За дан највећег и најрадоснијег празника који прослављају православни Хришћани, навијаче Црвене звезде везује и још један битан догађај.
Наиме, као што вам је већ познато, на Божић 1989. године, званично је основана јединствена група навијача Црвене звезде, под именом „Делије Север“. Многобројне групе које су се окупљале на утакмицама нашег клуба на иницијативу Ултраса заказале су састанак 07.01.1989. године и дошло је до договора и коначног уједињења. Уследила је права експанзија, састанци су одржавани на стадиону сваког четвртка, у групу су примани нови навијачи, радило се на стварању препознатљивих навијачких симбола, песмама, реквизитима…
Уследио је и први прави изазов – вечити дерби, а у другој половини године и организована европска гостовања. Већ у наредне две године, најсветлије у историји нашег клуба, Делије су направиле незапамћене атмосфере на мечевима у Дрездену, Минхену, Барију, али и на Маракани, где ће остати упамћен меч против Бајерна и невероватна бакљада, о којој се дуго говорило.
Наредне године донеле су ратове, инфлацију, санкције и велику кризу, па је о спорту мало ко мислио. И наша група осетила је то на својој кожи. Уз то треба додати и то да Звезда није играла европске мечеве неколико година, те да је један од првих мечеве против неког страног клуба био онај против Олимпијакоса. Тада настаје и братски савез навијача два клуба, који траје и дан данас.
У тим година, Делије су биле активне и на осталим спортовима, као и на фудбалу, а са стабилизацијом ситуације у региону и држави, стабилизовала се полако и наша група. Годинама су постављани нови стандарди, напредак је био приметан из године у годину, а последњих пет година представљају можда и врхунац. У годинама кризе нашег клуба, низа без трофеја, Делије су остале уз Звезду. Пре нешто више од 3 године, када је опстанак клуба био неизвестан, кренуло се у мобилизацију, па је уследила нова експанзија и феномен одласка на стадион. Маракана је из меча у меч била све пунија, па смо дошли у ситуацију да је почетком 2012. године на нашем стадиону било два пута по 40 000 људи, против просечних противника из наше лиге.
Година пред нама веома је битна и може донети трофеје у многим спортовима, па је неопходно да и у наредних 12 месеци останемо уз наш клуб и да подршка буде још већа него до сада!
До новог виђења у Пиониру, Ташу, Маракани, Делије, срећан вам рођендан и срећан Божић!
(ФОТО: Делије.нет)
8 comments
Utakmica se nije igrala protiv Olimpijakosa već protiv njihovih najljućih gradskih rivala Panatinaikosa i to sada već davne 1986 god. Kada smo mi u inat „zelinima” počeli da skandiramo „Olimpiakos, Olimpiakos” nekolicina navijača pirejskih crveno-belih koji su se nalazili na utakmici došli su na naš deo tribine i zajedno sa nama navijali do kraja meča. Nakon meča su ušli zajedno sa nama u autobuse i pod pratnjom murije izašli iz obruča koji su napravili navijači Panatinaikosa jer su bili isprovocirani našim navijanjem i činjenicom da su izbačeni iz daljeg takmičenja, pa su pokušali da se probiju do naših autobusa. Poletelo je i dosta kamenica i raznih drugih predmeta ka našem ulazu kada smo krenuli da izlazimo sa stadiona, a bilo je i suzavca i krša i loma između policije i navijača atinskih „zelenih”. Na prvoj utakmici u Beogradu je takođe bilo dosta sporadičnih ekscesa i manjih tuča jer su grci već od jutarnjih časova bili preplavili Beograd, a bili su i dosta bezobrazni, vulgarni u smislu da dobacuju ribama na ulici, izazivaju obične ljude na ulici i ponašaju se kao da su kod kuće. Već popodne pred utakmicu, kada su se organizovale naše navijačke grupice koje su počele da patroliraju po gradu dolazilo je do obračuna u užem delu grada oko beograđanke i na slaviji gde su grci dosta lošije prolazili, a i sam sam pokupio nekoliko trofeja u vidu zelenih šalova i manjih zastava. Na samom stadionu došlo je do intervencije murije koja je upala na južnu tribinu gde su se nalazili grci i dobro ih ispeglali pendrecima. Sve to ali i njihov temperament je uticalo na to da smo tamo u Atini dočekani „na nož”. Ja sam se u početku osećao kao prase u Teheranu jer su velika većina naših navijača bili obični ljudi, uglavnom stariji, žene, klinci, i oni koji su dobili nagradno putovanje za utakmicu u raznim nagradnim igrama koje su u to vreme bile aktuelne u raznim sportskim listovima kao što je bio npr. TEMPO. Velika većina kao turisti. Bilo je i možda desetak momaka sa severa koji su me jako obradovali kada sam ih video, mislim da su bili iz navijačke grupe ultras ili možda neke druge navijačke grupe kojih je u to vreme na severu bilo zaista mnogo i sa različitim nazivima. U toku utakmice Piksi im je pokazao gestikulacijom i rukama šta bi da im radi što ih je dodatno isprovociralo, ali i bez toga čitava atmosvera na stadionu je bila dosta uzavrela i napeta, pogotovo kada je nas nekoliko desetina zajedno sa nekoliko momaka iz grupe GATE-7 počelo sa navijanjem. Tada na toj utakmici je sasvim spontano došlo do prijateljstva i kasnije bratimljenja naše dve navijačke grupe.
Sve ovo sam napisao da bih objasnio situaciju iz koje je nastalo bratimljenje naše dve navijačke grupe. Moguće da je zvanično bratimljenje nastalo tada kako se u tekstu kaže 90-i neke ali prijateljstvo sa GATE-7 je krenulo od 1986. god.
ja sam momci bio protiv vas ali vi ste jedino sto valja u zvezdi hvala vam sto postojite
Hvala i vama. Borha gde si sada?!!!! Kakva požrtvovanost lele….
http://www.youtube.com/watch?v=41hm-7FDXv8
„ДОК СРЦЕ КУЦА У НАМА ТИ ЗВЕЗДО НИСИ САМА ДЕЛИЈЕ СЕВЕР“
Nadam se da svi razumeju u pravom smislu šta to znači!
Sve počelo je jako davno,prvi put na Severu,gde zakleli smo se na vernost,da živimo samo za njuuu 🙂
Било је то давно, кад сам био мали, да ја волим ЗВЕЗДУ многи нису знали! Било је то давно, једног БАДЊЕГ ДАНА, рекох себи мрзим партизана! Било је то давно једно БАДЊЕ ВЕЧЕ, Волећеш ти ЗВЕЗДУ мени тата рече! Ево и данас моју ЗВЕЗДУ Bолим и свakог дана ја се за њу молим !!! 😀
немој само да мрзиш патлиџан, мржња уништава 😉