Prošla je i utakmica protiv BSK-a. Sledi pauza u prvenstvu, pa osećam potrebu da napravim malu rekapitulaciju. Da vidimo gde smo bili, a gde smo sada.
Kada se pojavila i prva vest da je Prosinečki viđen kako odlazi sa utakmice protiv Vojvodine na kraju prvog dela sezone, “navijačko telo“ se odmah polarizovalo. Ne zato što je Robi gledao Zvezdu, već zato što je Zvezda ponovo “pogledala“ njega. Na prvo čitanje, delovalo mi je malo verovatno da se tako nešto dogodi. Teško je bilo zamisliti novinski naslov: “Robert Prosinečki, trener Zvezde“. Nedugo zatim, dogodilo se i to. Kao što sam već rekao, bilo je onih ZA, a i onih PROTIV. Iskreno, bio sam skeptičan. Priznajem. Znao sam da je bio veliki fudbaler, legenda. Nisam međutim znao kako će sve ovo teći! Niko nije.
Ubrzo su počele i pripreme. Zaista se ne pamti da su se neke pripreme toliko intenzivno pratile. Pod budnim okom su bili svi. Od kondicionog trenera Zirojevića, pa do Prosinečkog. O igračima i da ne govorim. Svako je imao svoje favorite, svako je imao svoje želje. Dosta se toga promenilo. Drugačije se razmišljalo pre 4 meseca o Zvezdi, a drugačije se razmišlja danas. Slušali smo mnogo o tome šta Prosinečki želi da sprovede u delo. Sećam se trenutka kada sam pročitao da čovek forsira formaciju 4-3-3. Rekao je i da mu trebaju fizički pripremljeni igrači! Prva asocijacija mi je bio Zdenjek Zeman. Iste želje je i on imao. Znamo svi kako je to prošlo. Razlog više za strah, mislio sam.
Počela je sezona, njena druga polovina. Mnogi od vas koji ovo čitaju, bili su na generalnoj probi prtoiv Borca, na Marakani. Zapad je izviždao Koromana i Kadua. Nismo bili zadovoljni. Videli su se obrisi igre, ali ne i “konačna figura“. “Nemamo mi igrače za ovu igru“, “ neće ovo ići ovako“, slušali smo. Stiglo je posle Smederevo, Inđija, Jagodina….Šta smo videli? Ne znam za vas, ali ja ću prvo reći šta nisam video. Nisam i više se ne sećam kada sam poslednji put video od naših igrača da nerezonski izbijaju loptu u polje protivnika. Nisam video da vodimo protiv neke ekipe i da se branimo zadnjih 20-30 minuta. Nisam video besciljnu igru i igrače sredine terena koji čekaju da Kaluđerović ili neki drugi, završi utakmicu, koju ćemo dobiti 1-0.
S druge strane, juče, protiv BSK-a sam doživeo da vidim, negde 10-ak minuta pred kraj utakmice, kod korner zastavice podno juga, da Mikić i Evandro, u blizini svog gola, ne izbijaju loptu, čime bi raščistili opasnost, već jednostavnim dodavanjem, duplim pasom, rešavaju situaciju, posle koje Evandro izlazi u neku polu-kontru. Video sam Borhu, koji, takav kakav je, sa svojim vrlinama i manama, neopisivo podseća na Runija. Nije mu strano da se vrati pozadi, uklizava, uzima loptu, vuče je napred, sarađuje, dodaje. Ima ga i na strani i u sredini, jak je, ima šut. Da može bolje, dokazaće. Video sam i igrače koji dodaju loptu i nastavljaju da se kreću, učestvuju u akciji. Toga nije bilo odavno. Video sam procenat poseda lopte. Neko će reći, pa lako je kad se Borča povukla, Jagodina i Inđija, takođe. Jeste. Priznajem. Al što to nisu uradili i Pižon, Ratko i Kristić. Nemojte pogrešno da me shvatite, ne želim da nipodaštavam ničiji rad, ali hoću da istaknem Robijev. Sve se oslikava na terenu. Nema laži.
Na kraju, kad očekujete da ovu bajku završim srećnim krajem, ja to neću učiniti. Ne želim da vidim kraj, sada kada smo tek na početku. Želim samo da kažem da Robert Prosinečki nije najbolji trener na svetu. Ne želim da kažem da je idealan. Nije. Kratko ga znamo, da bismo sudili. Ono što tvrdim je da je Robert Prosinečki doneo i započeo nešto što treba negovati. Nešto što skoro nismo imali prilike da vidimo, i nešto što mnoga imena pre njega nisu uspela da urade. To je sve ono što ste do sada mogli da vidite, a verujte mi, još mnogo toga tek ostaje da se vidi. Doćiće i porazi, neuspesi, ali Prosinečki, takav kakav je, mora nastaviti svoj rad po svaku cenu, i mi, Zvezdaši, poučeni iskustvima iz prošlosti, ne smemo njegovo ime potrošiti zbog par loših igara koje će doći. Ne smemo staviti balast na njegova leđa, nego puniti zapad i istok, i dati krila legendi, da radi ono što najbolje ume. Vreme i trofeji će dati ocenu,ali za mene će on uvek biti, Robert Prosinečki, trener Crvene zvezde!
Na, na, na, na, na, na, na, na, na Robert Prosinečki, Robert Prosinečki, Robert Prosinečki.
27 comments