Славни дани наше прошлости: Звездине турнеје

Најпознатији српски фудбалски клуб тај епитет носи не само због витрина пуних трофеја, већ због богате, занимљиве историје, много одиграних мечева са великанима светског фудбала на најпознатијим стадионима на којима су неретко противнички навијачи аплаузом и песмом испраћали црвено-беле. Оно што велике клубове чини великима нису само победе и трофеји, него и традиција, историја. Црвена звезда је један од клубова који је очарао многе љубитеље фудбала широм света. Од Аустрије, Француске, Малте па све до Јужне Америке на самом почетку стварања историје нашег клуба знало се за сјајну екипу из Београда. Не постоји много екипа које су имале тај шарм да противничке навијаче наведу да им аплаудирају и певају. Звезда је мамила људе на стадионе, била је синоним за леп и добар фудбал.

Пар година након оснивања клуба играчи су почели да путују на тада чувене турнеје. Скоро сви великани тадашњег фудбала упознали су Звездин тим. Те давне 1949. пут далеке Француске кренула је црвено-бела експедиција. Први меч на француској турнеји одигран је у малом рударском месту по имену Шарло. Црвена звезда је чак 10 пута затресла мрежу свог противника . Следећа утакмица је одиграна у Бордоу против истоимене екипе, тадашњег првака Француске. Била је то једна од уткмица коју су љубитељи фудбала који су имали част да присуствују истој дуго препричавали и коју су тадашњи играчи памтили до краја живота. Бордо је савладан резултатом 9-0. Сутрадан су француске новине писале о чаробној игри Звездиних фудбалера наводећи да су Французи били фасцинирани игром београдског тима, као да су против себе имали 11 чаробњака.

Пар година касније, Звезда је опет била у Француској. Овог пута утакмица је играна у граду светлости на познатом стадиону „Парк принчева“. Фудбалере Звезде дочекало је десет хиљада сумњичавих француских навијача, неугодан противник и терен прекривен снегом. Мала црвено-бела армија вођена руком великог генерала какав је био Рајко Митић, на туђој територији савладала је Парижане резултатом 5-0. Објективна париска публика је уживала у поразу својих љубимаца очарана маестралном игром Београђана. Стадион је на крају одзвањао од повика „Продужите, продужите…“ Сви француски спортски листови су писали ласкаве коментаре о игри Звездиног тима: „Београђани изложили смеху париске фудбалере…“, „Југословени нису имали никаквих тешкоћа да наметну своју високу техничку игру…“

Следећа дестинација црвено-белих била је Малта. Одиграно је неколико мечева против слабијих противника на којима су забележене победе. Оно што је интересантно, Звезда је тада савладала репрезентацију Малте резултатом 10-0. Чаробњаци су без даха оставили и острвљане.

Већ наредне године, Звезда је отпутовала у Аустрију. Био је уговорен меч са бечком Аустријом. Пре почетка те утакмице, пријателљски меч су одиграли Рапид и друголигаш Самеринг. Рапид је играо у комбинованом саставу и тако изазвао револт публике која је избацила играче са терена. Неколико тренутака касније у том гротлу се нашао тим Звезде. Било је тешко смирити, а још теже задивити бечку публику. Међутим, Палфи, Митић, Ђајић, Такач и остали су успели у томе. Већ у десетом минуту Звезда је повела и измамила аплауз. Како је меч одмицао, публика је све више поздрављала аплаузима Звездине играче.

У другом полувремену публика је већ навијала за београдки тим. Сваки маестрални потез Митића и његових саиграча испраћен је громогласним аплаузом. У шездесетом минуту, Рајко Митић је постигао трећи гол, а цео стадион је стао на ноге. Црвено-бели су били поздрављени као глумци у позоришту. Звезда је својом игром понизила бечке мајсторе фудбала и то на стадину „Хиделдорф“, на којем се Аустрија много пута поигравала са противницима и олако низала победе. Оно што су играчи београдског великана тог априлског поподнева приредили у престоници Аустрије дуго је остало урезано у сећања сведока тог догађаја.

У августу исте године, Звезда је одиграла два пријатељска меча у Западној Немачкој. Тенис-Борусију је савладала резултатом 4-2, а са Минхеном 1860 одиграно је нерешено, 1-1.

1951. године црвено-бели су отишли у земљу кафе и фудбала, у Бразил. Први сусрет био је са италијанским  Јувентусом. Стадион „Пакембу “ био је испуњен до последњег места. Две водеће европске екипе требале су да на врелом јужноамеричком тлу демонстрирају квалитет фудбала старог континента. Звезда се тог дана није прославила. Све је ишло наопако по београдску екипу. Бразилска публика је негодовала лошу игру, пристрасни судија је радио у корист Италијана. Звезда је савладана резултатом 3-2 али је добила велики аплауз публике која је увидела пропусте делиоца правде.

Четири дана касније на истом стадиону Звезда се састала са Палмеирасом пред око 70.000 људи. Београдска екипа је савладана резултатом 2-1.

Након тешке утакмице против Палмеираса, Звезда је на мегдан изашла француској Ници. Само два минута пре краја тешког и неизвесног меча, Београђани су у џепу имали нерешен резултат, али је судија направио грешку и досудио једанаестерац за Французе.

Следећи меч се играо са екипом Сантоса.  Звезда је поражена резултатом 3-0. Сантос је успео у сваком погледу да надигра београдски тим и покаже им све лепоте јужноамеричког фудбала.

Ово су биле године када је Црвена звезда била млад клуб, жељан успеха и трофеја. Данас са поносом причамо о тим деценијама у којима је наш клуб из дана у дан растао и постајао велико име. Тадашњи фудбалери београдског клуба чинили су стуб југословенске репрезентације која је на Олимпијском турниру у Хелсинкију 1952. године освојила сребро. Педестих година прошлог века, Црвена звезда је већ била велико име и институција. Тих година су постављени чврсти темељи једног великана који је после освајао првенствене титуле, купове, побеђивао боље од себе и невероватном брзином се пењао на сам врх.

Вест можете коментарисати и на нашем форуму.

Какво је Ваше мишљење о овој теми?