Најава: Рад – Црвена звезда

Црвена звезда овог викенда своје друго пролећно финале. Сваки меч до крај сезоне за наш тим може бити одлучујући, када је реч о борби за титулу, јер би евентуални кикс практично решио првенство. Овога пута, Звезда ће бити на великом испиту. У недељу ће домаћин црвено-белима бити градски ривал, Рад, који је дужник нашег тима из првог дела сезоне, када је однео бод са Маракане, а Звезди узео два.

Наш тим је у првом колу изгледао као и јесенас, била је то бледа и слаба партија пулена Александра Јанковића, који због тога желе да покажу колико могу већ на Врачару. Рад је у односу на меч из августа остао без Којића, Луке, Мркеле, Чаушића, Пантића, али је јасно да ће, као и у претходних сезонама, неки нови клинци са Бањице сигурно бити неугодни за све ривале, посебно на свом терену.

Звезда има велики фонд играча. У тим се враћа суспендовани Младеновић, Петковић би могао на место штопера, али и ван тима, због неспортског геста у среду. На терен би могли да изађу и Каду, Миливојевић, Мијаиловић, Димитријевић, Вешовић, Милуновић, Михајловић, нешто теже Дауда… Практично цео тим. Александар Јанковић ће сигурно најбоље проценити, али треба очекивати да се на Врачару појави најбољих 11 у овом моменту и да донесу Звезди нова три бода.

Историјат

Фудбалски клуб Рад основан је у првој половини 1958. године, тако што је Грађевинско Предузеће „РАД“ прихватило идеју и иницијативу свог Машинског погона да предузеће преузме регистрацију и место на табели у ИИИ разреду малог бањичког клуба „ФК Развитак“! Такво предузеће какво је било ГП „РАД“, могло је да преузме и неки тим из знатно вишег ранга такмичења, али као свој подухват прихватили су мањи клуб без већих аспирација у почетку. Од општине је добијен терен у центру Бањице, на коме је ГП „РАД“ направио игралиште. Постављено је и неколико редова бетонских трибина, за економат су се користиле покретне кућице, а касније су изграђене свлачионице и ресторан. Тако је почео успешан прволигашки живот клуба који је почео од најнижег ранга такмичења, кога је издржавало једно грађевинско предузеће. Рад је вазао Бањицу и околину за себе. Када се стабилизовао, професионализовао и постао респектабилан прволигаш „старе“ Југославије, Рад је српском фудбалу подарио јако велики број одличних фудбалера и репрезентативаца. Радовци, за нас неугодан противник протеклих сезона. Стандардан, стари прволигаш, изузев пар сезона у којима су склизнули у Другу лигу, на кратко. Сада полако постају озбиљан тим и по организацији и по фудбалу. Први пут су играли у европским такмичењима 1989. и зауставила су их наша браћа – Олимпијакос! А други Олимпијакос Волос, други пут, летос.

ЦЗ Н Р

Маракана : 23 22 0 1 54:13

Бањица : 23 15 7 1 31:12

Укупно : 46 37 7 2 85:25

Први првенствени дуел одигран је 22.новембра 1987. на нашем стадиону, непосредно након уласка Рада у елитни ранг такмичења, тада је био стварно елитни. Утакмица је завршена победом нашег тима 2:0, а стрелци су били Роби Просинечки и Вранеш (аутогол). Први стрелац у историји међусобних дуела против Рада је управо Роби. Једну једину победу, од званично две укупно, Рад има на “Маракани”. 10. децембра 1994. године, у сезони у којој смо ми били шампиони, Рад нас је победио 1:0, голом Небојше Вигњевића, бившег тренера. Званично, јер су нас на Бањици у сезони 88/89 победили после извођења једанаестераца 4:3. Тада се по први пут уколико би се утакмица завршила нерешеним исходом, победник тражио после извођења пенала. Успешнији тим би добијао један бод, поражени би остајао без бодова. Утакмица се завршила 0:0, “Грађевинари” су били бољи после извођења пенала, али утакмица регистрована нерешеним резултатом. Рад је једна од екипа која је дефинитивно окусила шта значи играти на “Неосвојивој Тврђави”. Погледајте “кућни” скор. Прави смо домаћини!

Најубедљивија победа са наше стране је од 20. маја 1995. године – 8:1, коју сам са уживањем пратио уживо. Хет-трик Небојше Крупниковића, два гола Дејана Стефановића, а Рамбо Петковић, Дарко Ковачевић и Марко Перовић су се по једном уписали у стрелце. Част “Грађевинара” је “утолио” Зоран Ризнић.

Што се најбољих стрелаца тиче, предводи их најрасположенији када су утакмице са “Грађевинарима” у питању – Михајло Пјановић са седам погодака, Небојша Крупниковић је постигао пет голова, док су Роби Просинечки и „Кобра“ Панчев у постигли по четири поготка против екипе Рада.

Велики број, заиста сјајних играча су носили дрес оба клуба, почињемо од великог, фантастичног “Југе” – Владимир Југовић, Павле Нинков, затим Немања Пејчиновић, Влада Стошић, Зоран Ризнић, Ненад Томовић, Далибор Шкорић, Горан Буњевчевић, Славољуб Муслин, Драган Мићић, Михајло Петровић, Марко Перовић, Фабио да Силва, Иван Дудић, Филип Ђорђевић, Јагош Вуковић, Андрија Калуђеровић, Чава Димитријевић, Лука Миливојевић, Бобан Бајковић… Голман Бојан Исаиловић је Звездино дете, који се прославио у Раду, али никад није бранио за нас.

*Марко Перовић рођен 1972. године, који је осим Рада и нас, бранио боје Војводине, Наполиа, Кремонезеа, Витесеа и Аустрије из Беча између осталих.

Меч Рад – Црвена звезда игра се у недељу, 03.03.2013. године, на Врачару, на стадиону Обилића. Почетак је заказан за 14:00, а цена карте за наше навијаче износи 500 динара!

Вест можете коментарисати и на нашем форуму.