„Један на један“ – Дејан Савићевић

Постоји ли у модерном фудбалу играч који те подсећа на тебе по машти и стилу игре? Ја бих рекао да од данашњих плејмејкера једино Озил може у исту реченицу с Генијем, али и он је још врло далеко… (Бобан)
“Добро, Озил је левоног као и ја. По вођењу лопте и карактеристикама може да се каже да личи на мене. Добар је играч, у Реалу се одлично снашао. Чак је и великог Каку, који је истина имао доста проблема с коленом и препонама, оставио на клупи”.

Млад сам и углавном сам вас гледао на снимцима, раније на касетама, сад на Јутјубу, али стварно сте били феноменалан фудбалер. Шта мислите ко је био бољи: ви или Милош Шестић? (Радомир Беца Поповић)
“Шеле је исто био чудо од играча. Сад… ко је бољи… Мислим да је Шеле био капитен Звезде и после Пижоновог одласка једно време главни играч клуба. И у Олимпијакосу је играо добро, а када се вратио из Грчке, с Војводином је био најбољи. Не бих правио поређења”.

ГОЛ БАРСЕЛОНИ ЗА СВА ВРЕМЕНА

Господине Савићевићу, како сте се осећали оног тренутка када сте постигли чувени гол против Барселоне у финалу Купа шампиона Европе? Да ли сте га доживели као и остатак света – спектакуларно? (Немања Лукић, Нови Сад, мејл)
“Када сам шутнуо лопту, већ сам се окренуо и знао да ћу постићи гол. Имао сам у каријери таква два или три тренутка – шутнеш, видиш да иде и да нема шансе да голман одбрани. Слично ми се десило против Жалгириса у Београду и против Земуна са 30 метара. Било ми је много драго због тог гола против Барселоне, јер је ипак финале – финале. Леп гол, јесте спектакуларан, али таква је и сама утакмица. Финале Лиге шампиона – било какав гол у таквом мечу је врхунац каријере”.

Најдражи гол у каријери? (Милош Кличковић, мејл)
“Осим помињаног у финалу Лиге шампиона, имам неколико посебно драгих у дресу Црвене звезде. Рецимо против Келна, Бајерна и Дрездена – то су голови којих ћу се сећати читав живот”.

Коју утакмицу у дресу Црвене звезде сте најбоље одиграли? По мени, то је она против Келна у Београду. (Владимир Матовић, мејл)
“Мислим да ми је најбоља била против Манчестер Јунајтеда у европском Суперкупу, када смо изгубили са 1:0 у гостима. Сећам се да је у том мечу Рајан Гигс ушао у игру у другом полувремену. Није имао ни 18 година. Баш сам то скоро видео негде”.

Какав је ваш коментар на то што је Рајан Гигс у 40. години одиграо 1000. меч у Манчестер Јунајтеду и што је продужио уговор? Шта човек мора да има у себи да би толико трајао на терену? (Петар, моззартспорт.цом)
“Пре свега добре физичке предиспозиције, да се не повређује често. Ретки су примери попут Гигса. Из моје генерације Барези је играо до 37. године, Малдини до 40, имамо Занетија у Интеру. Играо је и Недвед дуго. Можете на прстима једне руке да набројите играче који су играли у врхунском клубу и на врхунском нивоу толико дуго. Једно је сигурно – тело мора да буде снажно. После 34. године је напорно. Важна је и психа, али уколико физички лакше подносиш напор, онда је и психички лакше. Ево ја током последња три месеца каријере нисам тренирао ујутро у Бечу. Претежно смо имали тренинге по подне, ујутро нисам могао да устанем. Е сад, уколико имаш јак организам, поднећеш напор. Сви набројани су имали потребну физичку издржљивост”.

Многи сматрају да бисте превазишли Мишела Платинија да сте имали радне навике Немца или Холанђанина? Колико има истине у тим анегдотама у вези са вама и вашим односом према тренингу? (Ивица, Параћин, мејл)
“То нема благе везе с мозгом, тренирао сам као и сви остали. Кад ти као клинцу залепе етикету, остане ти до краја каријере. Ево о чему се ради… Мени је ту етикету залепио човек који је био кондициони тренер Будућности. Он је био у Стручном одбору ФСЈ својевремено. Тај орган и даље постоји у Фудбалском савезу Србије? Ја то тело у ФС Црне Горе више немам. Стручни одбор, тренери, итд., а све се ломи преко Извршног одбора, председника и генералног секретара. У сваком случају, као клинцу тај човек ми је био тренер у Будућности, немам појима да ли је он у мени видео нерадника. У принципу, он је тамо испричао да ја не волим да тренирам. Зашто је он то рекао, због чега, не знам. Пре много година чекам ја у Савезу авионску карту за Подгорицу. Седим и чекам и мени човек у Савезу, мислим да се зове Ковач, каже: „Ти си тај што не воли да тренира“. Ја у чуду! И сазнам да је то рекао неки професор. Мислим се у себи „а професор је л’, добро…“. Чим сам ојачао овде, отерао сам га из клуба. И тако ти то остане читаву каријеру. Ево још једне приче… Било је то у Сарајеву 1984, ја још клинац, играч првог тима Будућности. У питњу је био тромеч – омладинска, млада и А репрезентација. Милош Милутиновић је био селектор. Ми смо играли на Грбавици и тренирали у неком месту поред Сарајева. Дођем да тренирам с младом репрезентацијом, а имам право да играм за омладинску. Током једног тренинга видим да нисам у комбинацији за тим, а ту су неки резервисти из Звезде, Партизана, не знам ни ја ко, а ја у првом тиму Будућности стандардан! И дође Чабра (познати тренер Иван Чабриновић, прим. ур.), ја сам био мрзовољан, стали смо у круг и он мени каже: „Хајде, мали, немој то тако, ти ово, ти оно“. Стварно сам био добро загрејан и кажем му: „Пусти ти мене, имаш ове што ће играти, па се држи њих и бежи од мене“. И тако сам се склањао од њега, све укруг. То је та прича која ме је пратила током читаве каријере, да би мени Љупко Петровић рекао кад је отишао из Звезде да је мислио да ће са мном имати велике проблеме, а да није имао ниједан. Кад ти залепе етикету, џабе, можеш да тренираш колико хоћеш. Играо сам до 35. године, доста играча из моје генерације је завршило каријере пре мене”.

ШЕСТА ЗВЕЗДА СМО МОГЛИ БИТИ ЈА, РОБИ ИЛИ ПАНЧЕВ

Дејо, Геније, како се осећаш због тога што су те Лукић и компанија испалили за шесту Звездину звезду, како би себе увалили у целу генерацију? (на ову тему стигло је много питања) (Имењак)
“Питање је комплексно. До постављања Пиксија за пету Звездину звезду, морао си да оставиш другачији траг, да будеш у Звезди барем деценију. Сви су пре Пиксија имали на стотине утакмица у Звезди, то су играчи који су били врло препознатљиви по томе што су учинили у клубу. Пикси је после две и по или три године проглашен за пету звезду и онда се отворила нада за све нас из генерације 1991. да можемо да постанемо шеста Звездина звезда. У том моменту нисам имао подршку људи из клуба, јер они који су мене довели више нису били у Звезди, пре свих покојни Миша Слијепчевић и Беговић. Покојни Миша ми је запослио брата да ради у робној кући пре него што сам потписао за Звезду. Они су склоњени, дошла је нека друга гарнитура која се мало питала. У том периоду су се највише питали Цвеле и Џаја, а ја нисам био у великој љубави с њима двојицом. Веровато да сам се „лизао“ с њима, да сам имао однос ко што су га неки други имали, вероватно бих имао више шанси да постанем Звездина звезда. На моју срећу, ја сам се и после Звезде доказао и направио каријеру у Милану. Постоји жал што неко од нас није добио ту част. Што нису прогласили тројицу или четворицу, првенствено Робија, Панчева или мене? Не би требало Дарка заборавити, јер је дао 85 прволигашких голова за три сезоне, бар ми се тако чини. Панчев је био машина за голове. Ја сам био играч какав сам био, Роби је провео четири године у Звезди. Ипак, они нису хтели да нас прогласе, као није могло. Али опет се враћам на следеће – да Пикси није изабран, ма нико не би помињао ту причу. Не би ни новинари око тога правили велику фрку. Пиксијево постављање за пету Звездину звезду је пробудило код нас наду, померили су се критеријуми и то је то. По играчким квалитетима нас тројица-четворица смо стварно били играчи. За мене цела генерација не може да буде шеста Звездина звезда. Отишао сам на ту прославу, јер када је Лукић преузео клуб, стално се мислило да имам нешто против онога ко води Звезду. Није било доста играча из првог тима 1991, можда шест или седам. Отишао сам да кажем да немам ништа против тога што су они то прогласили. Ја ћу се увек осећати као Дејан Савићевић који је играо у тој златној генерацији. За мене је то златна генерација, не шеста Звездина звезда. Тако ја то гледам и то је једна у низу глупости које су се у последњем периоду десиле у клубу”.

Да ли је истинита легендарна изјава, или је урбана легенда, да вам је Фабио Капело рекао како, када је киша или лоше време, ви, Малдини и Барези не морате да тренирате? (Иван)
“Тренирали смо увек по киши. Капело није волео дуге тренинге само када је дувао ветар. Мрзео је ветар и због тога је био 100 одсто у праву. Довољно је да играч застане само на неколико минута, а по ветру то може да буде прилично непријатно, да дође до свега. А киша или снег? Тренирали смо стално, сви, нико није имао попуста код Капела”.

Како си се осећао кад су Кугуарси снимили песму „Дејо, мајсторе, па ти си бог“? (Горан, Апатин)
“Искрено, био сам изненађен. Песма је тада била велики хит, а мени је било мало нелагодно када бих рецимо ушао у кафић и чуо ту песму. Али драго ми је што су је направили. Ипак је и то знак да сам некада нешто добро радио”.

Дејо, сви ми који смо одрастали на миту званом ФК Црвена звезда знамо да си ти шеста Звездина звезда … Да ли ће неправда бити исправљена видећемо… Да ли можеш да направиш паралелу између титуле шампиона Европе 1991. са Звездом и 1994. с Миланом? (Влада ’71)
“Те две титуле имају за мене два значења. Прва ми је драга јер је освојена са Звездом у држави у којој сам живео. Тај клуб осећам као свој, Србију не осећам као неку страну државу. Милан је и пре и после мене освајао Лигу шампиона, тако да учинити исто с клубом попут Звезде има већу драж. Наравно, пехар с Миланом ми је и те како драг, јер сам ту утакмицу обележио као играч. Дао сам леп гол, био најбољи на терену, проглашен играчем утакмице… Зато те две титуле имају различита значења. Искрен да будем, док се нешто не промени, тешко било која екипа са Истока може поново, као Звезда, да „поремети“ ове са Запада. Докле год буде овај систем слободне циркулације фудбалера и још много тога. Уколико се врати као што је било некад, онда би можда Звезда и неки клуб могао нешто да направи. Овако, тешко… Тако да ћу у тој златној генерацији бити увек помињан. Ипак је Куп шампиона нешто велико”.

ДА СУ СВИ ОСТАЛИ, ЗВЕЗДА БИ БИЛА ПРВАК ЕВРОПЕ И 1992. ГОДИНЕ

Дејо, мајсторе, против кога ти је било најтеже да играш? Искрено да ми кажеш – да ли мислиш да би Звезда која је била првак Европе могла да добије „твој“ Милан из 1994? Да ли сматраш да је Звезда могла барем још једном да буде првак Европе да је екипа из 1991. остала на окупу мало дуже? (Стефан)
“Морам да кажем да је Сакијев Милан, када су били на врхунцу славе, био много, много јак тим с тројицом Холанђанина. Додајте и Барезија и били су као машина. Толико физички супериорни у трчању, скоку и свему осталом. С њима би нам било тешко. Не бисмо се предали, али би нам било тешко. Да смо остали на окупу, 1992. бисмо освојили Лигу шампиона. Ипак, отишло је доста стандардних играча – Дика, Маре, Роберт, Шабан, Бина, па и у таквој ситуацији, да смо играли код куће, ми бисмо прошли даље, него смо морали да играмо у Бугарској. Била је „меч лопта“ са Сампдоријом и да смо тај меч добили, отишли бисмо директно у финале. Хоћу да кажем да је остало ових пет играча и годину дана касније бисмо сигурно освојили Лигу шампиона, без обзира на то где смо играли као домаћини”.

Играте ли сада макар мали фудбал? (Ђорђе)
“Откад сам имао удес – не. Покидани су ми лигаменти на колену и морам да га оперишем. Због тога избегавам да играм мали фудбал”.

Да ли јос увек седаш на мотор после оне несреће ? Поздрав за Генија! (Урош Бг)
“Возим по Будви лети, стално сам преко дана на мотору, на малом скутеру од 200 кубика. Возим…”

Да ли би Мирко Вучинић боље прошао да је заиграо за Милан? (Бојан Радосављевић, моззартспорт.цом)
“ Па Мирко Вучинић је у Јувентусу доказао да је прави играч! Већ прве сезоне по његовом доласку узели су титулу. Мислим да би он показао квалитет где год да је отишао, он је велики играч. Сигурно да би мени било драже да је отишао у Милано, као некадашњем играчу Милана и као Црногорцу. Сигурно би ми било милије, али није погрешио што је одабрао Јувентус. Велики је то клуб”.

Чуо сам да сте, још у време док сте били у Звезди, приликом лета изнад Игмана узвикнули: „Ђе је овај запео кроз ове облаке?“ Да ли је то тачно? Да ли уопште имате страх од авиона и како га превазилазите? (Божа, Миријево, мејл)
“Искрен да будем, у том периоду сам се више плашио авиона него сад. Вероватно због тога што сам више путовао авионом. Имао сам периодичне страхове, по четири до пет месеци. Како трзне авион, мени се озноје дланови. То је било јаче од мене. Сада мање летим, па се вероватно и због тога мање плашим”.

Да ли је истинита анегдота из Милана да си тада, кад погрешиш при пасу, говорио: „А ђе је тај Масаро…“? (Деда, моззартспорт.цом)
“Ма не… То су они легендарни коментари Милорада Ђурковића, није то моје, а-ха-ха…”

Шта мислите о Милојку Пантићу? (Милан Бошковић, Подгорица, мејл)
“Да је велики звездаш и добар коментатор. Имам позитивно мишљење о Пантићу, иако мислим да је он мало љут на мене”.

КАКО САМ КАПЕЛА ОТЕРАО У П.М. ЈЕР МИ НИЈЕ ДАО ДА ИГРАМ

Да ли је тачно да вас је Капело на једној од првих утакмица у Милану, можда чак и на првој, оставио на клупи и покушао да вам објасни због чега је то урадио? Онда сте ви, наводно, рекли Звонимиру Бобану: „Преведи му да се ја не скидам ако сам на клупи“, а да је Бобан на то рекао: „Где то да му кажем, отераће нас обојицу“? (Деки, Београд)
“Није тако било, погрешно је презентирано. Ево о чему се ради… Постоје две ситуације. Једна је била после мог интервјуа у новинама када сам испљувао Капела. Рекао сам да ми не даје да играм, не даје ми ово, не даје ми оно… И изашле екипе на терен, игра се „шева пет на два“ по ћошковима. Ја се истежем, приђе ми Бобан и каже ми да ме зове Капело да причамо, хоће нешто да ме пита. Бобан је ту преводилац, али ја сам разумео питање: „Да ли је истина оно написано у новинама“? Одговарам: „Си“. Пита Капело како сам то могао да изјавим? Рекао сам му: „Ето, могао сам“. Почео је нешто да ми објашњава како ја то не могу тако, овако… Нисам хтео да га слушам. Рекох Звонету: „Кажи му да се носи у п…. материну и да нећу да причам с њим“. Звоне одговара: „Па како то да му кажем!?“ Рекао сам „ко га ј…“, окренуо се и отишао усред разговора. Ето, тако је то било. Шта бре имам ту да причам!?

Неколико месеци од те ситуације хтео је да ме води да будем на клупи за резерве у Бриселу против Андерлехта. Капело увек дан пред утакмицу изведе формације, 11 на 11, схватиш ко игра, а ко не игра. Било је шест странаца, видим ја два тамо, четири овамо и схватим да нисам у комбинацији. Међутим, Капело ми каже да и мене води на пут, а ја му одговорим да идем на пут само ако будем играо. Почела је препирка. Хтео је да ми објасни како сам професионалац који мора све да прихвати, па сам му објаснио да ја јесам професионалац, али професионалац који хоће да игра. „Не може то тако, ти мораш да идеш“ – већ је беснео Капело. Опет сам му поновио да нећу да идем на пут уколико не будем играо! Рекао ми је да сам слободан и да напустим тренинг, али сам и то одбио и остао да мало истрчим. Вратим се у свлачионицу, истуширам се, а у том моменту је дошао тим-менаџер Рамаћони и рекао ми: „Ево, хоће Галијани (Адријано Галијани, чувени оперативац Милана, прим. ур.) да прича с тобом.“ Ја се таман истуширао… Каже Галијани: „Дај, Дејане, немој да правиш фрку, молим те, обећај ми да ћеш ићи на пут.“ Рекао сам му да хоћу да се истуширам, да сам још сам врућ и да ако обећам да ћу ићи, онда ћу ићи, али да то не могу одмах да обећам и да ћу их позвати када да се истуширам. Завршио сам разговор, угасио мобилни, сео у аутомобил и отишао кући. Нисам ни отпутовао! Е то је истина, а не да ми је он објашњавао због чега не играм. Главни разлог због чега нисам хтео на клупу за резерве је тај што су тада могла да играју три странца, а три на трибину. Ти мене да ставиш да будем резерва једном у два месеца и да ме водиш!? Па нисам ја дошао без ичега. Ја сам му и тада рекао: „Ало, ја сам овде дошао са освојеном Лигом шампиона, као репрезентативац, нисам ја млад играч, нити си ме довео са 18-19 година!“ Имао сам тада 25 година и све сам био освојио! Ја да седим на клупи!? Вероватно да сам могао сваке недеље да идем на клупу, ишао бих, понекад би ме ставио, понекад не. Али ти после месец дана хоћеш да одмориш неког од ових, па да ме ставиш на клупу за резерве? Не може! Нисам ја од јуче. Из тих разлога нисам хтео да седим на клупи за резервне играче.

Да ли сте у контакту с Берлусконијем? Ваше мишљење о Капелу? Сматрате ли себе легендом Калча и да ли сте на интернету гледали клипове с мајсторијама из своје каријере? (Милан, Београд)
“Уф, колико питања, полако… О Берлусконију мислим све позитивно. То је човек који се свега дотакао и направио доста. Значи, човек који је од Милана као града направио чудо. После је прешао на телевизију, па на политику… Гледајући га у овој последњој кампањи, он је човек с невероватном енергијом, јер са 77 година има толико снаге и воље. Кампању је радио само преко телевизије и у халама, није одлазио на тргове, а ја имам све италијанске канале. Доведу му у студио неке младе момке који му стварно постављају тешка питања, а он из тих ситуација добро излази. Феноменално! Страшан је говорник. Поред свих ових афера које је имао, он опстаје, једно „чудовиште“ од човека.

Имам неколико анегдота из дружења с Берлусконијем… Била је последња година Капела у Милану, на Сардинији смо играли против Каљарија. Ноћна утакмица, а ми смо имали јутарњи тренинг и ето га долази Берлускони. Остало је још једно шест-седам кола до краја, била је трка, не могу сад да се сетим између кога, можда између нас и Фјорентине. Слагаћу, сећам се да је тамо играо Бађо. И шта се дешава? Одржао је говор мало на терену, а онда је мене загрлио и ми смо почели да се шетамо около. Остали су играли шеву по центру, док ми не завршимо разговор. Пита ме је како је екипа, како ово, како оно, како ћемо играти… Рекао сам му вероватно овако, али много дефанзивно. Кажем му за Капела да је тежак човек. Није се тада знало да ће Капело отићи, што ми је постало јасно после Берлусконијевог одговора: „Дејо, у школи последњих 10 дана, кад професори већ закључе оцене, ко слуша професора? Нико. Пусти, играј ти своју игру“. Схватате? Било ми је јасно да Капело иде. Често бисмо се шетали кад дође у Миланело. Нисмо више у неком контакту. Видимо се понекад у Милану на утакмицама, сав је залуђен политиком, тим неким стварима. Има много проблема. Са Капелом сам имао озбиљне ситуације и конфлликте на почетку каријере у Милану. Огромне свађе су биле, на крају смо изгладили те проблеме и остали пријатељи. Сада смо у одличним односима. Што се тиче интернета, па одгледао сам доста тих ствари. А легенда Калча? Доживљавам себе као доброг играча. Можда легенда што се тиче простора бивше Југославије и неког периода од Другог светског рата наовамо. Сигурно да сам у врху. Што се тиче Европе, сигурно да ми те две титуле дају за право да се осећам као да сам направио нешто велико”.

ЏАЈА МЕ ОТЕРАО ИЗ ЗВЕЗДЕ ПРЕКО ОНОГА КОЈЕМ ЈЕ АРКАН САСТАВЉАО ТИМ

Легендо, када си се вратио у Звезду пред бомбардовање 1999, које си још понуде имао и колико новца више си могао да узмеш? ФОРЗА МИЛАН!!! Због тебе навијам за Росонере! (Стефан)
“Имао сам у то време проблем с коленом. Вукао сам повреду и паузирао шест месеци пре повратка у Звезду. Паметно је било што сам направио паузу, јер после тога никада нисам имао проблем с коленом. Дакле, вратио сам се у Звезду и мислио да играм још шест месеци. Хтео сам да останем годину дана више, да завршим каријеру у Звезди. Онда су се неке струје умешале… Како да кажем – да је Џаја био за то, остао бих вероватно. Први пут сада кажем да сам хтео да останем у Звезди, али сам видео да нисам пожељан. Искрено да вам кажем једну ствар, ако Милољуб Остојић изјави на конференцији за медије да сам исти као сви остали, мислим да је то јасан знак. Мислим, ко је тај Остојић!? Човек којем је Аркан састављао тим, а није до тада имао посла, може да изјави да је Савићевић за њега исти као сви остали? Може то и лепше да се каже, да је Савићевић легенда клуба, да ће бити ту, али да каже да је исти као сви остали!? То ти је одмах знак да би требало да идеш. Да није добио инструкције у том правцу, вероватно то не би смео да каже. Вероватно је разговарао с Џајом који га је послао на конференцију и вероватно су мислили „а шта ћемо са Савићевићем“? Кад већ улазимо у то, да објасним до краја због чега мислим да нисам остао и шта је био главни проблем. Моја последња утакмица у Звезди је била против Партизана. Тренер је био Војин Лазаревић, којег сам волео, мој Црногорац. Добар и поштен човек, добар лик и све остало. Шта се десило? Он је волео да се игра све „човек на човека“, такав је тренер био. Ја га молим пред утакмицу да нешто промени јер играмо с Партизаном, а он стварно стави два штопера, а Џаја је падао у несвест када се игра са четворицом позади.

Џаја је волео да има либера једно 10 метара иза, а ја сам шест година у Италији играо у формацији са четворицом позади. И ја молим Лазаревића три-четири дана пред меч да не ставља фластере. Ми стварно кренемо жестоко, у првих 20 минута поведемо са 2:0. Ипак, искључе Друлића, а ми останемо да играмо са пет позади. На полувремену сви су били за то да играмо у линији, међутим, ништа се не промени. Партизан нас стегне и буде 2:2. Ја кажем Буњевчевићу: „Буњо, дај бре да станемо са четири у линију, зај..и ово.“ Кренемо да играмо 4-4-1, Партизан нам није шансу направио! Чак смо имали контру за гол. Ту су вероватно видели да сам на терену с Буњевчевићем и с Бјеговићем променио тактику. Мислим да је мој могући утицај у екипи био један од главних разлога због чега су ме „испратили“. Није могао овај да каже за мене да сам исти као сви остали. И да не бисмо дошли у ситуацију да му на тренингу шутнем ногу у дупе и да одем на ружан начин, отишао сам господски. Према томе… Кад сам се вратио, нисам тражио ни капитенску траку, ни десетку. Нисам више био клинац, те ствари ми нису значиле. Хтео сам још годину дана да останем, али мислим да је један од главних разлога одласка била ситуација из утакмице против Партизана. Са Жотом Антонијевићем сам био много добар, више није жив, жао ми га је, млад је умро. Пошто је он био Џајин човек, стално смо га зезали. Био ми је драг, имали смо сјајан однос и говорио сам му: „Жота, иди код Џаје, тражи му да водиш Звезду годину дана. Узећемо један трофеј овде, нећеш вечито бити помоћни тренер, изађи једном на барикаду.“ Било је већ речено да ће отићи Војин Лазаревић. А Жота мени одговара: „Црногорац, луд си, луд си, луд си…“ И кад је дошао Остојић, њега су отерали. Дођем први пут у Београд, питам Жоту о чему се ради, зашто су га „испратили“ и вратили код омладинаца. А он оно његово – нема везе, ово, оно…

Када ће клубови из остатка бивше Југославије поново бити у прилици да праве трансфере какве данас може да направи само Здравко Мамић? (Ивица)
“Човеку свака част на трансферима, капа доле”.

Да ли си освајао много турнира у малом фудбалу и да ли је владика Григорије незгодан када му је лопта у ногама? Волиш ли вицеве о Црногорцима и који ти је лапсус остао у сећању? Какав однос имаш према вери и који је твој став према Црногорској православној цркви? Да ли си у каријери имао непријатности од новинара и уколико је било непримерених питања? (Бранко Трубарац, мејл)
“Играо сам против Григорија пре једно десетак година. Добро игра мали фудбал, зна лопте. О лапсусима? Није баш да је лапсус, али када сам 1994. освојио Лигу шампиона, отишао сам месец дана на турнеју с резервним тимом Милана. С обзиром на то да због ембарга нисам имао репрезентацију, био сам једини странац у екипи, остали су били Италијани. Вратим се потом у Београд на неколико дана док не одем у Црну Гору на одмор, а у међувремену је почело Светско првенство у САД-у. Не сећам се ко ме је звао у емисију да коментаришемо утакмицу Италије, Ђурковић или Пантић… И онда бих мало-помало употребио неку италијанску реч – си, перо, бомбер – и како коју изговорим, тако се угризем за језик. Мислиће људи да са започео неку нову моду са италијанским језиком. Рекао сам му после утакмице: „Ђе ме доведе…“ Тек после десетак дана сам се вратио у нормалу. Вицеви о Црногорцима ми не сметају. Има их о Босанцима и Србима, то је све нормално. Мислим да је Ломбардо био најбржи играч. Нисам верник, нисам крштен, нема став о томе. О Црногорској цркви је сувише комплексна прича, на крају је све то политика. Црква може да се посматра као нека врста државе. Ја то површно пратим, нисам против оних који верују у Бога, нека иду у цркву, њихов избор. Што се тиче новинара, највише мрзим лаж, када ми нешто измисле. Иза сваке своје изговорне речи стојим”.

МНОГО ПОШТУЈЕМ ОВО ШТО ВУЧИЋ РАДИ, ДОСТА ЈЕ ЛОПОВЛУКА

Човек који се помиње често у контексту Црвене звезде је потпредседник Владе Србије Александар Вучић. Шта мислите о томе што ради у Србији? (Политичар, Београд)

“Шта да кажем? Мислим да он сам тешко то може да очисти. У то што је кренуо, 100 одсто је у праву. Србија је осиромашила, појавило се петнаестак до тридесетак тајкуна који не знају шта ће од пара. Угаси једну фирму, другу отвори, па уништи, па прода, па отвори… Људи су изгубили радна места, доведени су на ивицу егзистенције, а појединци имају авионе, шлепере, камионе… Тако да ће Вучићу бити тешко. Уколико не буде имао подршку осталих, он сам, као Робин Худ, тешко може да уради неке велике ствари. Али, ја подржавам то што ради. Мислим да је време да неко стане на пут тим лошим приватизацијама и лоповлуку. Како другачије да их назовете? Ево шта је један мој пријатељ недавно рекао: сва предузећа осиромашише, а директори никад богатији. Према томе, то је проблем који је захватио Србију, Црну Гору, Хрватску, видите и Словенију. Погледајте Словенце, свака им част. Не деле се на Србе, Црногорце, Словенце, Шиптаре, него сви на улице! А тамо је неко радикал, демократа, овде је Србин, Црногорац… Стално поделе, а у Словенији сви заједно. Вучић има тежак задатак, а да ли ће стићи да све позатвара? Не верујем, али позатвараће их доста. Свака му част на храбрости. Ушао је у један брлог у који није морао да улази, због тога велико поштовање за њега”.

Је л’ Фахрудин Омеровић икада пронашао уши после твог слободњака на ЈНА? (Декса)
“Добро, то је било близу… Не памтим да сам лопту јаче шутнуо него тада. Ни ја је нисам видео када је ушла у гол. Мада, било је и мало ветра, чини ми се. Не могу да се сетим”.

Многи кажу да је Дејо Савићевић бољи човек него што је био играч и да је многим непознатим људима помогао? (Подгорица)
“Нећемо о томе”.

Дејо, је л’ се чујеш с Масаром? (Пеки)
“Не чујем се нешто често. Када одем у Милано, свратим до клуба, он је у маркетингу. Видим га на стадиону, дође да гледа утакмице. Нисам у неком блиском односу са Масаром. Дружили смо се у Београду, био је тамо приликом промоције Миланове школе фудбала”.

Шта мислиш о навијачима Звезде из Црне Горе који навијају за Србију када игра против Црне Горе ? (Србин Подгорица)
“Црна Гора је по том питању преполовљена. На референдуму је било 44 одсто људи који су били за заједничку државу. Вероватно већина тих људи воли Србију, то је њихово опредељење и право да навијају онако како се осећају. Не могу ја да навијам за Партизан, играо сам у Звезди и волим Звезду. Тако да свако има право на своје опредељење и своје мишљење, да се осећа онако како се осећа”.

Да ли сте опростили Ивици Осиму? (Бобан)
“Јесам. Са Ивицом Осимом имам одличан однос. Недавно смо се видели у Сплиту на тренерском конгресу, провели смо скоро два дана заједно. Скоро је долазио овде”.

ЧОВИЋУ ЈЕ БОЉЕ ДА ЋУТИ, ВИДЕО БИХ ЊЕГА ДА МОРА ДА ПОЗАЈМЉУЈЕ НОВАЦ

Какво је ваше мишљење о изјави Небојше Човића да не признаје изговор играча који не желе да играју због тога што им дуго нису исплаћене плате? (Огњен)
“Па, вероватно Човић, да је у позицији играча, не би такве ствари изјављивао. Мислим да није у реду таква изјава. Момци нису пола године примили плату. Када сам давно преговарао са Партизаном, дошли су с неком понудом типа даћемо ти 20, па 20, па 20… Рекао сам им: „Људи, ја сам се начекао рата у Будућности, заје.ите ме“. Хоћу да кажем да када обећаш нешто играчима и не испуниш оно што си обећао, не можеш ни да очекујеш од њих много. Мислим да та Човићева изјава није на месту, не може тако нешто да изјави. Вероватно он није у таквој ситуацији у каквој су играчи, да по шест месеци нису примили плату. Играчи добро зарађују, али се у том периоду потроше те паре. Рачунаш зарадио сам, даће ми. Не знам ко је изјавио од њих да више немају где ни да позајме новац. То је прави одговор Човићу!”

Дејо, како гледаш на тренутну ситуацију у Звезди? Како се из ње извући? (Филип Јанковић, мејл)
“Звезда тешко може да се извуче из кризе док се не појави велики спонзор да све то поравна. Биће стално у проблему, велики новац се дугује. Док неко не реши дугове, мучиће се Звезда стално, неће моћи да направи успех. Биће у морању да продаје играче. Ето, ако неко дође и понуди за Вукана Савићевића милион и по, они ће морати да га продају. А ти очекујеш да се гањаш с Партизаном који је у позитивној нули или милион у минусу, није битно, али чека неки новац, вероватно рате од продаје или нешто друго… Како ћеш се тркати с њим!?”

Прича се да чим дође лоше време, седате у авион и одлазите у топлије крајеве где је највећа егзотика. Шта бисте препоручили? (Гаврило, Крагујевац)
“Био сам на четири до пет таквих дестинација. Куба неколико пута, Варадеро и Хавана, лепо је тамо отићи докле су ова двојица још живи. Доминикана, Пунта Кана, тамо је баш лепо. Бразил сам посетио више пута, док сам на Тајланду провео 21 дан. Ево у Подгорици је у фебруару првих 20 дана било кишних. Зар није лепше да, када већ имам могућности и када сам тако организовао живот, одем негде где је сунце? То је то”.

Да ли је тачно да из легендарне генерације Звезде ви и Панчев најбоље певате? (Бранко Трубарац, мејл)
“Панчев добро пева, али ја не. Немам добар глас”.

Какво је ваше мишљење о томе да је Партизан без дугова већ трећу годину заредом, барем званично, а у Црвеној звезди очајно другачија ситуација? (Иван, Црвени крст, мејл)
“Партизан је имао срећу да је имао Мирка Марјановића у годинама када је Звезда почела да улази у минусе. Он је био председник Владе код Слобе и шта ја знам већ шта и како. Звезда је улазила у кредите, Марјановић је црно-беле држао на нули. Партизан је и добро радио, продао је доста играча, а у овом периоду до сада је доста добро радио с омладинским тимом и Телеоптиком. Очигледно је боље од Звезде радио с млађим категоријама, избацио у први тим много играча и касније их продавао, направио милионске трансфере момака који га практично нису ништа коштали. То је један од главних разлога. Партизан се одржао на нули, потом два пута био у Лиги шампиона, често је члан Лиге Европе, тако да је у великој предности у односу на Црвену звезду”.

Можеш ли да ми објасниш шта се десило на чувеној вечери на припремама Звезде у Будви прошле године када је Лукић изашао као увређена млада? (Љуба Чикаго, мејл)
“Прво, око те вечере се дигла велика прашина. Лукић са вечере није отишао раније изненада, већ је то нагласио. Чекао је неке пријатеље у хотелу, да ли родбину или кумове… Рекао је да ће бити ту до пола 11 или 11, да мора да иде када га буду позвали. На тој вечери је само било различитих мишељења, није било увреда или било чега сличног. Он је имао своје ставове, ја сам имао своје који се нису поклапали. Према томе, дискутовали смо око неких ствари. Нити је он увређен, нити са моје стране постоји било шта. То о чему смо причали требало би да остане међу нама и то је то”.

ЈОВЕТИЋА САМ НУДИО ЗВЕЗДИ, А ВИДИЋА И ИВАНОВИЋА МИЛАНУ

Поздрав легендо! Објасни како си Милану препоручивао Видића и зашто га нису узели Брајда и Галијани? Зашто Дзајић и Лукић нису хтели да те послушају када си им препоручивао Јоветића и Стефана Савића за Звезду? (Митар)
“Препоручивао сам преко Пиксија Џаји да узме Јоветића. Нисам имао неки контакт с Џајом, Пикси је тада био добар с њим. Милану сам нудио Ивановића, Видића и Јоветића. У том моменту они су имали Несту, овога, онога, било им је скупо да уђу у нешто… Сакију сам, док је још био скаут Милана, препоручио да погледа Видића који је тада играо у Звезди. Што се тиче Савића, нисам га нудио Звезди”.

Шта мислите о каријери Дејана Станковића? (Душан, Нови Београд, мејл)
“Направио је велику каријеру, није лако дуго трајати у Италији. Имао је срећу да тамо оде млад, са непуних 19 година. У односу на мене отишао је седам година раније. Мало се мучио на почетку, али је имао четири до пет врхунских сезона са Интером. Освојили су све што се може освојити, тако да је оставио озбиљан траг у европском фудбалу”.

Да ли си за или против регионалне лиге у фудбалу? (Љубиша, Крњача, мејл)
“Пре свега, мислим да се до распада бивше Југославије много боље живело. Самим тим се улагало далеко више новца у многе спортове. Када се све распало, пао је квалитет фудбала. Од када имамо слободан проток играча, топ пет лига је „очерупало“ све што ваља из сиромашних држава, па су фудбалски на нижем нивоу и земље попут Аустрије, Швајцарске, Белгије… Док се нешто глобално не промени у том смислу, не видим могућност и за најмањи бољитак. Безбедност је највећи проблем, потом и термини. Па шта ћемо са домаћим лигама? Можда је бољи неки турнир уместо регионалне лиге за почетак. Вратимо се на питање безбедности – шта ако Звезда оде у Сарајево, а ови са Пала сви сиђу доле? Такође, да ли та лига може да има сврху у УЕФА? Има превише проблема, а људи олако потежу ту тему. Мислите да Шкоти или Велшани нису тражили да играју заједничку лигу с Енглезима? Да земље Бенелукса нису тражиле да се споје Белгија, Луксембург и Холандија? Ипак, УЕФА им то није дозвољавала”.

Да ли је у прошлости било покушаја појединих чланова Звезде управе (не мислим на Лукићеву еру) да се организује састанак с вама било којим поводом у смислу функционисања клуба? Шта мислите о поједицима који су наводно водили клуб? (Горан)
“Лоше су се ствари догађале, много је оних који су чудесним потезима „помагали“ Звезди. Било је ту разноразних чланова Управног одбора за које нисам ни знао ни ко су, ни шта су. У Будви су покушавали да ме споје с неким новокомпонованим бизнисменима и новим члановима Управе, а нисам ни знао ко су, па кад сам чуо, само сам одмахнуо руком. То вам је довољан одговор на моје питање”.

МАЛДИНИ И БАРЕЗИ СУ НАЈБОЉИ ДЕФАНЗИВЦИ СВИХ ВРЕМЕНА

Шта мислиш о Паолу Малдинију? (Qуаresmа86)
“Све најбоље, то је играч који је постигао све у фудбалу. Један је од ретких примера врхунског фудбалера чији је отац такође био врхунски фудбалер. Ћезаре Малдини је с Миланом подигао први пехар Купа европских шампиона, али га је Паоло превазишао. Он и Барези су сигурно двојица најбољих одбрамбених играча свих времена”.

Дејо, у каквим си односима с великим мајстором фудбала Звонимиром Бобаном? Да ли знаш зашто се повукао из јавности и можеш ли нешто више да испричаш о односу с њим, јер ме лично тај човек веома интригира, а тако ретко се оглашава? И мислим да је неправедно, због онога на Максимиру, сатанизован у српској јавности. (Петар Сиднеј)

“Добар сам с Бобаном, чујемо се с времена на време. Нисмо у честом контакту, али се чујемо. Не знам да се повукао из тог јавног живота, знам да ради на Скај телевизији, гледам га сваке недеље. Па добро, ја сам га једини бранио после онога на Максимиру, једини сам ја рекао да би то свако урадио. Једини сам ја рекао да, као што је Бобан поступио у Загребу, то бих и ја урадио у Подгорици или Панчев у Скопљу. Због нисам тога имао баш добар третман у јавности и медијма. Бобан и ја смо били добри из још оне, како да кажем, „спортске чете“ (некадашња репрезентација Војске Југославије, прим. ур.). Тако да смо пријатељи од давних дана”.

Дејо, шта мислиш о Салету Јанковићу? Све најбоље са Црном Гором. (Атанас)
“У једном тешком тренутку је дошао у Звезду. Тешко је мотивисати играче који не примају плату, јер и ти играчи морају од нечега да живе. Уколико играчи не буду исплаћивани, барем нешто периодично, тешко да се од њих може очекивати већи резултат”.

Да ли у можемо да у скорој будућности очекујемо повратак још једне легенде у Црвену звезду? (Дражен Бојагић, мејл)
“Не. Немам те амбиције. Звезди желим све најбоље, али не. Можда у нека друга и боља времена”.

Да ли је тачно да вам је један од миљеника док сте били у Црвеној звезди био тада омладинац Иван Аџић и да је због тога мало ко у Звезди смео нешто да му каже или да му уради? Да ли вам је жао што није направио бољу каријеру? (Чутура, Крагујевац, мејл)
“Био је велики таленат. Да је било другачије, не би са 17 година из омладинаца дошао до првог тима. Мени је Иван био симпатичан, имао је вансеријску брзину и одличан центаршут. Касније сам схватио да није имао јак шут. Ставимо му лопту на шеснаест, кажемо му стисни ногу и шутни. Није имао чврсто стопало као Панчев, ја, Просинечки, Миха, Југа, Пикси… Ми смо стварно пуцали као из топа. Аџић је имао страшан центаршут. Када га избациш по крилу, могао је да те нађе „на трепавицу“. Штета, имао је тај пех, удес… У принципу није се развио у играча каквог смо очекивали. Мислили смо да ће бити наш наследник. Да ми је био миљеник – јесте”.

Дејо, чуо сам да Еуропол спрема оптужницу против тебе због наношења тешких телесних повреда великом броју људи у многим европским земљама? Наиме, пријавило те је преко 100 људи као кривца за њихове проблеме с кичмом, реумом… (Правник
“А-ха, ха, ха, ха… Па добро, шта да кажем… Лепо питање, шаљиво”.

Шта мислиш од малом Вукану Савићевићу из Звезде? (Шумадинац)
“Драго ми је што се Вукан развија како се развија, у добром правцу. Случајно сам био у једном кафићу и гледао преокрет Звезде против Јавора. Видео сам Вуканов гол, прошао је на дупли пас. Драго ми је због њега. Ми из ФС Црне Горе смо га звали, видели смо да је таленат, није ту ништа било спорно. Споран је црногорски закон и закон око издавања пасоша. Ту смо кикснули. Почео је да игра за репрезентацију Србије, одиграо је и утакмицу против нас. И тако, ко зна, видећемо… Драго ми је да поново један Савићевић игра добро”.

Дакле, Геније без прескакања одговорио на сва ваша питања. Напоменућемо да је овом само први део интревјуа и да ускоро можете очекивати и други, где је остатак ваших питања која сте послали…