Браун: У срцу сам заувек Звездин

Дан након што је објављено да Црвена звезда не рачуна на Елтона Брауна, Американац је у опширном интервјуу за МОНДО истакао да се и даље осећа делом нашег клуба и захвалио се навијачима на великој подршци коју добија. Интервју преносимо у целости.

Американац је на интервју за МОНДО дошао у тренерци са натписом „Red Star“ на грудима, чврсто решен да не каже ништа што би могло додатно да погорша његов статус. Чак ни „off record“.

„Немам никакву причу која није за јавност. Ништа се није догодило. Имам уговор до јуна и остајем у Црвеној звезди“.

Клуб је саопштио да си стављен на трансфер листу и да више не рачуна на тебе. Да ли макар помишљаш на одлазак?

„Никако. Остајем овде. У срцу сам заувек Звездин. Планирам и да је истетовирам! Озбиљно, свако ради свој посао. Спремам се за викенд и наредни меч у АБА лиги“.

Ако клуб остане при садашњем ставу, да ли си спреман да останеш и не будеш међу 12 играча који се скидају за утакмице?

„Јесам. Зато што сам тимски играч. Важно је да тим побеђује, а тренер одлучује ко ће играти“.

Да ли си имао било каквих неспоразума са тренером, стручним штабом или челницима клуба? Да ли је од тебе тражено да нешто промениш у свом понашању, приступу обавезама или игри?

„Не. Све време проведено овде знам само за задовољство. Срећан сам. А, све што се догађа, догађа се са разлогом. Ја сам професионалац и морам то да прихватим. И тачка“.

Кад си летос разматрао опције за наставак каријере, дао си предност Звезди у односу на Партизан, уз образложење да си два клуба доживео као „породицу“ и „посао“. Како ти сада звучи то поређење?

„Исто као и тада. Звезда јесте породица“.

Судећи по броју ритвитованих порука у последња 24 сата, на тој друштвеној мрежи си добио огромну подршку.

„Ритвитујем само позитивне поруке. Ништа негативно о Црвеној звезди“.

А негативно о теби?

„Такве поруке нисам ни добијао“.

Колико ти значи такав вид подршке?

„Наравно да ми значи кад видим да ме људи цене. Рећи ћу да Црвена звезда има далеко најбоље навијаче на свету. Нико им није ни близу“.

Постоји на интернету једна твоја фотографија…

„Где седим на другом крају клупе?“

Да, док сви остали играчи слушају тренерове инструкције.

„Када изађем из игре, осећам се јако велики. И желим да имам простор око себе. Не волим да ми много људи стоји изнад главе, јер у тим тренуцима покушавам да вратим дах и енергију. Неко је то фотографисао и од тога направио сензацију, као да сам ја чудак, усамљеник. Али, то нема везе са истином“.

Ни на кога ниси био љут?

„Многи људи мисле да сам горд, да имам негативан став. Немам га. Пријатна сам особа. Озбиљан сам само када играм кошарку. И свестан сам да не могу свима да се допаднем, али за сцену са те фотографије тврдим да је била потпуно безазлена“.

Руку на срце, да ли можеш да кажеш да си се у Звезди све време понашао као прави професионалац?

„Да“.

Каква је разлика између улоге коју си имао прошле сезоне у Турској и улоге коју имаш ове сезоне?

„Причамо о два потпуно другачија тима. Овај тим има тону талента. Тим у Турској је имао квалитет, али ни приближно толики. Тамо сам био МВП, у просеку сам бележио 18 поена и 12 скокова. Овде је то морало да се смањи. Ви вероватно никада нећете видети правог Елтона Брауна. Нешто најближе мојим типичним партијама су биле утакмице против Сасарија, Партизана и Олимпије у првом делу сезоне. У Звезди не могу да играм своју игру, јер свако од нас има одређену улогу и труди се да што боље испуни постављене задатке“.

Како је било раније у твојој каријери?

„Мање-више сам увек био играч на којем се базирала игра у нападу. Чак и у Бамбергу, који је евролигашка екипа, много се играло на мене. У најјачим тимовима све мора да се дели. Може да се деси да играч који претходно није шутнуо на кош, дође у позицију да решава утакмицу. Ту статистика не говори много о појединачним квалитетима, није ни толико важна“.

Да ли је теби важна? Плашиш ли се да ћеш имати мање понуда за идућу сезону, јер су ти бројке опале у односу на Турску?

„Ово ми је осма сезона у Европи. Одавно сам научио да ти нико неће гледати статистику, ако си играо за победнички тим. Гледаће шта си освојио и какав је био твој допринос томе. Статистика је важна ако си у лошем тиму. Ови играчи Звезде ће добро проћи следеће сезоне, поготово ако освојимо и Јадранску лигу. На освојеном Купу не пише статистика, пише ко га је освојио и пише да је побеђен Партизан, који је тај Куп освајао годинама. Ја сам био члан екипе Хапоел Холона, која је узела Макабију првенство Израела други пут у неких 50 година. Сви смо после потписали добре уговоре“.

С обзиром на навике успостављене претходних сезона, колико ти је тешко да пронађеш ритам у мечевима када на паркету проводиш краће периоде и после се у игру враћаш охлађен?

„То је саставни део професионалног бављења кошарком. Радиш оно што тренер жели. Не мислим да је то најбоље за мене, али ако се то од мене тражи, тако ћу и да радим. Доказао сам да могу да будем важан играч у победничком тиму. Као такав сам узео један трофеј у Израелу, два у Немачкој и један у Грчкој“.

Ма колико се трудио да представиш себе „обичним“ момком, неке ствари ипак упадају у очи. Рецимо, да мењаш патике на полувремену.

„Једноставно радим такве ствари, често и без разлога. Тако ми дуне. Понекад то урадим ако не одиграм прво полувреме онако како сам желео. Размишљам како ћу у другим патикама да преокренем ситуацију“.

Зашто си обријао браду? Рекао си да нећеш…

„То је тачно. Али, гледао сам своје старе фотографије и схватио да сам сваки трофеј освојио без браде. И ево, освојили смо Куп. Са брадом су ми се догађале добре индивидуалне ствари, али то није оно до чега ми је стало. Обријао сам се са жељом да мој тим победи“.

Искрено, мислио сам да ти је неко из клуба „препоручио“ да то урадиш.

„Кад ме тим потпише, зна шта добија. Играм са много срца и емоција. И та брада је ствар неке емоције, али нема нарочите везе са мојим учинком на терену. Ако сам дао 20 поена са брадом, дао бих 20 и без ње“.

Доста се ослањаш на игру леђима. Да ли је неки тренер имао посебну улогу у изградњи таквог стила?

„Лепо што си ме то питао. Ја сам касно почео са озбиљним тренирањем кошарке, тек са 16-17 година. Прво сам играо ниско крило. Шутирао сам тројке, дриблао… Те кретње на ниском посту ме нико није учио. Ја их и не изводим школски, већ инстинктивно. Не увежбавам их, мада људи мисле да лажем. То је нешто што ми је бог дао и што сам благословен да имам. Оно што морам да вежбам су слободна бацања. А, то што одиграм леђима у некој ситуацији, можда више никад нећу поновити“.

Вест можете коментарисати и на нашем форуму.