Moja Crvena Zvezda
ИнтервјуиОдбојка

Новогодишњи МЦЗ интервју: Митић, Петковић и Стоиловић

Mitić, Stoilović i Petković
Mitić, Stoilović i Petković

МЦЗ екипа, урадила је интервју са три момка, који из меча у меч показују свим спортистима нашег СД-а, како се треба борити, и како треба представљати грб Црвене звезде.

Са њима смо разговарали о првенству, ЛШ, о томе како се одбојка развија у Србији, и о многим другим стварима.

За све навијаче Црвене звезде – Михајло Митић, Душан Петковић и Филип Стоиловић.

Када и где си почео да се бавиш одбојком, и зашто баш тим спортом?

Стоиловић: „Одбојком сам почео да се бавим 2004. године, у Крушевцу, у клубу „Јуниор.“ А изабрао сам баш одбојку, јер је већина мојих другова кренула на тренинге у поменути клуб, па сам кренуо и ја са њима. Тада је све кренуло.

Петковић: „Ја сам као клинац тренирао све спортове, парарелно сам тренирао одбојку, фудбал и рукомет. Могу да кажем да сам се за одбојку одлучио из више разлога. Мој старији брат је играо одбојку, у школи је то био најзаступљенији спорт. Такође, схватио сам да је потребно доста интелигенције да би се бавило тим спортом. Рукомет ми је некако груб спорт, фудбал су сви тренирали, а и у одбојци ми је лепо кренуло. Негде око петог, шестог разреда, кренуо сам да тренирам у једном приватном клубу, и ту сам се задржао две, три године, и онда сам наставио даље – Велико Градиште, Крагујевац па Звезда.

Митић: „Ја сам кренуо у Градишту, у петом разреду. То је био једини спорт, који сам могао да бирам, поред фудбала, и одбојка ми се више свидела. Можда да је било неког пливања или ватерпола, можда бих то изабрао, али је испало одлично што сам се за одбојку одлучио.

Да ли постоји много одрицања у одбојци, и ако постоји, како се носиш са тим?

Стоиловић: „Постоји много одрицања јер, да бисмо пружили максимум на тренинзима и утакмицама, морамо да будемо фокусирани само на то, а то не бисмо могли да постигнемо, када бисмо, као наши вршњаци излазили често, поготово по клубовима. То мора да се смањи на минимум, па чак и ако изађемо, то буде евентуално једном месечно. Што се тиче мене лично, ја упоредо и студирам, и мислим да то одрађујем сасвим коректно.

Петковић: „Има одрицања, и то зна сваки спортиста, који се тиме бави професионално. Одрицања крећу од малих ногу, ето, ја сам на пример, већ као мали морао да одем из родног места, али не жалим се. Детињство нам није било испуњено екскурзијама, дружењем са осталима, јер смо често имали припреме и кампове, изласци су сведени на минимум, али, сада чекамо да то полако крене да нам се враћа.

Митић: „Сложио бих се са саиграчима, одрицања постоје, ја сам пропустио све осамнаесте рођендане, матурску екскурзију, матурско вече… Али нас нико није терао да се бавимо тиме. Такође очекујем да то крене да нам се враћа, али генерално, таква одрицања ми не сметају.

Каква је атмосфера у клубу, и да ли се приватно дружите међусобно?

Стоиловић: „Атмосфера је одлична, доста дуго смо заједно, знамо се већ три године. Дружимо се и приватно, играчи су увек ту једни за друге, како приватно, тако и на тренинзима и утакмицама.

Петковић: „Дружимо се. Када имамо два тренинга дневно од по два сата, то је сасвим довољно да почнемо да се дружимо. Наравно, дуго се знамо, а и ту су путовања. Што се тиче атмосфере – ја сам прошао два, три клуба до сада, и могу слободно да кажем да је овде најприроднија атмосфера, сви смо сличних година, имамо иста размишљања, и стварно се лепо слажемо. Проналазимо се и због тога што и ван тренинга имамо слична интересовања и ствари које радимо.

Митић: „Добра атмосфера је нешто што краси Звезду већ дужи период. Као што је Петковић рекао, сви смо сличних година и имамо иста интересовања. Што се тиче дружења, ми проведемо по пет, шест сати дневно заједно, а некад се деси да и после тога, и то мало времена што нам остане, искористимо за дружење.

Први сте на табели, да ли верујеш у освајање титуле? Какав је квалитет противника у лиги?

Filip Stoilović
Filip Stoilović

Митић: „Постоји још пет, шест тимова који су у врху. Морам да кажем да сам оптимиста, и да мислим да имамо најквалитетнију екипу. Поред тога, надам се да ће нас послужити здравље, а и срећа. Наравно, не смемо да се опуштамо, јер онда можемо и да изгубимо, а уколико у сваки меч уђемо сконцетрисано и мотивисано, верујем да можемо да добијемо сваку екипу у првенству, а самим тим и освојимо титулу. Што се тиче лиге, можда је квалитет мало опао, али је и првенство неизвесније у односу на раније, јер има доста екипа које су јако сличне по квалитету.

Петковић: „Код нас је систем такмичења такав, да то што смо ми први на табели, не значи апсолутно ништа, ако завршницу не одиграмо онако како би требало. На пример, прошле године смо у првенственом делу, имали само један пораз, а онда се испоставило да смо у полуфиналу лако могли да испаднемо од Партизана, који је тада губио од сваког. Тако да то ништа не значи. Ако желимо да узмемо титулу, Куп, морамо да будемо све бољи и бољи. Што се тиче квалитета лиге, испоставило се да свако сваког може да добије. Нас још нико није победио, ја се надам да и неће. Чињеница је да имамо озбиљнијиу екипу од осталих, не у смислу година, или неког знања, већ због тога што ми немамо појединце, наша игра се заснива на свим играчима. Сви заједно носимо тај терет, и уколико некоме од играча тог дана не иде, то лако надоместе остали. Код осталих екипа, ствар је таква, да се увек издваја два или три играча, и због тога мислим да тешко неко може да нам парира на том нивоу.

Стоиловић: „Верујем у освајање титуле. Имамо искуство од прошле сезоне, што се тиче плеј-офа, када смо видели како је тешко освојити титулу, и како у том делу такмичења ситуација може лако да се преокрене. Наше је да радимо, вредно тренирамо и максимално се трудимо, и мислим да је потпуно реално да освојимо титулу, са таквим приступом.

Осврнули смо се на Лигу Шампиона, где је наш одбојкашки клуб, без обзира на резултате, показао да може да парира неким од најјачих тимова.

Како је на вас психички утицала ЛШ, да ли сте извукли неко знање, искуство?

Петковић: „Па да, та Лига Шампиона је и послужила за то неко стицање искуства. Медији су тих дана доста осуђивали нашу игру, и мислили су да ми не улазимо озбиљно у мечеве, јер им није било јасно како у првенству добијамо све са 50 % наших могућности, а у ЛШ нисмо успели, до самог краја да узмемо сет. Осуђивали су нас, јер нисмо могли са Трентином да играмо егал, а не знају да су они у рангу на пример, Барселоне и Реала у фудбалу. Људи који нису у спорту, не знају колико се, конкретно у Србији, јако мало улаже у одбојку. Ми смо играли са тимовима који имају огроман буџет, у којима играју репрезентативци. Послужило нам је то такмичење за стицање знања и искуства, имали смо шест утакмица, мало смо били и уморни у том периоду, имали смо тешка путовања. Ишли смо аутобусом у Пољску и у Италију. Када смо стигли у Пољску, пола екипе нам је било болесно, одсели смо у хладном хотелу, мислим да је то јако нехумано организовано са њихове стране. Ми смо у неким тренуцима јако лепо играли, можда смо могли и боље, можда смо могли и већи отпор да пружимо у неким тренуцима, а и да им откинемо неки бод. Ето, испоставило се да су они много искуснији играчи. Све у свему, послужило нам је да се измеримо са најбољим екипама, и сигурно ћемо то знање које смо стекли, искористити у домаћем првенству.

Стоиловић: „ЛШ нам је послужила да видимо где смо, у односу на друге екипе. Морам да напоменем да је наша екипа релативно млада, и да из ње тек треба да се изроде играчи. Тако да смо, на основу тих екипа, гледали колико треба да радимо и колико нам фали да бисмо били на њиховом нивоу. Видели смо како су то озбиљне екипе, и колико су озбиљно организоване. Они су ту показали један од најбитнијих квалитета, а то је да када год је густ резултат, они направе пар добрих потеза, и преокрену резултат у своју корист.

Митић: „Да смо играли још једно три, четири овакве утакмице против оваквих екипа, озбиљно бих почео да размишљам о томе да престанем да се бавим одбојком, јер су нас те утакмице доста убиле. Међутим, донеле су нам и доста искуства, видели смо колико нам фали да дођемо до тог врхунског нивоа, и колико за то треба да радимо. Били су доста озбиљнији од нас у сервису, блоку, одбрани, и паметније су одиграли у неким пресудним тренуцима, у којима смо ми срљали, и мислим да је то направило највећу разлику. То знање које смо стекли, значиће нам за домаћу лигу, али можда, да је сама лига јача, и да је играмо две, три године, можда бисмо боље прошли и кроз Лигу Шампиона. Али опет, нама су запале три екипе, које су међу седам, осам најјачих екипа у Европи, тако да смо у принципу солидно и прошли.

Невезано за медије, на основу коментара по разним сајтовима, види се да навијачи нису осуђивали ниједан ваш пораз, чак су и констатовали да, уколико ова екипа остане на окупу неко време, можете да остварите много боље резултате у ЛШ у наредном периоду, јер се види да вам је фалило само искуство. Да ли се слажете са тим ставом?

Mihajlo Mitić
Mihajlo Mitić

Митић: „Приметио сам да нас нису осуђивали, чак сам видео и да су нас навијачи бранили. Чуо сам и да нас можда највише воле, једноставно, таква је њихова политика, да не долазе још на наше утакмице, фудбал је приоритет, али добро, не осуђујем их због тога. Ми пет, шест сезона играмо скоро цело првенство без навијача, и јако је лепо када дођу у финалу Купа, финалу првенства. То нам доста значи. Слажем се да ова екипа, уколико остане на окупу, може да оствари јако добар резултат, али морају да се побољшају и услови за рад. Оптимиста сам по том питању.

Стоиловић: „Ја бих се надовезао на ову причу, јер мислим да би улагањем у одбојку, тимови имали пара да доведу и искусније играче, самим тим би и лига била јача, квалитетнија. Јер, управо у ЛШ, неиграње јаких утакмица се показало као главни недостатак.

Петковић: „Коментаришу људи да би било добро да ми останемо и наредних пет година заједно, али морају да се доведу у ред неке основне ствари. Нећу да нас упоређујем са екипама неких других спортова, јер има и оних који су угроженији од нас, али и оних који су без разлога, исфорсирани од стране медија, спонзора, и свега осталог у Србији. На репрезентативном нивоу, ми форсирамо фудбал, а занемарује се ватерполо, у коме смо освојили не знам колико медаља, кошарку и рукомет, који дају баш добре резултате, одбојку, која се налази у пет, шест најбољих репрезентација на свету. На клупском нивоу смо још гори. Када би било који фудбалски клуб, не причам о Звезди, него уопштено, одвојио само један део средстава, да уложи у друге спортове свог друштва, све би било боље. При том, не мислим на средства у смислу плата, него средства којима би могли да се побољшају услови рада. Ми сви волимо да играмо за Звезду, и достојанствено бранимо боје свог клуба, и дајемо свој максимум, а не добијамо ништа заузврат. Ми сви желимо да се надограђујемо, да проширимо своје играчке домене, да једног дана одемо у иностранство. И то не због пара, већ управо због одбојкашког образовања, јаче лиге и услова за рад. Из тог разлога мислим да је нереално да ова екипа остане претерано дуго на окупу, јер постоје у екипи и момци који су старији, који хоће и да заснују породицу, а једноставно, немају средстава за то. Не само у Звезди, него уопштено у нашој лиги. Што се тиче искуснијих играча које је Стоиловић поменуо, када бисмо ми имали финансија да задржимо ову екипу годину, две, и да свака екипа у лиги, задржи своје играче и улаже у њих, нама уопште не би требала појачања. Тада би и и лига била озбиљнија, и клубови би боље пролазили у Европи. Међутим, то је већ ствар неке политике, ми се ту ништа не питамо, наше је само да тренирамо и да видимо како ће се ствари одвијати.

Да ли вам фали подршка навијача, поготово што се зна да презентујете дрес Црвене звезде, баш на начин који би требало?

Петковић: „Прва ствар, ми нисмо довољно заступљени у медијима, и један обичан грађанин ове земље, не зна када Црвена звезда игра. Ту се опет враћамо на финансије, јер треба пара да се изрекламира одређени клуб, па и утакмица. Што се тиче конкретно навијача, они када дођу на нашу утакмицу, ја осећам да смо ми збуњени, јер се то догоди два пута у сезони, и ми једноставно на то нисмо навикли. Нисмо навикли да играмо пред навијачима, као ни да нам адреналин скаче, као када они дођу, и стварно се осећамо збуњено. Чак могу да кажем да смо гледанији на страни, односно да више навијача Црвене звезде дође када играмо негде на страни, него када играмо у Београду. Тако да, када би навијачи долазили константно на наше утакмице, мислим да би то било много боље. Ипак, то је Суперлига. Можда не могу да дођу у неком великом броју, али ето, чисто да нас подрже. За Европу и да не причам, биле су празне трибине, клуб је био кажњен због тога. Има људи који долазе, али атмосфера је као у позоришту, није то исто. Ту нема навијања, и ми немамо никакву предност домаћег терена. Ем не тренирамо у истој сали у којој играмо мечеве, ем немамо навијање због којег неко од противника може да се осети угроженим.

Митић: „Што се тиче Делија, јако је лепо када испуне салу, јер ми иначе стварно имамо утисак као да смо у позоришту. Што се тиче осталих људи из Београда, који нису организовани навијачи, они већином долазе, само када немају баш ништа друго да раде, и када је лепо време, или када их неко позове. Али добро, ми смо на то навикли. Можда када би навијачи почели да долазе, можда би онда из утакмице у утакмицу долазило све више људи, сигурно је да би онда и сама игра била боља и атрактивнија.

Стоиловић: „Чудно ми је када играмо пред навијачима, када из свег гласа навијају, јер на то нисмо навикли, атмосфера је иначе потпуно тиха и мирна. Обично буде више гостујућих навијача, него наших. Ако ништа, увек нам долазе родбина и пријатељи.“

Да ли пратите женски одбојкашки клуб, и још неку секцију Црвене звезде? Да ли можете да издвојите неку одбојкашицу као најбољу?

Dušan Petković
Dušan Petković

Стоиловић: „Имам доста обавеза, али пратим женске резултате колико год могу. Имамо тренинге пре или после њих, па се тада сретнемо, попричамо о томе како је било на утакмицама. По мени је најбоља Бјелица, јер постиже највише поена, и игра највише од ње зависи. Од осталих спортова, највише пратим кошарку.

Митић: „На утакмице стигнем једино када ми девојка дође, па одемо заједно да гледамо женску одбојку. Али сам мало пута био, стварно немамо кад. Њих, као и нас, краси тим, односно тимска игра. Чињеница је да Бјелица постиже највише поена, али то јој омогући цела екипа. Што се тиче осталих спортова, криво ми је што немам довољно времена да испратим ватерполо, то бих највише волео да гледам, или кошарку.

Петковић: „Пратим женску одбојку, близу сам „Шумица“, па кад год имам времена, дођем да погледам утакмицу. Што се тиче играчица, не бих могао никога да издвојим, јер оне исто као и ми, играју тимски, немају појединце, на свакој позицији имају доброг играча. Можда Јована Стевановић, блокер, она ми делује некако најубедљивије на тој позицији, и можда се мало издваја, али као што рекох, функционишу као и ми, сваку утакмицу играју све, и због тога су и освајале титуле протеклих година. Од осталих спортова, пратим фудбал, тренирао сам га као мали, а и навијам за Звезду од малих ногу. Како примећујем, кошарка сада стоји јако добро, потрудићу се да испратим колико могу. Ватерполо такође, после доста времена, десило се то да има три екипе које су у врху, тако да ће и то бити занимљиво. У принципу не идем на утакмице, јер немам када, али сигурно ћу испратити ове спортове колико год будем могао.

Имате ли неку поруку за навијаче, читаоце сајта?

Петковић: „Моја порука навијачима је да би било лепо да свим спортистима Црвене звезда дају подршку подједнако, наравно, колико је то могуће. Сигуран сам да би то свима пуно значило.

Стоиловић: „Желим да поздравим све навијаче Црвене звезде, и да им пожелим да их буде још више него што их има сад, јер тако ће можда моћи да стигну да испрате све спортове.

Митић: „Ако осете потребу да нас прате и да долазе, увек су добродошли, ако не, нећемо им замерити. Волео бих да долазе и да их буде што више, нама би то доста значило, можда бисмо онда били још бољи.

Као што смо рекли и на почетку, свако ко је погледао бар једну утакмицу нашег одбојкашког клуба, могао је да види само позитивне ствари. Од победа, преко лепе игре, борбе, преданости клубу, па до најбољег могућег представљања нашег грба. Ови момци, итекако су заслужили да им трибине не буду празне, јер, ако овако играју у тишини, како би играли да имају подршку за све време трајања меча? 

ПОДРЖИМО ОНЕ, КОЈИ НАС ЧИНЕ ПОНОСНИМ ШТО СМО ЗВЕЗДАШИ!

 

Вест можете коментарисати и на нашем форуму.

 

Повезане вести

7 comments

Iznogud дец 31, 2012 at 18:56

Momci su upravu, odbojkasi nam godinama donose trofeje i u celom sportskom drustvu oni su jedini nekoliko godina zaredom osvajali trofeje ( od muskih kolektivnih sportova), a podrska im je mnogo losija nego u drugim sportovima. Beograd je milionski grad (vecinom su Delije) i sramota je da na odbojkaskim mecevima bude svega po 200 ljudi ili manje

Reply
Lazaris дец 31, 2012 at 12:32

Za navijace su apsolutno upravu,igraci se zbune kada dodju Delije,navikli su na pozorisnu atmosfesu,jedino kada igraju u gostima igraju igraju pred dobrom atmosferom.

Reply
Vlajko дец 30, 2012 at 21:43

Ja sam se postideo,definitivno ću pratiti i odbojkaše kad god budem u prolici :facepalm:

Reply
CZHN дец 30, 2012 at 21:16

Sjajan intervju…Pratio sam gostovanja često,pogotovo u Budvi,bilo je svuda barem 100.organizovanih.Teško mi je da povjerujem da u BG nije moguće uraditi isto,

Reply
Zerpo дец 30, 2012 at 21:11

Sjajan kalendar! Baš lepo što ste me kontaktirali i pitali me da li je ok da iskoristite moj rad…šmekerski, nema šta. 🙄 Inače, gde ima da se kupi kalendar? Može odgovor i na mail.

Reply
Boris дец 30, 2012 at 22:25

Slika je naša, možeš slobodno da nas kontaktiraš. Kalendari nisu u prodaji, nisu predviđeni za prodaju.

Reply
CzvBoys дец 30, 2012 at 20:15

Bravo sampioni.

Reply

Leave a Comment