 3-4.000 навијача. Добијемо 4:0, а скандирају нам како лоше играмо.“

У том периоду је и настао чувени транспарент „Не заслужујете навијаче као што смо ми!“

„ Тако је. Зато навијачи треба да се сете тих времена. Да смо ми имали данашњу подршку још би се причало о играма и успесима те генерације.“

Одензе, Розенборг, Лацио, Кјево.. доста великих утакмица.

„ Баш сам пре неки дан гледао те утакмице, против Одензеа и Розенборга. Са Бојаном Ђорђићем. „

Са ким си још у контакту, осим Бојана, из те генерације?

„ Чујем се са већином. Витакић, Дишљенковић, Славољуб Ђорђевић, Вида, Жига..са Немањом Видићем сам се видео пре месец дана. Постоји и професионални живот па не можемо да се чујемо сваки дан, али чујемо се често. „

Немања Видић?

„ Легенда. Сигурно легенда, прво Црвене звезде, па Манчестер Јунајтеда. Људи према играчима који направе успех имају двоструке аршине. Причати о једном Немањи Видићу је глупо. Иза себе има све, драго ми је. Иза њега и за сваког из моје генерације који успео у каријери. Људина и велики играч.“

У том периоду је уследио и позив из репрезентације и гол Велсу за победу.

„ Сада, када гледам, боље да није дошао. Боље да нисам ни играо, искрено причам. Све ствари које су уследиле после тога.. понашање људи у фудбалском савезу је као да никад нисам ни играо. Не треба нико да ме слави, ни да ми даје било ккаве привилегије. Али, конкретно, у свакој земљи постоји поштовање или однос према онима који су играли за репрезентацију. Одлучио сам да се бавим тренерским послом, завршио сам А лиценцу и треба профи лиценцу да добијем. Свака част свакој професији, али о томе одлучују људи који никад у животу нису лопту шутнули. Целом нашем друштву је битно кога познајеш. „

Период у репрезентацији није у лепом сећању.

„ Није. Људи су испали.. ја сам одиграо те квалификације, али нисам отпутовао у Немачку на светско првенство. Иако сам у Звезду дошао због тога. Одиграо сам стандардно целу сезону, освојили смо дуплу круну, играли Лигу Европе, секунде су фалиле да презимимо… на нашу глупост нисмо. Од 10 утакмица у квалификацијама, одиграо сам 7. Три нисам играо због повреде. А на светско првенство нисам отишао, зато што су отишли менаџери. Мислим на играче који су били дуже повређени, а менаџери их изгурали. Свака част тим људима. Није то њихова кривица, већ људи који воде савез. Све ствари које су се тад догађале и после тога водиле су фудбал у амбис. „

Пре повратка, између два мандата у клубу, уследили су Глазгов Ренџерс и позајмица у Реал Сосијетад. Као искусан фудбалер и стандардан репрезентативац, очекивала се потврда на великом нивоу.

„ Тако је. Али, десиле су се тешке повреде. Последњи тренинг на припремама повредим задњу ложи и следи пауза од месец дана. Када сам се опоравио, кренуо сам да играм и усталио сам се, онда сам повредио колено. Видео сам да је то то и да је боље да одем.

Реал Сосијетад је лепо искуство. Одиграо сам пола године са Дарком Ковачевићем. Ситуација у клубу је била таква да финансијски нису могли да ме приуште. Да откупе уговор од Ренџерса. Тада сам раскинуо уговор са Ренџерсом и вратио се у Црвену звезду.“

Да ли је било понуда у том периоду, од клубова из иностранства?

„ Искрено, није. Свашта су писали по медијима, али није ниједна. Треба бити искрен. О свим стварима које су се дешавале искрено причам. Иако сам имао слободне папире, био слободан играч и репрезентативац.“

Повратак у клуб, други мандат, сезона 2005-2006.

„ Пикси Стојковић је био председник, позвао ме је и питао да ли хоћу да дођем, ја сам одмах пристао. Имао сам слободне папире и раскинуо

сам уговор са Ренџерсом, не знајући где ћу завршити. Понуда нисам имао. И пре тога сам хтео да дођем у клуб на позајмицу из Глазгова, али поједини људи који су тада водили клуб су били против тога да се ја вратим.“

Да ли сте имали проблема са финансијама и дуговањима у тој сезони?

„ Ништа, ништа. Апсолутно ништа. У односу на данас небо и земља. Био је мањи новац, али услови су били одлични. Први пут се десило да се играч осећа као играч. Имали смо и свој ауто. Све. Тада је клуб био европски клуб.“

То је и најбољи период клуба у последњих десет, петнаест година. Дупла круна, Лига Европе, Рома и тужни Стразбур.

„ Тада сам већ имао другачије размишљање о фудбалу, период када сам ушао у озбиљне године. Да ли играли против Роме или Зете, увек је био исти приступ. Имао сам доста озбиљних утакмица иза себе, нисам имао притисак. Драго ми је да сам био део утакмице против Роме, коју смо победили. Против Стразбура… једноставно ми смо због својих глупости изгубили предност. Можда је чак и тренер крив за тај меч. Утакмица се не губи у последњих пет минута, ако водиш 2:0 у гостима. Најнижи играч на терену нам да два гола главом у последњих три, четири минута… „

Шта се дешавало у тим моментима са екипом?

„ Па.. причам за себе. Недељу дана пре утакмице нисам тренирао, јер сам био повређен. На наговор председника Стојковића, одиграо сам утакмицу. Хтео сам на полувремену да изађем јер нисам могао да издржим, али опет на наговор председника сам остао. Рекао ми је „ издржи, можеш, даћеш лопту за гол. Већ су почели да нас нападају.“. И био је у праву. Јесу нас нападали тад и десило се да одиграм пас Ђокају, који је изашао испред голмана и дао гол. Изашао сам у ’70. или ’75. минуту из игре, јер нисам стварно могао да издржим. После тога се Жигић повредио и тренер Зенга га је изменио, а није га питао да ли може да остане и настави до краја. А Жига је могао да издржи и настави утакмицу. И, добро се сећам, мада би најбоље било да питате Жигу. Стајали смо у тунелу, нас двојица, последњих десет минута и рекао сам му да ћемо изгубити утакмицу. Што се десило, нажалост. То је можда било и пресудно, али опет не волим ја да причам о томе. Испада да хвалим себе. Најбоље је питати људе који су учествовали у томе, ако они кажу да није тако, онда није.“

Никола Жигић је последњи прави љубимац навијача.

„ Каријера показује. Био је прави. Утакмице у дресу Црвене звезде, па онда Расинг Сантандер, донео је Бирмингему први трофеј. У Валенсији се није прославио, али иза њега је озбиљна каријера У том периоду један од наших најбољих центарфорова.“

После Црвене звезде, каријера у Јужној Кореји. Инчон. Као медијска илегала.

„ Па, и у Црвеној звезди је била. Зато што сам такав, не волим експонирање. Имам свој живот, своју породицу. Мени је то био посао, љубав према фудбалу сам двно изгубио, када сам видео шта се све ради. Ја сам и био у медијској илегали, скоро читав фудбалски век.

Три године у Јужној Кореји, одличне. Одличне за мене, констатно сам играо, без повреде, без ичега. Преко 100 утакмица за три године. Презадовољан сам. Изузетно висок ниво, изузетно велико тржиште. Чак, можда боље и од Јапана. Смао што је Јапанска лига медијски доста боље пропраћенија од Корејске. За три године, слагаћу, одиграо сам 15-20 утакмица против јапанских тимова и ниједну нисам изгубио. Озбиљна лига, озбиљан новац. Најбоље показује и Азијска Лига Шампиона. У три године, колико сам провео тамо, две године је тим из Јужне Кореје освајао титулу. Дешавало се да два или три клуба буду у полуфиналу такмичења. Фудбал је тада већ био у експанзији, сигурно. Услови за рад, стадиони, финансијска страна.. све је на врхунском нивоу.“

Када је дошао тренутак, када си рекао да је доста, да је то то и да завршаваш каријеру?

„ Имао сам жељу да завршим каријеру у Црвеној звезди. Имао сам 33 године и желео сам да одиграм још једну сезону за клуб. Био сам слободан, није било обештећења, нисам хтео новац, ништа. Тада је Пижон био тренер, хтео сам да помогнем колико могу, а мислим да сам могао. Црвена звезда је била у великој кризи, моја идеја је била да дођем у Црвену звезду и да завршим каријеру, да ми последња сезона буде у Црвеној звезди. За џабе, новац није проблем. Договор је био да одиграм сезону, полусезону, да помогнем. Био сам физички спреман, без повреда. Међутим, нисам наишао на разумевање људи из тадашње управе да могу да помогнем. Они су мислили да не могу. Онда сам сео и рекао ако не могу да завршим каријеру у Звезди, онда нећу нигде и то је било то. Имао сам понуде са Кипра и из Грчке. Нисам хтео да идем, имао сам породицу, имао сам малу децу и нисам хтео да их селим. То је било то. „

Доста пријатељстава те веже са бившим саиграчима. Са ким си у свакодневном контакту?

„ Са Славољубом Ђорђевићем. Славољуб Ђорђевић. Он је рођен 15.фебруара, ја 16.фебруара, па нас ваљда то везује. Сваки дан се виђамо, чујемо. Он игра још увек. Чујем се са већином, али свакодневно.“

Да се вратимо на не тако сјајну будућност. Ускоро треба да почне сезона у млађим категоријама, а ми још нисмо почели са припремама. Иако су требало пре две недеље.

„ Тако је. Ми још увек нисмо почели са радом. Када кажем ми, мислим да омладинска школа није почела са радом. Ја не знам да ли ћу бити тренер и даље. Нико ме није позвао, нико није водио разговор с амном, нити са било којим другим тренером из омладиснке школе. Шта ће бити, стварно не знам, надам се да ће све бити у реду. Да ће бити како треба и како ја желим Црвеној звезди. Ја, Црвеној звезди, желим све најбоље. Али, прича је једно, реалност и дела друго.“

Планови за будућност?

„ Конкретно, моји планови су.. жеља ми је сигурно да једном будем тренер Црвене звезде, сигурно Међутим, када би ми сад то неко понудио, не бих прихватио, како је сада тренутно стање. Мислим да Црвена звезда има озбиљних проблема. Успех јесте освојити титулу после шест година, евидентно. Али, за мене би био успех да будем тренер који ће Црвену звезду оставити што дуже време. То од деведесетих нико није урадио.“

Који пут за будућност?

„ Црвена звезда је имала огромну шансу пре шест, седам година да направи систем, план, пут. Стратегију, план и програм у наредних пет година. Да се базира на томе. Стратегија за довођење играча из Србије, да се уложи новац који бачен на довођење неквалитетних играча за које клуб и да данас осећа последице. Да се оуложи у омладинску школу, у образовање и школовање тренера и да се потпишу озбиљни уговори са њима. Када кажем озбиљни, мислим вишегодишњи. Да се тренер гледа као човек да поштовањем, а не као последња рупа на свирали.

Не желим да будем део нечега што није добро. Да ми сутра неко каже „ шта ти хоћеш и ти си био ту, нипта ниси урадио.“. Нећу никог да блатим, ја само говорим истину и да ли је добро или није. Ту су навијачи и људи који стварно воле клуб да просуђују. Ја сматрам њих људима који воле клуб и који су увек уз клуб. Једног дана ће и о мени говорити да ли сам добро или лоше урадио.„

Једини из периода када си био играч до данас је остао само Бајко. Ако не рачунамо повратак Ненада Милијаша.

„ Па, ето. Добар је Бајко. Дечко са специфичним стилом. Најбољи наш голман данас, нема сумње. Ја га знам када је баш дошао, био је клинац буквално. Дружио се са нама, водили смо га са собом. Црвена звезда је велики, огроман клуб, Београд велики град, доста људи се изгуби у њему. Воде рачуна о неким другим стварима, експонирају се. Бајко је све издржао, драго ми је због њега, стварно. Надам се да ће наћи неки добар клуб. Наравно, волео бих да остане, ако њему све одговара. Надам се да ће наћи себе.“

За крај, порука за сајт, навијаче..

„ Порука је да треба бити објективан, не треба лагати себе у животу, то је животна порука. Што се нас, навијача тиче.. треба веровати у Црвену звезду, треба говорити истину и треба да се човек запита да ли стварно воли Црвену звезду, мислим на људе који воде клуб, јер је ово дефинитивно последње време да се људи питају да ли радимо за добро Црвене звезде.“

Драган Младеновић, бивши фудбалер и тренер генерације ‘98. омладинске школе Црвене звезде.

Вест можете коментарисати и на нашем форуму.