Moja Crvena Zvezda
БлоговиОдбојка

Овако је све почело

фото: Одбојкашки Савез Србије
фото: Одбојкашки Савез Србије

Предстојећег викенда у Београду ће се одржати 47. Куп Србије у одбојци у конкуренцији дама, а то је прилика да наше читаоце упознамо са историјом одбојке у Србији, овим такмичењем и противницима који ће се наћи на путу нашем клубу у покушају да дође до 16. трофеја победника Купа.

Још од првих сусрета са одбојкашком лоптом, коју је у Србију 1924. године донео амерички професор Вилијам Вајланд, родила се љубав између Срба и овог спорта. Ипак, пре Другог светског рата нису одржавана организована такмичења у нашој земљи, али одбојка се итекако играла, чак и за време окупације. Одмах након рата основан је и Одбојкашки савез (1946.), већ следеће године и Светска одбојкашка федерација, а Југославија је била један од 14 оснивача. Одбојка се играла свуда, на песку, трави, а највише на бетону, јер у то време није било толико дворана као данас. Прво првенство је одиграно 1945. године, али се није играло између клубова, већ између репрезентација тадашњих југословенских Република. У конкуренцији дама најбоља је била Словенија, док је код мушкараца победник била Хрватска.

Већ 1946. године почело је да се игра и клупско првенство Југославије, а током дуге историје заједничке државе трофеји су се углавном делили између клубова из Србије и Хрватске. Из године у годину одбојка се све више развијала и постајала све популарнија, како у Србији, тако и у свету, а већ 1951. стигла је и прва медаља-одбојкашице Југославије су освојиле бронзу на ЕП у Паризу, док су мушкарци исти успех поновили 1975. на првенству Европе у Београду. До деведесетих година 20. века није било већих успеха за нашу земљу у овом спорту, а онда долази до златне ере српске одбојке. На чело Савеза дошао је Александар Боричић, који је, слободно можемо рећи, препородио српску одбојку, а на терену су се појавили неки нови клинци предвођени Брђовићем, Танасковићем, Ковачем, које су касније наследили браћа Грбић, Вујевић, Герић, а њих Миљковић итд. Довољно за жетву медаља која траје пуних 17 година. Још један доказ популарности овог спорта у нашој земљи је финале Светске лиге између Србије и Бразила 2009. године када је У Београдској арени оборен рекорд по броју гледалаца на једној одбојкашкој утакмици (22 680). Женска селекција је свој успон започела нешто касније. Уласком у 21. век стасале су  играчице створене у школама Јединства, Црвене звезде и Поштара и почели су да долазе и први успеси. Почело је скромно, 9. и 7. местима на великим такмичењима, а онда је генерација предвођена Весном Читаковић, Иваном Ђерисило и Ањом Спасојевић 2006. изненадила целокупну одбојкашку јавност 3. местом на Светском првенству. Од тог тренутка одбојкашице Србије су непрестано у врху светске одбојке, а највећа сатисфакција за председника Савеза Александра Боричића је сигурно била 2011. година када су се обе селекције окитиле титулом првака Европе!

Од 1958. када је први пут одигран, Куп представља велики престиж за све клубове у земљи. За разлику од првенства у којем лоша сезона може да се поправи добро одиграним плеј-офом, у Купу нема поправног. Посебну драж овом такмичењу даје и то што у њему учествују и клубови из мањих средина, последњих година и веома млади тимови, па је то прилика за њих да се покажу пред најбољима у нашој земљи. У женској конкуренцији највише трофеја освојила је Црвена звезда која је 15 пута понела епитет најбољег, а у претходних 46 издања успеха у Купу су имале и екипе Јединства из Ужица, Младости из Загреба, Ријеке, Поштара и Радничког из Београда. Ове сезоне пласман на завршни турнир су избориле екипе Визуре, ТЕНТ-а, Спартака и Црвене звезде, а организатор утакмица у Хали спортова биће екипа Визуре.

Сутра представљамо учеснике завршног турнира.

Вест можете коментарисати и на нашем форуму.

Повезане вести

1 comment

Lord Nikon феб 8, 2013 at 17:22

Samo hrabro chikite…..

Reply

Leave a Comment