Шест узбудљивих месеци на Маракани

Врело лето, бурна јесен и неизвесна зима. Овако би се на најбољи начин могао описати период у фудбалском клубу од јуна до краја децембра ове године. Поред свих пораза и победа које су саставни део сваког спорта, велике битке су се водиле и ван терена. Исход је још увек неизвестан.

Затишје пред буру

Прошла сезона је завршена релативно успешно, освојен је куп и Звездино пролеће без пораза на Маракани је обећавало да ће ускоро све кренути на боље. У јуну је почео припремни период и сви смо жељно чекали почетак сезоне, почетак борбе за титулу. У прелазном року је отишло неколико играча, а свакако је највише изгубљено одласком Душка Тошића и  Кристијана Борхе. У клубу долази до алтернативних решења, доводи се неколико играча. Највише медијске помпе је изазвао долазак аустралијског репрезентативца Елија Бабаља који је представљен као дуго чекана Звездина „деветка“. Са првим тимом на припреме отпутовало је и неколико омладинаца. Потипасн је уговор са италијанским произвођачем спортске опреме „Леђеа“ aли се мало дуже чекало на промоцију новог дреса.

Припреме и почетак квалификација за ЛЕ

Први припремни период који су играчи провели у Словенији и низ лоших резултата на пријатељским утакмицама указивали су на проблеме у тиму. Затим су уследиле припреме на Златибору које су остале упамћене по томе што је екипу напустио Марко Перовић. Проблеми који су настали били су финансијске природе. Неколико младих играча је отишло на позајмице (Луковић, Ожеговић…).

Звезда је ове године квалификације за ЛЕ  почела од другог кола и састала се екипом Нафтана из Белорусије. Могло би се рећи да нам се срећа осмехнула  јер смо добили релативно лаког противника. Први меч се играо у Белорусији. Прва утакмица након два месеца паузе и први шок. Минимална предност пред реванш у Београду, а у реваншу срамна игра наше екипе, резултат 3:3, пролаз даље али и први повици са трибина „Управа напоље!“ У следећем колу дочекана је кипарска Омонија, утакмица која је била још један тест за стрпљење навијача. Први меч је завршен без голова, а на Кипру је Звезда након пенал завршнице била боља и нашла се на корак од Лиге Европе. Опет нам је жреб као последњи степеник поставио екипу из Француске, овог пута је то био Бордо.

Робијев одлазак и Јанковићев долазак

После одложеног првог кола ЈСЛ, у другом колу на Маракани је дочекан је Рад. Првенствена премијера на нашем стадиону и хладан туш. Утакмица је завршена резултатом 2:2, а Звезда је на полувремену губила са два гола разлике. Опет су узавреле страсти, подигла се медијска бука, притисак и то само неколико дана пред утакмицу са Бордоом. Онда је уследило оно што ће заувек остати урезано у сећања свих Звездаша. Роберт Просинечки је са сузама у очима напустио клупу Црвене звезде. Велики Жути је отишао из своје куће. На његово место дошао је стари-нови тренер Александар Јанковић који је посао прихватио  у веома тешком тренутку. Клуб напушта и првотимац Евандро. Ослабљену Звезду је чекала утакмица са француском екипом. Навијачи су чекали своју Звезду.

Са свих страна грми Маракана и отрежњење у Француској

У гротлу стадиона у Љутице Богдана нашла се и француска екипа. Све је било на проби. Тим, тренер, навијачи, вера у успех. Звезда је одолела и успела да за реванш обезбеди добар резултат и оно што је највише радовало, играчи су показали да могу добро да одиграју. Екипа црвено-белих је након седам дана отишла на мегдан у далеку Француску. Голом Филипа Младеновића на самом крају првог полувремена, Звезда  је повела, поверовали смо да имамо снаге да издржимо притисак и направимо подвиг у тешким тренуцима. Међутим, како је наш ритам игре падао, противник је то користио и преокренуо резултат. А онда је уследила кратка, али неописива радост. Гол за Звезду у 91. минуту. Еуфорија равна оној када је на колена пао Бајерн у Београду ’91. Ипак, уследило је брзо отрежњење. Ни ове године Звезда неће играту у Европи. Све наде су положене у првенство.

Поигравање са срећом

Последње дане прелазног рока обележио је повратак Ненада Милијаша, као и доласци Огњена Мудринског из Јагодине и Александра Пантића из Рада. Већ на првој утакмици Мудрински је показао свој квалитет и постигао три гола на свом дебију. Он је имао деби из снова, а Звезда још једну рулет партију. Звезда је наставила да се коцка и на осталим утакмицама првенства, неретко је губила, али успевала да преокрене резултат. Примљен је велики број голова, а екипа је деловала раштимовано и у много случајева немоћно. Захваљујући киксу вечитог ривала на самом старту шампионата, црвено-бели су имали шансу да након две године поново дођу на чело табеле. У Ивањици нас је чекао неугодан противник, Јавор. Звезда губи и опет долази до преокрета. „Наша Звезда прва поново…“

Срећа је ипак била кратког века. Случајност или не, али јесењи део сезоне нам је донео велики број гостовања. На реду је био суботички Спартак. Уследио је први пораз у овогодишњем првенству, пораз од 3:0 и губитак лидерске позиције. Јасно је било да велики проблеми у клубу утичу на бледе партије тима, али навијачи то не праштају. Ипак, црвено-бели су успели да вежу неколико победа како у првенству тако и у купу. Онда је уследио бродолом. Пораз од Јагодине на Маракани и након само седам дана пораз на Карабурми. Постало је хладно на минус осам, а следећи ривал био је ни мање ни више него Партизан. Након пораза од ОФК Београда, клуб је напустио председник Владан Лукић. Већ неко време се спекулисало о његовом одласку, чак су и навијачи на стадиону на Карабурми јасно изразили своје незадовољство и позвали управу да напусти клуб. Клуб без председника, екипа ниже поразе, навијачи разочарани, излаз невидљив. Неколико дана пред вечити дерби уследило је нешто што ће дуго памтити сви Звезадши.

Ноћ одлуке на Маракани

Атмосфера у клубу је прокључала 13. новембра када је један час пре поноћи сазвана ванредна конференција за медије. После више од сат времена ишчекиваша пред новинаре су изашли Александар Вучић, Драган Џајић и Александар Антић. Саопштено је да је формирана радна група на челу са Џајићем са циљем да се клуб што пре стабилизује, реши финансијске проблеме, деблокира рачун и започне рад за формирање нове управе. Поред легенде Звезде остали чланови радне групе су Небојша Човић, Бранко Радујко, Александар Антић, Ивица Тончев, Зоран Стојадиновић, Миодраг Лемајић, Славиша Кокезa и Предраг Ћулибрк. Овим потезом купљен је привремени мир, али за само три дана играо се вечити дерби. Ипак, осетило се неко олакшање јер се коначно почело са дуго очекиваним променама.

Рушење традиције и противника

Као да је већ постала пракса да се први вечити дерби у сезони игра на нашем стадиону. На крилима последње три победе у дуелима са Партизаном, али под притиском великих проблема и промена играчи су навијачима обећали успех. 143. вечити дерби ће остати упамћен по томе што је Звезда први пут у успела да преокрене резултат и да 1:2 са полувремена на крају претвори у 3:2.  Касалица, Миливојевић и Милијаш били су хероји овог дербија. Утакмица пуна узбуђења, са много голова и преокрета и победа у црвено-белим бојама. Остајемо у трци за титулу. Све слути да долазе бољи дани за клуб, да имамо снаге да се издигнемо.

Крај такмичења у Купу, крај јесењег дела првенства

У четвртфиналу Купа чекали смо екипу која нас је неколико дана раније поразила, градског ривала ОФК Београд. Уверени у победу, пролаз у полуфинале и одбрану трофеја наши фудбалери су, могло би се рећи, невољно и безидејно ушли у меч. Још један шок. Пораз и крај овог такмичења за Звезду. Дуго се полемисало о разлозима лоше игре и где је нестала она храбра екипа која је јуначки одиграла у дербију. Сви су морали брзо да забораве овај немили догађај јер их је чекало последње гостовање ове јесени. У Ужицу нас је чекала Слобода која нам је прошле сезоне узела важне бодове. Велика подршка навијача као ветар у леђа у првом полувремену није успела да подигне ритам игре наше екипе. Опет на одмор одлазимо са голом заостатка. Ипак, Звезда у последњим минутима долази до победе головима Огњена Мудринског који с разлогом постаје љубимац навијача.

У последњем колу јесењег првенства, Звезда је дочекала великог дужника, Војводину из Новог Сада. Добра увертира за меч је била чињеница да је вечити ривал и конкурент за титулу у Суботици играо нерешено и да би црвено-бели победом осигурали себи мирну зиму, са бодовним заостатком од минус три. Ни хладно вече, ни бледе партије у последњим утакмицама нису спречиле да на Маракану дође око 10000 гледалаца и пружи подршку свом клубу. Оно што смо видели било је болно и срамотно. Безидејна игра, незаинтересованост. Опет велике, кардиналне грешке које је противник искористио. Опет смо савладани на свом стадиону. Навијачи са северне трибине су послали јасну поруку легенди клуба, „Драган Џајић за председника!“ Екипа и тренер су испраћени звиждуцима, а одмах након утакмице, како у неки медији пренели шеф стручног штаба Александар Јанковић се опростио од играча и поднео оставку. Након неколико дана одржан је састанак радне групе и конференција за новинаре на којој је саопштено да тренер Јанковић остаје и да има пуну подршку свих чланова групе. Такође је објављена Џајићева кандидатура за председника, а избори су расписани за 17. и 18. децембар. Као што се и спекулисало, нико није изашао на црту старом председнику и легенди тако да је Драган Џајић био једини кандидат на изборима клуба. За њега је гласало нешто  више од 1700  чланова и тако остварио нови мандат. Скупштина клуба одржана је 22. децембра и на њој су у присуству већине чланова изабрано је ново руководство. Нови Управни одбор Црвене звезде чине Небојша Човић, Ивица Тончев, Славиша Кокеза, Бранко Радујко, Александар Антић, Божидар Церовић, Милован Станишић, Предраг Ћулибрк, Миодраг Лемајић, Миљко Ристић, Душан Савић, Бранко Ковачевић, Зоран Башановић, Слободан Бабић и Марко Ћулибрк.Генерални секретар клуба је Миодраг Зечевић, а његов заменик Стефан Пантовић, док ће Бранко Радујко бити члан одбора за Хитна питања. То тело ће поред њега чинити председник и потпредседници УО. И поред решених неких питања чека нас још много проблема са којима се морамо суочити ове зиме. Сваки дан се воде полемике о променама у играчком кадру, а почетак расплета се очекује 9. јануара за када је заказана прозивка играча пред одлазак на припреме.

Хоћемо Звезду!

Ово није била ни мало лака полусезона за Црвену звезду и њене навијаче. Успони падови, промене, неизвесност. Крај године је, сумирају се утисци, пишу статистике. Оно што ће црним словима остати записано у аналаима нашег клуба је да je екипа  пружала катастрофалне партије, чак три пута смо пражени на Маракани, у периоду од десет дана два пута смо изгубили од исте екипе (ОФК Београд), у 15 првенствених мечева примљено је 22 гола, у Куп такмичењу четири гола на три утакмице и то такмичење смо завршили у четвртфиналу. На европској сцени у шест утакмица примљено је девет голова.  Биће ово дуга и хладна зима за све нас. Мучи нас много питања различите природе. Где је она екипа која је играла у Бордоу, због које нам је срце било пуно и поред пораза? Зашто је некоме дозвољено да из утакмице у утакмицу прави велике грешке, док је неко други отписан након много мање грешака? Зашто су неки играчи били „незамењиви“ упркос очајним партијама? Зашто су дозволили да нас у нашој кући противници понижавају? Да ли су свесни чији дрес носе? Подршка правих Звездаша није изостала ни у једном тренутку. Свима нама је јасно да је клуб у тешком стању, да постоје велики финансијски проблеми, али са проблемима се треба суочити, а не дизати руке од њих. Звезда и у поразу мора бити велика. А да ли је била велика у дуелима са Јагодином, ОФК Београдом, Војводином? Очекујемо промене, макар то значило кретање испочетка. Звездин дрес је светиња, симбол, не сме нико да га прља и срамоти. Као и сви прави Звездаши надам се да ћемо ускоро имати одговоре на сва ова питања, да су људи који су правили грешке само ружна прошлост, а да смо ми доста тога научили из тих грешака. Неће бити лако, чека нас велики посао, притисак, промене. На нама је да будемо уз клуб и подржимо га у овим тешким тренуцима. Чекамо пролеће. Хоћемо да оно опет буде Звездино. Хоћемо победе, хоћемо борбу, хоћемо пуну Маракану! Хоћемо, захтевамо нашу Звезду. Ону праву, најлепшу, најсајнију.

 

„Нема велике љубави без велике радости, али и без велике патње… Е, то је Црвена звезда!“

Вест можете коментарисати и на нашем форуму.