Moja Crvena Zvezda
АлександарБлогови

Прича о Звездиних шест евро-титула!

2Након синићњег тријумфа наших ватерполиста, који је Црвену звезду уздигао до европског трона, ваља се подсетити свих Звездиних евро-титула. Наше спортско друштво може бити поносно, јер у својим витринама има чак 6 пехара намењених шампионима Европе, а освојили су их спортисти у чак 5 различитих спортова! Звезда је за само 18 година у својим витринама сакупила чак пет евро-трофеја, у четири различита спорта, а након 15 година, дошао је и шести, у петом спорту! Ово је прича о Звездином владању Европом!

Кренимо редом…

ЖЕНСКА КОШАРКА (1979)

Женски кошаркашки клуб, иако у веома тешком положају већ готово двадесет година, један од најуспешнијих и најтрофејнијих у нашем спортском друштву, такође је био шампион Старог континента. То се догодило 1979. године, када је Звезда била јако доминантна у Југославији и имала освојену 21 титулу првака државе за 33 године постојања…

prvaci evrope zkk

Највреднији пехар, намењен победнику најпрестижнијег европског такмичења, победника Купа европских шампиона дошао је као круна рада и досањани сан дуг више од три деценије. У шпанској Ла Коруњи звездашице су тријумфовале над прваком Мађарске, екипом Б.С.Е. резултатом 97:62 (47:28). Тај подвиг оствариле су: Вукица Митић, Биљана Марковић, Јасна Милосављевић, Софија Пекић, Зорица Ђурковић, Споменка Мрђеновић, Весна Ковачевић, Гордана Вукмировић, Наталија Бацановић, Анђа Вукмировић, Јасмина Калић и Драгана Пандуров. Кошаркашице су прва екипа црвено-беле спортске породице која је постала шампион Европе.

АТЛЕТИКА (1989)

Атлетски клуб Црвена звезда највећи успех остварио је 1989. године, када је на Маракану стигао трофеј намењен прваку Европе.

У свом 14. учешћу у Купу европских клупских шампиона, 1989. године, мушка екипа Црвене звезде постала је шампион Европе. Имали су црвено-бели и вицешампионску титулу 1981. и треће место 1976, а пројекат „Црвена звезда шампион Европе“ започет је у Ријетију, 1988. године, када је четвртопласираној Звезди додељена организација наредног такмичења.

Имала је Звезда младу, јаку и још више перспективну екипу, одличан тренерски кадар, на чијем челу су били Христо Гергов и спортски директор Борислав Писић. Имала је Звезда и сјајан руководећи тим на челу са председником Скупштине Вукојем Булатовићем и председником Председништва Гојком Мићуновићем. Секретар је био Мића Дотлић, а Олга Ацић међу челницима Комитета Лиге Шампиона.

Резултат заједничких напора била су нова модерна борилишта на стадиону Црвене звезде, добро организовано такмичење, одлично припремљен тим, пажљиво одабрана појачања и – тријумф.

Ти јунски дани 1989. године, 3. и 4. јун, остаће заувек уписани великим словима у историји Клуба. Петнаести „КЕПА“ окупио је осам најбољих европских мушких атлетских екипа у којима су била многа велика имена светске атлетике. Поменимо само Себастијана Коуа, једног од најбољих средњепругаша свих времена, тада још актуелног светског рекордера на 1 500 метара и бивше светске рекордере Алесандра Андреија (кугла) и Клауса Тафелмајера (копље). Андреи је био и олимпијски шампион у Лос Анђелесу 1984. и вицешампион света у Риму 1987.

У Београду су се такмичили и олимпијски вицешампион из Сеула 1988. Амаду Дија Ба (400 м препоне), вицешампион света на 400 м из Рима 1987. године Иносент Егбунике, вицешампион света на 200 м из Рима 1987. Жак Квернев, па сјајни дугопругаш Брахим Бутајеб, којег су тек чекали велики успеси…

На папиру Звезда није била фаворит. Бодовањем најбољих резултата пријављених такмичара британски Харингеј био је апсолутни фаворит, француски Расинг вицешампион, шпански Лариос трећи а Звезда тек четврта са 103 бода – 12 мање од збира који би освојио Харингеј.

Али прогнозе и некад постигнути резултати су једно, а учинак на стази, на бацалишту и скакалишту у директним дуелима нешто сасвим друго. Одлучује и тренутна форма, жеља, инспирација и срећа. Са изузетком среће, црвено-бели су имали све.

Упркос киши првог дана на Стадиону Црвене звезде окупило се више од 5 000 љубитеља атлетике и навијача Црвене звезде, а другог више од 8 000. Била је то значајна подршка Звездиној екипи коју су појачали Пољаци Коласа (мотка) и Зерковски (3 000 м стиплчез) и домДраган Мајсторовићаћа појачања Бранко Зорко, Младен Кршек, Драган Мустапић и .

Колика је жеља да се тријумфује била присутна најбоље илуструје податак да је моткаш Драган Георгијевски личним везама довео Пољака Коласу елиминисавши себе из тима, а да је све бољи стиплаш Вуле Максимовић сам решио дилему стручног штаба и рекао да је боље да трчи искуснији Пољак Зерковски а не он…

Вукићевић и Писић
Вукићевић и Писић

Све је било подређено коначном успеху. Први дан, објективно слабији за црвено-беле, завршен је према жељама – на трећем месту, са малим заостатком за водећима – само четири бода иза шпанског Лариоса и 3, 5 иза француског Расинга.

Јунаци дана били су Радоман Шћекић и Андреја Маринковић. Шћекић, ученик Дмитра Марчете, победио је страшног Тафелмајера и тријумфовао у бацању копља, личним рекордом и другим резултатом свих времена у Југославији – 81,68 метара, а Маринковић је скоком од 7,84 метара успео да надмаши и Шпанца Коргоса чији је лични рекорд од 8,23 метара уливао страхопоштовање.

Капитен Бранислав Караулић и Слободан Бранковић освојили су друга места угрозивши чак и такве асове какви су Дија Ба и Егбунике. Јован Лазаревић је заузео одлично треће место у бацању кугле, али није све ишло како се желело. Талентовани јуниор, Драгутин Топић, у жељи да се докаже остао је без пласмана у скоку увис, искусни Зорко је погрешио и дозволио спору трку на 1 500 м у којиој се Коу „прошетао“ до победе, а он био тек пети… Ипак, позиција за јуриш на прво место је изборена.

Други дан почео је неочекивано малим бројем бодова које су донели седмим местом Мајсторовић и петим местом Марјановић, али после Бранковићевог трећег места на 200 м почео је успон ка врху. Зорко је трчао мудрије него првог дана и био трећи на 5 000 метара. Исти пласман изборио је Мустапић у бацању диска, а када је Коласа победио у скоку мотком пут ка врху постао је остварљив. Зерковски је то потврдио заузевши друго место у стиплу, одмах иза сјајног Лабрускинија, а вођство Црвеној звезди донео је тријумфујући у претпоследњој дисциплини, троскоку млади Зоран Ђурђевић.

Mанчев и Караулић
Mанчев и Караулић

Преостала је још само трка штафета и Звезди је био неопходан тријумф са бар два места испред састава другопласираног шпанског Лариоса, који је предводио Иносент Еегбунике. Звезда је, уз то, имала пех. Капитена Караулића, члана олимпијске штафете из Сеула стегао је ишијас и није могао да трчи, па је прва измена поверена младом Јовковићу…

Стадион Црвене звезде је на ногама. Пуцањ стартера. све очи уперене су у Дејана Јовковића и Шпанца Санчеза. Јовковић се не залеће. Држи у корак Шпанца и предаје палицу искусном Слободану Поповићу, који упркос томе што се није опоравио од болести престиже Лариосовог тркача Фрагу. У трећој измени Исмаил Мачев, не само да је повећао растојење у односу на Лариос, већ је престигао и Британца и последњем члануу штафете Слободану Бранковићу донео предност, а Шпанци су деморалисани пали на пету позицију.

Бранковић није испустио предност. Егбунике је био немоћ н и Бранковић је имао времена да се у финишу придружи слављу које је већ почело на трибинама. Звезда је шампион Европе!

ФУДБАЛ (1991)

Две године касније, долази вероватно највећи успех српског и југословенског спорта. Фудбалери Црвене звезде, попели су се на кров Европе, а 7 месеци касније постали и шампиони света. Бари је био последња станица, а 29. мај датум који се слави као празник међу Звездашима.

Али није било нимало лако. Пут до Барија добро је познат. Након вечери стрепње на првом степенику, уследила је рапсодија у Швајцарској, као најава великих игара великог тима. Ренџерс и Динамо су понижени у наредне две рунде. За мајсторе фудбала није било непремостивих препрека. На реду је био Бајерн, можда и најбољи тим тог времена. Наравно, после црвено-белог оркестра, на челу са диригентом Љупком Петровићем. Мајстор у свему што је у животу радио, како се тих година испоставило, Драган Џајић, самоуверено након жреба изјављује: „Победићемо Бајерн и у Минхену и у Београду!“ И изгледало је да ће бити тако. Све до оног Бендеровог гола почетком другог полувремена београдског трилера. Оно што се одиграло до краја, већ је историја. Али, погодио је Џаја. Победила је Звезда. Победила је на један тежи начин, али на начин који ће се сигурно памтити заувек. Који ће заувек остати у срцима свих Звездаша.

Уследило је велико финале. Генерације и генерације писале су историју нашег клуба и биле заустављане на невероватне начине, често на корак од звезда. Џаја, Бора, Шеки, Рајко, Пижон, Пикси, Дуле Савић... Све су то играчи чија су имена остала записана у историји Црвене звезде, али који на зеленом тепиху нису успели да дођу до врха.Фиорентина, Борусија, Келн, Милан, Манчестер, Реал, Бајерн, Панатинаикос и многи други, остали су у горком сећању генерацијама црвено-белих навијача. Да ли ће Бари донети нешто ново или само наставак трагични спортске судбине највећег спортског колектива на овим просторима? Ово питање постављало се тих дана у круговима Звездаша. И одговор је веома брзо дошао. Ова екипа играча једноставно је била предодређена на успех. Под девизом „Циљ оправдава средство“, одиграла ја Звезда финале, на, за себе атипичан начин, али је успела. Да је било другачије, данас би можда говорили само о још једном несрећном поразу на последњем степенику.

Судбина и знање момака који су тих неколико месеци и година носили свети дрес нису то дозволили. У 22:46, Дика је одбранио пенал Аморосу, а неколико минута касније, Дарко Панчев донео свим Звездашима и нашем фудбалу оно што се деценијама чекало. Црвена звезда је шампион Европе! 

sampioni

У историју су ушли Стојановић, Југовић, Најдоски, Белодедић, Маровић, Шабанаџовић, Михајловић, Просинечки, Савићевић, Бинић, Панчев, Стошић, уз Дулета Радиновића, који је због повреде пропустио финале, Тошића, Василијевића, који су учествовали у походу на Европу!

КАРАТЕ (1997, 1998)

Звездини каратисти, који су најуспешнији, власници су два трофеја намењена шампиону Европе.

У марту 1997. године, на Купу европских шампиона у традиционалном каратеу учествовала су 73 клуба из 26 држава. Наши каратисти су остварили фантастичан успех, злато у катама припало је Спасоју и Драгоју Марићу и Александру Симићу. У борбама на истом такмич ењу екипа у саставу Спасоје и Драгоје Марић и Зоран Штукеља постала је вицешампион Европе, док су Владимир Живановић и Александар Симић освојили сребрну медаљу у ЕМБУ, младој карате дисциплини.

karat1

На клупском првенству Европе, 25. септембра 1998. године у Софији, карате клуб Црвена звезда постао је шампион Европе. У конкуренцији 17 земаља, црвено-бели традиционалисти били су неприкосновени. После финалног дела у којем су учествовале екипе Москве, домаћина Каминарија, Букурешта, Работничког, грчке Аспровелте и Звезде, преостала је драматична завршница. Наши каратисти савладали су Москву, па Работнички и у последњем мечу домаћи Каминари. Екипа црвено-белих била је најмлађа, а “трио фантастико” радио је у саставу – капитен Јован Манојловић, Борис Вучковић и Игор Миладиновић.

ВАТЕРПОЛО (2013)

Када је 2009. године завршио играчку каријеру, Виктор Јеленић вероватно није ни сањао да ће четири године касније као вођа своје Црвене звезде подићи пехар намењен шампиону Европе. Но, и то се десило. Уз велики рад, одрицање, много уложених средстава из свог џепа, господа Јеленић, Јездић, Милојевић, Васовић, Савић успели су да од посрнулог клуба направе шампиона. Да направе владара српским ватерполом и Европом! Све је почело са 15-ак клинаца који су свакодневно пливали представљајући Црвену звезду, а црвено-бела породица је расла из дана у дан. Већ у сезони 2010/11. Звезда је постала озбиљан противник, пре свега Војводини, али је Партизан ипак још увек био прејак, у то време и првак Европе. У сезони 2011/12. Звезда је припретила и Партизану, испратила Југу Васовића у пензију и заиграла Европу. Секунде су делиле наш тим од прве титуле након 19 година! И мало среће.

А онда је дошла ова сезона. Ова чаробна сезона… Било је успона и падова, победа и пораза, конкуренција у виду Партизана, Радничког, Војводине никад јача, али су наши момци показали да су најбољи! Све је почело распадом Про Река, што је омогућило нашим клубовима да се појачају. Чини се да је, потпуно неочекивано, Раднички направио прави дрим-тим, довео репрезентативце Србије, Црне Горе и Хрватске, дакле, најбоље играче света. Сви су их видели као прве фаворите. Звезда је довела Прлаиновића, Шефика, Рађена, Вапенског, Пијетловића, младог Ешкерта, који је требало да уз Аврамовића, младе наде, браћу Рашовић, Стојчића, Ивошевића, Драксимовића, Ранђеловића, нападну трофеје.

Ризик је био велики, мало времена за уигравање, а Југ је већ 26. септембра показао колико је јак и савладао наше момке у Београду. Било је и повреда, али је све то наше момке натерало да раде више него икад. Прошли су групу са Југом, Олимпијакосом, Монпељеом, Кројцлингеном, затим и мађарске тимове, Егер и Сегедени. Успут је освојен и Куп, касније и првенство, Раднички је савладан четири, а вечити ривал два пута. Једина екипа коју Звезда ниједном у сезони није савладала био је дубровачки Југ!

И то се променило! Фајнал-фор ЛШ Звезди је донео мало среће у жребу, па је противник у полуфиналу била Барселонета, да би у финалу наши момци сачекали Југ. Овај меч не треба претерано описивати. Сећања су још свежа. Маестрални Шефик, Прлаиновић, Аврамовић, Рашовићи, Рађен, Вапенски, Пијетловић и остали млади момци успели су да потопе фаворизоване Хрвате. Звезда је узела триплу круну!

01062013-sampioni-evrope

Звезда је и у ватерполу постала шампион Европе!

Вест можете коментарисати и на нашем форуму.

Повезане вести

28 comments

Goran јун 5, 2013 at 15:58

Pardon 9 Evropskih i 1 svetski,verovatno cemo uskoro osvojiti jos jedan Evropski trofej pa mi ruka sama napisala 🙂

Reply
Goran јун 5, 2013 at 15:56

6 puta prvaci Evrope (fudbaleri,kosarkasice,vaterpolisti,karate muskarci 2 puta i atletika muskarci),1 put prvaci sveta (fudbaleri) i jos 2 Srednje-Evropska Kupa (fudbaleri) i 1 Kup Pobednika Evropskih Kupova (kosarkasi) = 10 Evropskih i 1 svetski trofej!Zvezda! 🙂

Reply
veljko јул 1, 2014 at 22:03

brate, ne bih da vredjam ali to je znatno manje od partizanovih evropskih trofeja :D, 1 kup sampiona u kosarci, 3 evropska kupa radivoja koraca koji su tada igrali jaki klubovi evrope, srednje evropski kup 1978 u fudbalu prvaci evrope u rvanju 2009, 3 puta prvaci evope u sahu, 2 puta prvaci evrope u karateu, u vaterpolu 7 puta prvaci evrope, od evropskih trofeja jos i 1 kup evrope, 1 kup pobednika kupova, 2 superkupa evrope,1 mediteranski klub, i mislim da ima jos toga, naravno cestitke i zvezdi na svim ovim uspesima pozz

Reply
Goran јул 2, 2014 at 07:51

Nemas sta da me vredjas,Partizan jeste osvojio vise trofeja ali ne i vrednije i u vaznijim sportovima. Samo da dodam da je ove godine Zvezda postala interkontinentalni sampion i u karateu,znaci 10 Evropskih i 2 svetska trofeja.Partizan ako cemo realno osim tog KES-a u muskoj kosarci nema jos velikih trofeja u prvih 5 sportova: fudbal,kosarka,odbojka,rukomet,atletika,svi ostali trofeji kao Kup Radivoja Koraca,Srednje Evropski,Kup Evrope,Kup Kupova,Superkup Evrope,Mediteranski itd su drugorazredno ili trecerazredno takmicenje a ostali sportovi koje si nabrojao vaterpolo,rvanje,sah,karate su daleko od prvih 5 sportova u svetskim okvirima.Kao sto rekoh Zvezda ima manje Evro trofeja ali su zato vazniji trofeji i u vaznijim sportovima prvaci Evrope u fudbalu muskarci,zenskoj kosarci,muskoj atletici…Pa interkontinentalni sampioni u fudbalu…Uz jos 2 Evropska trofeja fudbalera i 1 Evropski trofej kosarkasa mislim da su definitivno vredniji i popularniji trofeji u fudbalu,muskoj i zenskoj kosarci,atletici nego u vaterpolu,sahu,karateu,rvanju…I ono najvaznije na kraju Zvezda ima i 2 svetske titule Interkontinentalnog Sampiona (od toga jednu u najpopularnijem sportu fudbalu) a Partizan nema nijednu,tako da bi na kraju ipak bilo Partizanu kvantitet,Zvezdi kvalitet 🙂 Pozzz…

Reply
Zvezda Velikan јун 4, 2013 at 12:25

Ponosni smo!!!

Reply
Anka јун 4, 2013 at 09:57

Fudbaleri ucite se!
Sa platama koje kasne, problemima u klubu. Bili su strpljivi stisnuli su zube u ostvarili svoj cilj! Momcima samo kapa dole i za primer mnogima. (ova prica vazi i za odbojkase iako su ciljeve ostvarili samo u domacem prvenstvu, ali kada bi se dodelila odredjena suma za ova dva sporta na godisnjem nivou, a sad aludiram na odbojku, mislim da bi bili ravnopravni rival svima i u vrhu za kasnije ostvarenje evropskog sna)
MOMCI JOS JEDNOM SVE CESTITKE.

Reply
veliki pravi zvezdas јун 3, 2013 at 19:58

Dobro je sto imamo lijepu istoriju samo ne valja to sto sada rade neki losi ljudi u naprimjer FK Crvena Zvezda mislio sam preciznije na troclanu komisiju koja ce da radi sad prelazni rok u nasoj Zvezdi nego Stojadinovic koji zna sto su pravi igraci i ne treba odma tjerat trenera Crvene Zvezde Pinta ,potrebno je privuc sto vise zvezdasa u skole Crvene Zvezde sto vise sponzora 😀

Reply
LA[K]I јун 3, 2013 at 14:34

Stvarno neverovatno je da Zenski kosarkaski klub propada. Da niste napravili ovaj clanak ne bih znao da smo uopste postojali u vreme Jugoslavije. Neverovatno je koliko se malo prica o ovim uspesima… Covek koji se nerazume u istoriju SD Crvena Zvezda bi rekao da smo dosada bili prvaci Evrope samo u fudbalu i Vaterpolu!

Reply
Damjan Martinovic јун 2, 2013 at 22:08

Hajde napisite neku pricu o Jasni Sekaric,ako iko zasluzuje to je ona.Ona je Zvezdi donosila titule evropskih i svetskih sampiona kad se mi nismo ni mogli takmiciti zbog sankcija.Zena je po meni sinonim uspeha naseg sportskog drustva.Zalosno je samo sto je njen sport neatraktivan,svi prate polupismene fudbalere.Ona je po meni ubedljivo najbolja sportiskinja naseg sportskog drustva svih vremena!

Reply
Александар јун 2, 2013 at 23:24

Хоћемо!

Reply
Беркут јун 2, 2013 at 22:03

Hvala za ovaj članak!

Lepo je znati svoju slavnu istoriju !

Reply
Barbara јун 2, 2013 at 21:18

OSVOJILI SMO SVE, OSVOJILI SMO SVE, OSVOJILI SMO SVE!!!

Reply
bob јун 2, 2013 at 19:18

Ja i komša smo nazdravili. I on, kao i svi, navija za Zvezdu. 😛

Reply
otpisani101 јун 2, 2013 at 18:42

zvezda je ime sampiona ima nas 200 miliona…samo to da se zna…

Reply
otpisani101 јун 2, 2013 at 19:06

neverovatno…dobio sam negativan glas i za ovaj komentar…

Reply
Djape Delija јун 2, 2013 at 19:14

verovatno od neokg grobara, ne sekiraj se ti nista 🙂

Reply
I.V.A.N јун 2, 2013 at 19:46

i na ovaj :mrgreen:

Reply
јоda023 јун 3, 2013 at 08:35

Не воле људи бајагу ахахахаха

Reply
Dzoni јун 3, 2013 at 09:08

To je zato što si rekao samo 200 miliona pesimisto

Reply
Историја се мора знати јун 2, 2013 at 18:40

Распитајте се мало о сезони 73/74 КК Црвена звезда(мушкарци) http://www.sd-crvenazvezda.net/index.php?mod=hst&hid=67

Reply
brother јун 2, 2013 at 19:01

Ja mislim da je to bio kup kupova

Reply
Čiča јун 2, 2013 at 22:09

Tačno tada smo osvojili Kup kupova, koji je tada bio veoma prestižno takmičenje. Mokina generacija predvođena prof. Acom Nikolićem.

Reply
Gile delija јун 3, 2013 at 17:36

To je prvi evropski trofej koji je osvojen u kosarci u SFRJ.

Reply
Čiča јун 3, 2013 at 18:32

Tako je . U pravu si!

Александар јун 2, 2013 at 19:02

То је био Куп Купова. Имамо и у фудбалу још два, али смо се у овом тексту фокусирали на трофеје првака Европе. У наслову стоји „Прича о шест евро-трофеја“, а тих шест је управо ових шест о којима смо говорили.

Reply
Dragan јун 2, 2013 at 19:03

Osvojili su Kup pobednika kupova 1974 godine

Reply
Simpaticni brko јун 2, 2013 at 18:36

Ja jos ne vjerujem, ali mislim da se desilo! 😀 😀

Reply
Milos јун 2, 2013 at 18:28

ИНСТИТУЦИЈА!

Reply

Leave a Comment