Moja Crvena Zvezda
ИнтервјуиОдбојка

МЦЗ интервју: Ратко Павличевић

img_0961Да је у фудбалу то учинио, вероватно би био надалеко познатији. Али, није ни у одбојци прошао незапажено. Може се рећи, да је захваљујући његовим резултатима и успесима Црвене звезде женска одбојка у Србији кренула да се прати више и гледа другим очима. Недавно је освојио четврти узастопни национални Куп и направио сјајну увертиру у поход на четврту узастопну дуплу круну. Пред почетак плеј офа првенства и напада на четврту узастопну дуплу круну, МЦЗ је свратио до клуба, који је понос нашег СД. За вас, за МЦЗ тренер женског одбојкашког клуба Црвена звезда и селектор женске јуниорске репрезентације, Ратко Павличевић!

За почетак, како сте задовољни досадашњим делом сезоне? Освојили смо Куп, у пол позицији смо пред почетак плеј офа првенства.

РП: „ Мислим да се одвија све по плану, углавном. Обзиром да имамо измењен састав у односу на прошлу годину, имали смо и проблеме са болестима неких играчица, али ипак смо успели да се консолидујемо и направимо један континуитет у раду и такмичарским утакмицама. У суштини смо задовољни, али смо свесни да нас чека и плеј-оф, што је оно најбитније. Полако се припремамо плеј-оф, гледамо да све играчице буду спремне, пре свега здраве и да кренемо по најбољи резултат.“

Кратко да се осврнемо на освојени Куп. Играли смо са можда најјачим противницима на Ф4.

РП: „ Па, јесмо. И прошле и ове године у Купу смо играли са две најјаче екипе, само обрнутим редоследом утакмица. Прошле године смо играли са Визуром у полуфиналу, а са Спартаком у финалу, ове године са Спартаком у полуфиналу, а Визура нас је чекала у финалу. Управо је то била већа драж и само освајање Купа је добило на значају. Нисмо бирали противнике, а опет смо играли јаке утакмице. Апсолутно смо одиграли добро обе утакмице и апсолутно смо показали да смо били најбоља екипа на завршном турниру. „

Колико вам је било тешко да се прилагодите женској одбојци? И које су битне разлике између мушке и женске одбојке?

РП: „ Ја јесам прво почео да радим у мушкој одбојци, па онда у женској, али оно искуство које имам ми је помогло. Има неких разлика, које нису нешто битне, тако да не могу да кажем да ми је требало много времена да се адаптирам. Једноставно, прво је кренуло упознавање са девојкама и полако смо током година радили. Код нас је ситуација да се тимови доста мењају из године у годину, мада смо ми успели пре пар година да задржимо тим на окупу, и сада исто покушавамо. Прилагођавања је било, али ништа драстично. Комуникација је била добра, направљен је систем и остало је рад.“

Управо то, колико вам је тешко да сваке године радите са новом генерацијом? Сваке године се ствара нова генерација, екипа се доста измени.

РП: „ Није лако. Није лако, али оно што је битно јесте да већина тих играчица долази из нашег погона и већ су упознате са системом. Ту мислим пре свега на размишљање и понашање и идеју како треба да се ради у сениорској екипи. Оне већ имају предзнање и због тога што доста њих игра заједно у разним, млађим репрезентативним селекцијама, знају се међусобно и опет стицајем околности су и наши тренери у тим репрезентативним селекцијама, па се доста научи. У принципу, не мења се рад нешто пуно. Има неких ствари које се поправе, али оне су у систему и потребно је време и стрпљење да се надогради. Не може се сваке године бити најбољи, нити направити јако добар квалитет. Ми немамо сада тако широку базу да можемо сваке године да извлачимо толико. Имамо јако талентоване девојке, и стрпљење и рад су најпотребнији.“

Да ли остаје жал што можда не може да се све то наплати успесима у Лиги Шампиона или неким новим финалом ЦЕВ Купа?

РП: „ Сигурно је да остаје жал. Једноставно, ми поседујемо потенцијал, али тај потенцијал се тек испољи после 22 године када већина већ оде, промени средину и напусти клуб. Оне се у иностранству надограђују, то је чињеница. Овде стекну базу, али се надограде у иностранству. Можда им останак овде не би донео неки бољитак. Тако да је јако тешко у овим условима да будете конкурентни и у корак са осталим европским екипама. Ми имамо добру базу и са бољим финансијама би могли да направимо екипу јако добру, мада питање је да ли би и тад могли да будемо конкурентни за неки Ф4. Ми смо у два наврата играли Ф4 ЦЕВ Купа, другог европског такмичења по јачини, а трећи пут смо били трећи, када смо испали у полуфиналу а није било Ф4. То је показатељ да ми имамо потенцијал и да добро радимо, али питање је колико може финансијски да се испрати. Због свега тога ми је велико задовољство када видим да наше играчице успеју да направе добру каријеру. А оно што је најбитније, оне играју за сениорску репрезентацију Србије и праве резултате. То и јесте наш задатак, наша репрезентација.“

Финале Купа ЦЕВ 2010. године, највећи успех клуба у историји.

foto: ok crvena zvezda
foto: ok crvena zvezda

РП: „Велико искуство, велики успех. Највећи успех у историји. Створила се јако добра атмосфера и једна јако генерација, што је био предуслов за тако велики успех. Ми смо имали неко искуство, јер смо две године пре тога, играли већ Ф4 ЦЕВ Купа који је одржан у Београду, у Хали Пионир. Били смо трећи и морам да напоменем да је била фантастична атмосфера за женску одбојку, одбојку уопште. Наши навијачи су били феноменални, то је био искорак унапред за женску одбојку, касније се то пренело и на репрезентацију. Људи су се више заинтересовали. Препознали су да се девојке поштено боре за свој клуб и да поштено раде.

Оно што сам видео на самом почетку такмичења је прва утакмица у Атини, против Панатанаикоса, где је била такође, мало узаврела атмосфера. Тад се јасно видео наш потенцијал, иако нисмо били свесни докле можемо да идемо, али било је јасно да можемо да се носимо са таквим екипама. У том тренутку, Панатанаикос је био солидна екипа, искусна, али ми смо успели да им узмемо сет у Атини, били на домак освајања и другог сета, иако смо изгубили 3:1. Било је све отворено. То нам је улило самопоуздање, јер су играчице виделе да могу да играју против таквих екипа. У реваншу у Београду смо победили 3:1 и на крају, захваљујући том златном сету, прошли даље. То нас је носило, тако да смо можда и тежу утакмицу, против шпанског Албасетеа, победили 3:2 код куће. И у гостима смо славили, пред 3.000 људи. Ишли смо да их победимо, а не да одиграмо, па шта буде. Ту нам се отворио пут и фактички смо тад обезбедили Ф4. Мало се екипа променила, у међувремену, дошле су неке девојке, били смо и зрелији, искуснији, имали и мало среће на жребу. Иако смо били аутсајдери на Ф4, успели смо да победимо руску екипу Уралучка, која и дан данас има велики рејтинг. Победили смо 3:2. И у финалу смо против италијански играли добро, нисмо били у подређеном положају, освојили први сет. Ту је можда дошао до изражаја мало бољи играчки кадар противника и искуство. Наше девојке су дале максимум и направиле одличан резултат.

Да ли мислите да су управо ти успеси наших девојака и успех репрезентације касније, допринели да женска одбојка добије на популарности и пажњи, коју заслужује и да буде гледанија и популарнија од мушке одбојке?

РП: „ Репрезентација је имала успехе и пре, и Звездине генерације су и пре тога имале сјајне успехе. Мислим да је то било позитивно по јавност и имало је опстанак у самом врху. Сигурно је да су све те генерације дале велики допринос да женска одбојка буде популарнија. Не може се заборавити ниједна генерација, јер свака даје свој максимум и осветла образ нашем клубу и доприноси добром рејтингу, што се тиче одбојке.“

У Лиги Шампиона ове сезоне смо одиграли доста добро против веома јаких противника, играли добре утакмице. Да ли је искуство фалило за нешто више, јер имамо јако млад тим?

РП: „ Фалило је искуство и можда нешто мало бољи играчки кадар. Али искуство, пре свега. Девојке су јако младе. Године које су испред нас нам недостају. Тешко је играти са таквим екипама. Ми никад не гледамо да имамо епизодне улоге, већ да увек дамо највећи отпор. То нас неки пут можда и убија, јер смо немоћни. Као када су у питању екипе као што је Динамо из Москве, а ове сезоне смо имали баш јаку групу. И пре пар година смо имали Вакиф из Турске, која је те сезоне освојила Лигу Шампиона. Нема слабих противника, али ако хоћемо напред морамо да дамо све од себе. И клуб нас подржава и улаже у нас. Није нам лако када губимо, али нећемо стати. Покушаћемо да се подигнемо на виши ниво да би једног дана имали велики резултат. Ако хоћемо да идемо у корак са светом, ми морамо да прихватимо та нека правила. „

Да ли утакмице у домаћој лиги могу да допринесу учинку у Европи, односно, да ли мислите да има довољно јаких утакмица у домаћем првенству?

РП: „ Мислим да су за наш тим довољно јаке, али утакмицама у Европи правимо искорак. Надограђујемо се. Наша лига је добра, састављена је од добрих играчица. Ја водим и јуниорску репрезентацију Србије и знам да има доста талентованих одбојкашица, из свих клубова. Оне су, углавном, сконцентрисане у три најјача клуба, али има доста потенцијала у нашој лиги. Дакле, помажу нам да у лиги будемо јачи и сигурнији.„

Искуством из Лиге Шампиона лакше излазимо на крај са противницима у домаћем првенству.

РП: „ Сигурно да да. Сваки поен, сет који одиграте у Лиги Шампиона морате да зарадите. Ту је све јако и искусно. Нема ту пуно грешака, није дозвољено. Морате да се борите за сваки поен, тера вас да будете сконцентрисанији. Нама то доста значи у нашој лиги.“

Да ли можда у будућности екипа може да остане дуже на окупу?

РП: „Мислим да може. Иако су уговором везане до 22 године, никад скоро не буде таква ситуација. После добре сезоне, расте интересовање и оне оду у иностранство. Нема правила. Неки пут је и штета да не оду и не напредују, јер много одскачу и треба им бољи квалитет. Више јачих утакмица. Када би имали бољу финансијску потпору и оне би имале више мотива да остану овде и више би размишљале у том правцу. Можда је и нереално, али увек кажем да ако играмо добро и ако тиме заинтригирамо јавност, можда ће неко то препознати и хтети да уложи.„

 Да ли ова генерација може да остане дуже на окупу?

 РП: „ Ради се на томе. Сигурно је да су сви у клубу заинтересовани за то и да раде у том смеру да останемо што дуже на окупу. За то треба сачекати и крај сезоне, али ради се на томе. План постоји и надам се да ћемо извући највише што можемо од тога. Радимо на томе.“

Да ли можда можемо да се појачамо неким искуснијим играчицама, нашим бившим играчицама и да ли сте ви присталица тога? Ивана Ђерисило, Ања Спасојевић…

РП: „ Ми смо увек мислили на наше бивше играчице. И данас када немају клуб или имају неку паузу, тренирају са нама, увек смо уз њих. То је за нас занимљиво, али битно је да оне буду играчки потпуно спремне, у правој такмичарској форми и да овим младим играчицама помогну на прави начин и буду лидери. То је једини предуслов. Али, и ту се питају финансије.“

Да ли постоји нека најава повратка за следећу сезону?

РП: „ За сада не, заиста. Оне су у јаким лигама и окренуте су иностранству, још увек. Када заврше са иностранством су у озбиљним годинама. Опет све то зависи од финансијских услова. Сви би волели да се раније врате, помогну, овде заврше каријеру.“

Да ли постоји неки тренер на кога се угледате?

РП: „ Постоји, има доста оних од којих може да се научи. И док сам играо имао сам од кога да научим. Нпр., био сам млад док је председник Боричић играо и био репрезентативац, касније ми је био и тренер кратко. Од њега сам могао да видим и научим. Било је ту и других старијих играча. Научио сам и кроз рад са репрезентацијом и док сам помагао и мушкој и женској репрезнтацији. Пре свега мислим на мушку, јер је она пре доживела експанзију. И кроз тај систем сам могао доста да видим и да неким идејама надоградим себе.“

Које лиге вас привлаче?

РП: „ Оне најјаче. Италијанска, Руска, Турска. Ту је и Пољска, имају добру лигу. Али, ја гледам корак по корак.

Која утакмица вам је остала у сећању?

РП: „ Није фраза да све утакмице вреднујем и поштујем, као и да је свака посебна. Можда оне које су биле преломне највише. Прво освајање првенства и Купа, финале ЦЕВ Купа. Али, и неке друге. Нпр. као што сам поменуо већ, утакмица против Албасетеа. „

Најдража победа?

РП: „Најдража победа.. опет бих рекао исто. Уживам у свакој победи, свака је битна. Волим ово што радим и осећам велико задовољство. Неки пут веће, неки пут мање. То зависи од неке тренутне еуфорије. Наш приступ је такав да је утакмица светиња. Тренинг наравно, не би могли да дођемо до тог нивоа без тренинга. Али, када се игра, игра се. То је светиња.“

Да ли постоји нешто, за чим можда жалите? Нека одлука, потез..

РП: „ Не бих рекао да жалим, али увек пребирам по мислима шта сам могао боље и шта могу боље. Доста размишљам о томе шта могу боље и квалитетније.“

Ко је највећа причалица од наших девојака и ко прави најбољу атмосферу?

РП: „ Што се тиче атмосфере, могу да кажем да су ту и Ана Бјелица, као капитен, и Јована Стевановић, Љубица Кецман. Оне су старије мало и искачу, по том питању. Али, заиста ни млађе девојке нимало не заостају. Прате их у стопу.„

Да ли замоле некад да изађу мало раније са тренинга?

РП: „ Знају да замоле, наравно. Знају оне да зависи од урађеног на тренингу када ће изаћи, колико квалитетно ураде. Ако не ураде, остаје се дуже.“

До почетка сезоне, јавности је мање позната била Јулија Миловић. Заиста сјајним играма је упознала навијаче.

РП: „Добро се уклопила. Треба наравно, још времена, али добро игра и добро се уклопила. Обзиром да долази из земље која је објективно слабијег квалитета одбојке и из иностранства, има квалитет стварно и добро игра, доста нам је помогла. Добро ради и добро тренира и верујем да ће у наставку још више направити.“

Једна од најталентованијих је Сара Војнић – Пурчар. Иако је јако млада, сваки пут када уђе у игру донесе квалитет, екплозивност и нешто ново тиму.

РП: „Јесте, Сара је јако млада, али и талентована. За њу је потребно доста времена и стрпљења, али највише зависи од ње. Има ту доста тренинга и приче и питање је колико она може да истрпи, то је притисак и стрес, на неки начин. Сви се надамо да ће бити квалитет, има основа.“

Ана Бјелица, Љубица Кецман и Јована Стевановић су се издвојиле као лидери екипе и доносе предност тиму.

РП: „ Јесте, оне су мало старије, из претходних генерација су и наследиле су претходне генерације које су правиле добре резултате. Сада их успешно наслеђују и замењују.“

img_0951Какав је осећај освојити трофеј за Звезду?

РП: „Ја сам много дуго у Звезди. Увек сам био у Звезди, још као пионир. Мени много значи, јер доприносим својој кући на прави начин. Пуно значи када трофеје донесеш у своју кућу.“

Да ли сте тај осећај пренели на играчице?

РП: „ Мислим да јесам. Верујем да се то преноси и на њих, јер је ово наша кућа и понашамо се, тако да кажем, домаћински.“

Како се постаје победник?

РП: „ Победник се постаје пре свега тиме што волиш то што радиш, када си предан и одговоран према томе и радом. Корак по корак, долази и резултат. Али, сигурно је да има много ствари кроз које мораш да прођеш.“

Плеј оф долази, поход на четврту узастопну титулу. Каква су очекивања?

РП: „Ми улазимо у плеј-оф са прве позиције, мада то ништа не мора да значи. Не гледамо то на тај начин. Неће нам бити лако, биће доста тешких утакмица. Сви против нас дају максимум и играју са, можда, мање оптерећења и притиска. На нама је да одиграмо, као и увек, максимално и најбоље што знамо и постигнемо најбољи резултат.“

Да ли можда због узастопних титула имамо већи притисак и одговорност?

РП: „Не гледамо на то, не мислимо на то. Свако првенство је засебно, свака утакмица је засебна. Имамо нове утакмице које морамо да победимо.“

Да ли можда очекујете навијаче у финалу плеј-офа, на пример?

РП: „ Било би лепо стварно, као и сваки пут.“

И за крај, порука за навијаче, за сајт.

РП: „Да будете уз нас, као и до сада. Девојке су то заслужиле. Сигурно је да је све лепше уз навијаче и верујем, као што сам и поменуо, да ће препознати квалитет и доћи у што већем броју да нас подрже.“

Ми верујемо у вас, ново славље и нови трофеј. Тренер ЖОК Црвена звезда, Ратко Павличевић.

Вест можете коментарисати и на нашем форуму.

Повезане вести

1 comment

INĐIJA мар 1, 2013 at 18:59

Heroj iz pozadine, kome nije potrebno objava na sav glas kako voli Zvezdu, jer to dokazuje rezultatima.
MCZ ekipa – neprevazidjena, koliki intervju!

Reply

Leave a Comment