Најава: Црвена звезда – Партизан

 Ми смо сведоци историје, њених тектонских поремећаја и земљотреса. Неми сведоци пропадања посрнулог гиганта, који и даље стоји док га запљускују таласи са свих страна, а вода продире. Замислите ову ситуацију као да смо најлепши и најјачи брод. Брод који је увек био синоним, предњачио далеко испред својих противника, толико да није видео иза себе никога, ни близу. Шармирао све редом. А онда се изгубио негде. Море га љуља и одбацује са једне на другу страну, таласи јако запљускују, скоро потопе. Онемоћао је. Сада такође, не види никога ни иза себе, ни испред себе, јер ни он не зна где је. Добијао је лоше коордионате и успут су на њега пеле неке немани. Изгребале га споља, докрајчиле унутра. Лута по мору, несигурно лелујаћи се као пијанац у непознатој улици, пола под водом, пола изнад воде. Пре него што смо бацили у море те немани којима је тај муљ природно станиште, они су уместо одаје и гиганта, заштитили и закрпили своје џепове. Брод тек понеки светионик осветли, обасја. Али, брзо осване, не знамо да ли је боље када је тамна ноћ или мрачно јутро. Непоколебљиви оптимизам да побегнемо из овог пакла, да пожелимо да је био само кошмар и да већ сутра будемо они исти за какве се сматрамо и какви смо у очима других, је бесмртан.  И љубав ка теби још јача је.

Дерби. Назив за дуел два најбоља коња или за дуел вечитих противника које је фудбал направио. Овај има велику историју. И поделу, између нас и њих. Прва утакмица је сама по себи историјска. Међутим, утакмица Црвене звезде и Партизана одиграна 5. јануара 1947. године заслужила би да буде запамћена и да није била први првенствени ‚‚вечити дерби”. Та драма по сибирској зими је била почетак. Снег је падао непрестано, немилосрдно је дувала кошава, а жива у термометру се спустила на невероватних минус 19 степени. Упркос свему томе, око 4.000 навијача кренуло је ка стадиону у Хумској, који се тада звао Централни дом Југословенске Армије. Први сусрет највећих ривала нису желели да пропусте чак ни „ако падају секире“.Тај први дерби је био толико драматичан да је свима – играчима на терену и навијачима на трибинама, било јасно да се на залеђеном терену рађа једна од највећих европских фудбалских светковина. 3:0, 2:1, па 15 минута пре краја 4:1 и на крају 4:3! За сва времена је остало уписано да је у првом дербију славила Црвена звезда! И не само то. Први хеттрик, први аутогол, затим одмах и други, први црвени картон! Али, родило се највеће ривалство. Родила се аванграда која је жарила и палила Европом, бацала под ноге оне који потичу тамо одакле је ова игра настајала, играла се та црвено-бела именица са свима, са великанима и почетницима, писала историју. И родио се супротни табор, са жељом да буде бољи од противника. На једној страни седели су навијачи Партизана, официри са револверима, партијци, црни “кожни капутићи“, ошишани костоломци, сви са партијским задатком да навијају за тим ЈНА, Партизан. На супротној страни скупила се београдска мангупарија. Сви они који су се кешали на трамвај, стајали су на ћошку и пљували у даљ или држали цигарету шмекерски, палцем и кажипстом. И уопште сви они који су у тим стриктним временима имали духа и смелости да терају контру и праве циркус. И замислите какву је атмосферу направила београдска мангупарија, када је постигла да изнервирани официри, партијци и “црни капутићи“ негде пред крај првог полувремена скоче и почну бесно да скандирају -“Цигани! Цигани!“. Чак је један од великих навијача црно-белих, сам Ј.Б. Тито, видно испровоциран од стране Звездиних навијача, напустио трибину и заклео се да никада више неће крочити на фудбалску утакмицу. То су пожелели многи од њих у годинама које су долазиле.

ЦЗ Н П
„Маракана“ : 70 35 20 15  114:78
„ЈНА“ :            72  23 23 26    94:96
Укупно :         142 58 43 41 208:174

Први „Вечити дерби“ одигран је 5. јануара 1947. године, на стадиону „ЈНА (ЦЂА)“, по невероватно ниској температури, -19 и пред око 4.000 гледалаца. Победили смо 4:3. Јован Језеркић је записан златним словима у историји, као први стрелац у историји „Вечитих Дербија“. И није само постигао први гол, већ је био троструки стрелац. Повели смо 3:0, а затим замало сами себи одузели победу. Стјепан Бобек, Предраг Ђајић аутогол, Кашанин аутогол – Јован Језеркић 3x, Предраг Ђајић. Они су први пут победили већ у следећем дербију, 27. априла 1947. аутоголом Бранка Станковића.

Први пут дерби под рефлекторима био је 50. дерби, 7.маја 1972 године, а први дерби који је директно преношен на ТВ био је 37. „Вечити Дерби“, одигран 5. децембра 1965. године.

Најпосећенији „Вечити Дерби“ био је 59. првенствени дерби, одигран 7. новембра 1976. године. На „Маракани“ је било рекордних 100.000 гледалаца, од којих 90.142 са плаћеним картама. Победили смо 1:0, голом Зорана Филиповића. Дерби са најмање гледалаца био је у 1/2 финалу купа СЦГ, игран 11. маја 2005. године, са само 8.000 присутних гледалаца.

Први црвени картон добио је Љуба Спајић, наше дете, наша легенда. А први дерби одигран без голова је 29., 1. октобар 1961. године. Наш Владимир Дишљенковић је бранио на пет утакмица и није примио ниједан погодак, Живорад Јевтић је одиграо 10 утакмица у нашем дресу и ниједном није поражен. Игор Бурзановић је био стрелац на свом дебију у дербијима, а на 5 одиграних дербија, стрелац је 4 гола.

Најефикаснији у међусобним дуелима је Марко Валок са 18 постигнутих голова из Партизана на 18 одиграних утакмица, а код нас Бора Костић са 13 голова. Драган Џајић и Милан Галић су постигли по 9 голова, Коста Томашевић 8, а Зоран Филиповић 7 голова.

Највише утакмица одиграо је Момчило Вукотић 25. Бора Костић је одиграо 23 утакмице, а Драган Џајић 21.

Бела Палфи, Божидар Дреновац, Миливоје Ђурђевић, Миомир Петровић, Бранко Зебец, Јован Језеркић, Антон Рудински, Василије Шијаковић, Велибор Васовић, Радивоје Огњановић, Звездан Чебинац, Милан Бабић, Дејан Јоксимовић, Ранко Борозан, Далибор Шкорић, Горан Милојевић, Милко Ђуровски, Клео, владимир стојковић су носили дресове оба клуба.

Као што сунце излази и залази, тако и после дербија, и овог највећег, пада ноћ. Битно је како сте се пробудили ујутру. Као победник или лузер, губитник. Јер, то је фудбал. Не прашта ствари које би се можда могле опростити. Свака нова шанса је нова шанса за победу. И изнова. Тог 4. јануара су витези победили и поставили ствари какве јесу. Дали до знања свима. Данас, ви имате част да носите дрес, играте те исте мечеве, имате улоге тих витеза, које нама улепшавају живот. Зато храбро, главу горе, погледајте лево, десно, напред, свуда око су следбеници и чувари црвено-белих боја, који остају. Скачу, певају, радују се! Друга страна нам завиди, али и нема је, јер би као и они официри, „црни капутићи“ хтели да буду као Београдска мангупарија! Авангарда, симбол! Постоје особе које су ваш свет. Као и када уберете све руже из врта, увек ће остати она најлепша, црвена. Њу би сви хтели, али је нико не може убрати. Покушавали су, али заборавили су да има своје трње.

 ЈОШ ДАВНО К’О ДЕТЕ, ЈА НАШ’О САМ ПУТ, ДА БУДЕМ УЗ ТЕБЕ И СРЕЋАН И ЉУТ! А МНОГИ СУ ХТЕЛИ, ДА СРУШЕ НАМ СВЕ, АЛ’ ЉУБАВ КА ТЕБИ, ЈОШ ЈАЧА ЈЕ!

СВИ НА МАРАКАНУ!

Црвена звезда – Партизан, 17. новембар 2012, 19:00, Јелен Суперлига 13.коло, стадион : „Маракана“, Београд.

Вест можете коментарисати и на нашем форуму.

Какво је Ваше мишљење о овој теми?